Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskog službenika i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje u disciplinskom postupku. Odluka o prestanku radnog odnosa zasnovana je na dokazima čija je ocena bila proizvoljna i nedovoljno obrazložena, što postupak čini nepravičnim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. K . iz B , opština Krupanj, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. K . i utvrđuje da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Šabac broj DS 116-3578/15 od 7. juna 2016. godine, rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu DK broj 116-4/16-100 od 4. jula 2016. godine i presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 12613/16 od 13. januara 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republik e Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 12613/16 od 13. januara 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu DK broj 116-4/16-100 od 4. jula 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. K . iz B , opština Krupanj, podneo je Ustavnom sudu, 13. marta 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Šabac broj DS 116-3578/15 od 7. juna 2016. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu DK broj 116-4/16-100 od 4. jula 2016. godine i presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 12613/16 od 13. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istakao je i povrede prava na zabranu mučenja, prava na pravično suđenje i prava na delotvorni pravni lek, garantovanih odredbama člana 3, člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už-2130/2017.

U ustavnoj žalbi je nave deno: da se M. T . 9. oktobra 2015. godine odazvao u svojstvu osumnjičenog na poziv policije; da je sa njim najpre, bez prisustva drugih lica, razgovor obavio načelnik Policijske stanice Krupanj (u daljem tekstu: PS Krupanj) D. M , koji mu je „pretnjama i ucenama iznudio“ iskaz koji se svodio na to da je osumnjičeni davao novac podnosiocu ustavne žalbe, kao policijskom službeniku , za pružene informacije o položaju policijskih patrola kako bi mogao bespravno da seče državnu šumu; da je navedeni „iznuđeni“ iskaz osumnjičenog bio povod da načelnik PS Krupanj podnese predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv podnosioca, na osnovu koga je disciplinski starešina Policijske uprave Šabac (u daljem tekstu: PU Šabac) doneo zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, pri čemu je i odluka o disciplinskoj odgovornosti podnosioca zasnovana na tom iskazu osumnjičenog; da je osumnjičeni ponovio „iznuđeni“ iskaz o navodnoj saradnji sa podnosiocem pred policijskim službenicima PS Krupanj N. M, R. M i Z . M; da o tim razgovorima nije sačinjen zapisnik, službena beleška ili obaveštenje primljeno od građanina; da je potom takav iskaz dao i pred policijskim službenicima PU Šabac, u prisustvu branioca; da je M. T . „neistinit“ iskaz dat pred policijom u celosti opovrgao na usmenoj raspravi pred prvostepenim organom u disciplinskom postupku, i to kako prilikom posebnog saslušanja u svojstvu svedoka, tako i prilikom suočenja sa drugim svedocima, kada je bio „oslobođen svih policijskih stega, prisile, pretnje, ucene i iznude iskaza“, te je „na slobodi, sasvim mirno i bez straha rekao pravu istinu“; da se u obrazloženju osporene presude Upravnog suda uopšte ne pominje svedočenje M. T . u disciplinskom postupku, niti se ono upoređuje sa u svemu kontr adiktornim iskazom tog lica datim policiji u svojstvu osumnjičenog.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno izložio zbog čega su, po njegovom mišljenju, međusobno nesaglasni iskazi svedoka, sa jedne strane, načelnika D. M . i policijskog službenika N . M i , sa druge strane, policijskog službenika R. M , pre svega, u pogledu činjenice da li je načelnik prethodno u svojoj kancelariji nasamo obavio razgovor sa osumnjičenim. Takođe je naveo da su policijski službenici D. J . i D r. J . kao svedoci izjavili da ih podnosilac nije pozivao i raspitivao se o njihovom položaju kako bi o tome obaveštavao osumnjičenog.

Podnosilac smatra da osporena presuda ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, jer Upravni sud nije ispitao valjanost i istinitost odlučnih činjenica na kojima je zasnovana pobijana disciplinska odluka, već se zadovoljio njenim pukim potvrđivanjem, ne dajući odgovor na odlučna pitanja iz tužbe, čime je podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao i da nije bilo zakonskog osnova da se upravni spor rešava bez usmene rasprave, čije održavanje je izričito traženo u tužbi.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, poništi osporenu presudu i vrati predmet na ponovni postupak i odlučivanje , uz davanje bliže označenih „smernica i uputstava“ Upravnom sudu .

Podnosilac je podneskom od 2. jula 2018. godine tražio od Ustavnog suda da zastane sa postupkom po ovoj ustavnoj žalbi do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji je protiv njega vođen u predmetu Osnovnog suda u Loznici K. 115/17, dok je uz podnesak od 6. februara 2019. godine dostavio presudu Višeg suda u Šapcu Kž. 246/18 od 10. decembra 2018. godine, kojom je pravnosnažno okončan krivični postupak, čime je prestao da postoji razlog zbog koga je tražio zastajanje sa postupkom po ovoj ustavnoj žalbi.

Podnosilac je 22. aprila 2019. godine izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu DK broj 116-4/16-100 -1 od 1. aprila 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. st 1. i 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije i prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije. Navedena ustavna žalba je združena već formiranom predmetu Už-2130/2017.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Šabac broj DS 116-3578/15 i celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Načelnik PS Krupanj D. M . je podneo predlog broj 116-3/2015 od 13. oktobra 2015. godine za pokretanje disciplinskog postupka protiv podnosioca ustavne žalbe zbog osnovane sumnje da je učinio tešku povredu službene dužnosti iz člana 157. tačka 7) ranije važećeg Zakona o policiji.

Disciplinski starešina PU Šabac je doneo zaključak DS 116-3578/15 od 30. oktobra 2015. godine o pokretanju disciplinskog postupka protiv podnosioca ustavne žalbe zbog toga što je „u periodu od početka juna do početka oktobra 2015. godine od M. T . iz Z . primio novac u iznosu od 100 do 150 evra, kako bi on kao policijski službenik javljao kada može da vrši bespravnu seču državne šume na Vlašiću, opština Krupanj“, čime je osnovano sumnjiv da je učinio tešku povred u službene dužnosti iz člana 157. tačka 7) ranije važećeg Zakona o policiji.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – P U u Šapcu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj DS 116-3578/15 od 8. februara 2016. godine podnosilac ustavne žalbe, kao policijski službenik u Ministarstvu unutrašnjih poslova – PU Šabac – PS Krupanj, je oglašen odgovornim zato što je „u vremenskom periodu od početka juna do početka oktobra 2015. godine sa M. T . iz Z, ostvarivao kontakte kako bi mu javljao kada može da vrši bespravnu seču državne šume na Vlašiću, opština Krupanj, kako bi isti izbegao sve kontrole od strane policijskih patrola i šumarskih inspektora“, čime je dokazano da je učinio tešku povredu službene dužnosti - ponašanje suprotno Kodeksu policijske etike, koje šteti ugledu službe ili narušava odnose među zaposlenima iz člana 157. tačka 7) Zakona o policiji, te mu je, na osnovu člana 159. tog zakona i člana 7. Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova , izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa.

U obrazloženju prvostepenog rešenja su izloženi dokazi izvedeni n a usmenim raspravama održanim 2. i 24. decembra 2015. godine i 12. januara 2016. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je u usmenoj odbrani negirao izvršenje teške povrede službene dužnosti koja mu je stavljena na teret .

U prilog odbrane podnosioca bio je iskaz svedoka M. T , koji je izjavio: „da nije imao nikakav dogovor sa podnosiocem i da mu nije davao novac za pružene informacije o položaju policijskih patrola; da je morao pod pritiskom da kaže da je davao novac podnosiocu, jer je priveden u policiju, uplašio se i kada mu je rečeno da će ići u zatvor, morao je da potvrdi ono što je policija rekla; da je posle četiri-pet dana morao da ide kod lekara“. Odbrana podnosica je potkrepljena i iskazima svedoka policijskih službenika D. J . i Dr. J . koji su izjavili „da ih podnosilac nije pitao da li idu da rade ili da li rade na području zaseoka Vlašić, da su se čuli samo kolegijalno, ništa konkretno vezano za posao koji su trenutno obavljali“. Na osnovu toga je ocenjeno da navedena lica nisu imala nikakva saznanja o događajima vezanim za podnosioca ustavne žalbe.

Prvostepeni organ nije prihvatio odbranu podnosioca i iskaze svedoka koji su joj išli u prilog, već se u obrazloženju svog rešenja oslonio na službenu belešku od 30. novembra 2015. godine, koju je sačinio načelnik PS Krupanj D. M, i na iskaz tog lica saslušanog u svojstvu svedoka.

U pomenutoj službenoj belešci je navedeno: „da se na osnovu dužeg operativnog rada došlo do saznanja da M. T . iz sela Z. često odlazi u selo C, u šumu zvanu „Vlašić“, gde bespravno vrši seču šume, a kasnije drva prodaje; da je tako uočeno da se M. T . i podnosilac ustavne žalbe često sastaju u ugostiteljskim objektima u Z . i kod M . T . u kući; da je takođe uočeno da podnosilac često poziva policijske službenike na dužnosti u Z, raspitujući se gde se nalaze i šta rade , kao i da je bilo simptomatično to što je takve razgovore uvek obavljao sa skrivenog broja; da se najčešće raspitivao gde su i šta rade policijski službenici D . J . i Dr . J, čija se kuća nalazi na „Z . brdu“, u blizini šume „Vlašić“, kp broj 66/1 KO Z, u vlasništvu Republike Srbije“. Navedeno je i da je M. T . „15. oktobra 2015. godine “ ( reč je o 9. oktobru 2015. godine), u vremenskom periodu dok se čekao dolazak branioca i konsultovanja sa dežurnim javnim tužiocem, izjavio pred policijskim službenicima PS Krupanj da je istina da je bespravno sekao šumu i da je u tom cilju ostvarivao saradnju sa podnosiocem, kome je davao novac, što je ponovio i u prisustvu branioca, pred policijskim službenicima PU Šabac.

Navedeno lice je potom kao svedok izjavilo: „da o M. T . u sredini u kojoj živi ne vlada pozitivno mišljenje i da se zna da se bavi bespravnom sečom državne šume, te samim tim druženje sa njim šteti ugledu službe; da se znalo za kontakte podnosioca i M . T, ali ne i za delo, već se do tih podataka došlo tek na osnovu priznanja M. T. u P S Krupanj; da je javni tužilac kontaktiran tek nakon saslušanja M. T. i da je nakon toga postupano po njegovim instrukcijama, a dalji rad na predmetu su nastavili radnici OKP Šabac, zajedno sa inspektorom iz PS Krupanj Z . M; da nije bilo pretnje i prisile prema M . T, već mu je rečeno da je u njegovom interesu da govori istinu i da će mu se to uzeti kao olakšavajuća okolnost, verovatno i u sudskom postupku “.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu (u daljem tekstu: drugostepeni organ) DK broj 116-4/16-36 od 22. marta 2016. godine usvojen je kao osnovan prigovor podnosioca , poništeno navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje. Drugostepeni organ je ocenio da prvostepeno rešenje ne sadrži jasne i opredeljujuće razloge z a zasnivanje odluke na prvobitnoj izjavi M. T . od 9. oktobra 2015. godine datoj u PS Krupanj , jer je isti pomenutu izjavu izmenio kada je na usmenoj raspravi od 24. decembra 2015. godine saslušan u svojstvu svedoka . S obzirom na to da je svedok D. M . osporio bilo kakvu vrstu pritiska na svedoka M . T, d rugostepeni organ je ukazao da je potrebno u ponovnom postupku saslušati kao svedoke sledeća lica: Ž. I, D . A, N . M, R. M . i M. T . na okolnost „da je M. T . morao pod pritiskom da dâ izjavu i da potvrdi ono što mu je policija rekla“. Takođe je ukazano da je potrebno pribaviti službene beleške koje su sačinili policijski službenici D. J . i Dr . J, koje su priložene uz krivičnu prijavu, a koje su kontradiktorne iskazima koje su ta lica u svojstvu svedoka dala u disciplinskom postupku.

Prvostepeni organ je 7. juna 2016. godine doneo osporeno rešenje broj DS 116-3578/15, kojim je o disciplinskoj odgovornosti podnosioca odlučeno na isti način kao i u prethodno poništenom rešenju.

Postupajući po nalogu drugostepenog organa, prvostepeni organ je u ponovnom postupku saslušao u svojstvu svedoka policijske službenike na koje mu je ukazano u drugostepenom rešenju, a ponovo je saslušao M. T . i načelnika PS Krupanj D . M. Izvršeno je suočenje M . T . i načelnika D . M, potom M. T . i policijskog službenika N . M, kao i policijskog službenika N . M . i načelnika D . M.

Iz činjeničnog stanja utvrđenog u obrazloženju prvostepenog rešenja proizlazi da se M. T . 9. oktobra 2015. godine odazvao pozivu i došao u PS Krupanj radi saslušanja u svojstvu osumnjičenog zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo šumska krađa iz člana 275. Krivičnog zakonika , nakon što su ga 3. oktobra 2015. godine policijska patrola i šumarski inspektor zatekli da traktorom prevozi određenu količinu drva, bez potrebne dokumentacije. Policijski službenici PS Krupanj su najpre sa osumnjičenim obavili dva neformalna razgovora, bez prisustva branioca, o čemu nije sačinjen zapisnik ili bilo kakva druga pismena isprava. Tokom tih razgovora došlo se do saznanja da je osumnjičeni u periodu od početka juna do početka oktobra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe dao od 100 do 150 evra, kako bi mu podnosilac javljao kada može da vrši bespravnu seču šume. Tada je o tome je obavešten zamenik Višeg javnog tužioca u Šapcu M. M . koji se izjasnio da se M . T. sasluša u svojstvu osumnjičenog za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 2. Krivičnog zakonika, a podnosilac kao osumnjičeni za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. Krivičnog zakonika i da se krivična prija va podnese u redovnom postupku. Policijskim službenici ma PS Krupanj je naloženo da prekinu saslušanje osumnjičen og, koji je potom saslušan u prisustvu branioca, pred policijskim službenicima PU Šabac, pošto je prethodno bio poučen o svojim pravima u predistražnom postupku, kada je u osnovi ponovio prethodno datu izjavu, o čemu je sačinjen zapisnik KU broj /15 od 9. oktobra 2015. godine, koji su potpisali osumnjičeni i njegov branilac.

Prvi neformalni razgovor sa osumnjičenim je obavljen u kancelariji načelnika PS Krupanj D . M. Vezano za taj razgovor bilo je, pre svega, sporno da li je osumnjičeni izjavu dao pod pritiskom i pretnjom , ko je prisustvovao tom razgovoru i postavljao pitanja osumnjičenom.

M. T . je kao svedok, u svom drugom iskazu i prilikom suočenja , detaljnije opisao pomenuti razgovor, pored ostalog, navodeći: „da su bili prisutni samo on i načelnik, te da niko nije ulazio u kancelariju; da mu je načelnik tom prilikom rekao da seče državnu šumu u saradnji sa podnosiocem kome daje novac za pružene informacije, da mu je sniman telefon i da plaća školarinu podnosiočevoj deci; da mu je takođe rekao da ukoliko to ne potvrdi neće moći da vidi decu i da će doći BIA da ga odvede u pritvor, kao i da će mu, ukoliko potvrdi saradnju sa podnosiocem, to biti olakšavajuća okolnost u sudskom postupku; da ga je načelnik izveo iz kancelarije i uveo u drugu kancelariju policijskih službenika N . M . i R . M “.

Prema iskazima svedoka D. M , „prvom razgovoru sa osumnjičenim su, pored njega kao načelnika, bila prisutna još dvojica policijskih službeni ka – N . M . i R . M , kao i da su sva trojica postavljala pitanja osumnjičenom, na koga nije vršen pritisak, da se radilo o usmenom razgovoru, koji je počeo u cilju otkrivanja krivičnog dela šumska krađa, a kasnije se u razgovoru došlo do podatka o podnosiocu ustavne žalbe, nakon čega je razgovor prekinut, kontaktiran javni tužilac i dalje je pos tupano po njegovim instrukcijama“.

Prema iskazima svedoka N . M ., „osumnjičeni je možda bio minut-dva sam u kancelariji sa načelnikom D . M, ali da o tom vremenu ne može da se izjasni, da ga je načel nik pozvao u svoju kancelariju, da se ne seća da li je razgovoru prisustvovao još neko od kolega, da niko nije vršio pritisak na osumnjičenog, da je, nakon tog razgovora, izveo osumnjičenog iz kancelarije načelnika i uveo ga u svoju kancelariju, koja se nalazi pored, kako bi mu uzeo izjavu“.

Svedok R. M . je izjavio : „da je ulazio u kancelariju načelnika D. M . tokom razgovora sa osumnjičenim, ali ne po tom pitanju, već po pitanju tehnike, odnosno posla koji obavlja; da su ulazili i policijski službenici N . M . i Z . M, ali da ne zna kada je ko ulazio i po kom redosledu; da ne veruje da je osumnjičeni bio sam u kancelariji sa načelnikom “.

Drugi neformalni razgovor sa osumnjičenim je obavljen u kancelariji policijskih službenika N. M . i R . M. Vezano za taj razgovor svedok N. M . je izjavio „da je počeo da uzima izjavu od M. T, ali da se ne seća da li je do kraja otkucao tu izjavu, jer su ga na pola prekinuli i rekli da će doći kolege iz PU Šabac da ga saslušaju u svojstvu osumnjičenog, kao i da tom saslušanju nije prisustvovao“.

Prema iskazu svedoka R. M , „osumnjičenog je u kancelariju uveo načelnik D. M . i prethodno napomenuo da postoji mogućnost da je u celu situaciju upetljan neko od kolega, ali nije rekao ime, da je osumnjičeni, kada je ušao u kancelariju, na pitanje o kom kolegi je reč, odmah odgovorio da se radi o podnosiocu ustavne žalbe, da je izjavu uzimao policijski službenik N. M, da nije bio prisutan sve vreme dok je osumnjičeni davao izjavu, da nije bilo pritisaka na osumnjičenog koji se sasvim korektno ponašao, da je zvao advokata D. P, pošto je osumnjičeni izjavio da ne želi da angažuje branioca “.

Povodom saslušanja M. T . u svojstvu osumnjičenog, koje je usledilo odmah nakon navedena dva neformalna razgovora, prvostepeni organ je izveo dokaze saslušanjem kao svedoka policijskih službenika iz PU Šabac D. A . i Ž. I . Iskazi oba navedena svedoka se poklapaju i u osnovi svode na sledeće: „da je razgovor sa osumnjičenim obavio Ž. I, koji je bio u kontaktu sa javnim tužiocem; da mu je predočeno da ima pravo na b ranioca, koga nije tražio, te mu je po službenoj dužnosti određen branilac, pri čemu nije hteo da obavi poverljiv razgovor sa braniocem; da je osumnjičeni dao izjavu u prisustvu branioca, advokata D. P; da na njega nije vršen pritisak, da je sasvim normalno dao izjavu, da nije primećeno da je bio uplašen, niti je ostavio utisak da mu je neko pretio ili da ga je za nešto uslovljavao; da im nije poznato da li je prethodno neko sa njim obavio razgovor i da ne znaju šta se pre toga dešavalo u stanici i van nje; da je Ž. I . prethodno o predmetu razgovarao sa načelnikom P S D . M “.

U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je izvršen i uvid u službene beleške policijskih službenika D. J . i Dr . J , koje su u bitnom istovetne sadržine, sastavljene 19. oktobra 2015. godine, u prostorijama PS Krupanj, koje su bile priložene uz krivičnu prijavu KU-795/15 od 29. oktobra 2015. godine podnetu protiv podnosioca ustavne žalbe, a u kojima je navedeno „da ih je podnosilac u periodu od 1. juna do 9. oktobra 2015. godine u više navrata pozivao sa skrivenog broja mobilnog telefona i pitao gde su, šta rade i šta ima, kao i da im je poznato da je podnosilac u poslednjih nekoliko meseci sa skrivenog broja pozivao i ostale kolege “.

Prvostepeni organ nije prihvatio odbranu podnosioca jer je u suprotnosti sa iskazima svedoka - načelnika PS Krupanj D. M . i policijskih službenika N . M, R . M, Ž . I . i D . A, pa je našao da je kao takva očigledno sračunata na izbegavanje disciplinske odgovornosti. Ocenjeno je da su iskazi svedoka M . T, dati na usmenim raspravama 24. decembra 2015. godine, te 19. i 24. maja i 1. juna 2016. godine, nepouzdani i kao takvi ne mogu biti prihvaćeni, iz razloga što je M . T . u PS Krupanj, u prisustvu policijskih službenika N . M, R . M . i načelnika D . M, izjavio da je bespravno sekao šumu i da je na bliže opisani način ostvarivao saradnju sa podnosiocem ustavne žalbe. Prvostepeni organ je našao da je tvrdnja M . T . da je načelnik PS Krupanj D . M . na njega vršio pritisak neosnovana i izneta u cilju izbegavanja disciplinske odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je u PS Krupanj više puta ponovio da je ostvarivao bliže opisane kontakte sa podnosiocem, i to pred pomenutim policijskim službenicima PS Krupanj, a potom pred policijskim službenicima PU Šabac Ž. I . i D . A . i kriminalističkim policajcem PS Krupanj Z . M, u prisustvu branioca, advokata D . P, ne navodeći , pri tome , da je D. M . u svojoj kancelariji na njega prethodno izvršio pritisak. Takođe je navedeno da je D . M . kao svedok kategorično tvrdio da u svojoj kancelariji nije vršio pritisak na M . T . i da su prilikom njihovog razgovora bili prisutni N . M . i R . M, što je potvrdio i N . M . kao svedok. Istaknuto je da izjavu M . T . datu u PS Krupanj potvrđuje „činjenica“ da je često sa skrivenog broja pozivao policijske službenike D r. J . i D . J, koji su radili u patroli, kako bi ih pitao gde su i šta rade, iako su njih dvojica njegove kolege, koje imaju njegov broj telefona u svom imeniku.

Po oceni prvostepenog organa, činjenice da je podnosilac ustavne žalbe ostvarivao kontakte sa M. T, za koga u sredini u kojoj živi ne vlada pozitivno mišljenje i za koga se zna da se bavi bespravnom sečom državne šume, te da se sa njim često sastajao u ugostiteljskim objektima u Zavlaci i kod M. T . u kući, zatim da je M. T . izjavio pred prethodno navedenim policijskim službenicima da je vršio bespravnu seču državne šume i da je u saradnji sa podnosiocem uspevao da izbegne sve kontrole od strane policijskih patrola i šumarskih inspektora, ukazuju na to da se podnosilac ponašao protivno članu 28. ranije važećeg Kodeksa policijske etike, kojim je bilo propisano da se policijski službenici ne ponašaju na način koji šteti ugledu službe, i članu 25. ranije važećeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je bilo propisano da je zaposleni u državnom organu dužan da u obavljanju poslova, kao i svojim ukupnim ponašanjem, čuva ugled organa u kome radi.

Osporenim rešenjem drugostepenog organa DK broj 116-4/16-100 od 4. jula 2016. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje. Taj organ je ocenio da je neosnovan navod prigovora da je M. T . kao osumnjičeni svoju izjavu dao pod teškim oblikom pretnje i prisile od strane načelnika PS Krupanj D . M, koji konkretnom slučaju nije imao motiv, odnosno razlog i interes da okrivi baš podnosioca ustavne žalbe, a ne nekog drugog. Takođe je ocenjeno da M . T . kao osumnjičenom nije bilo uskraćeno pravo na odbranu jer mu je bilo ponuđeno da sam odabere branioca, a kada je to odbio, postavljen mu je branilac po službenoj dužnosti, kome je mogao da predoči da je na njega eventualno vršena prisila prilikom davanja izjave. Po nalaženju drugostepenog organa, izjava M . T . data pred braniocem je validna i na njoj se, uz sve druge dokaze, može zasni vati odluka o disciplinskoj odgovornosti.

Podnosilac ustavne žalbe je u tužbi u upravnom sporu, kao i prethodno u žalbi u upravnom postupku, pored ostalog, naveo: da je pogrešna ocena disciplinskih organa da je odgovornost podnosioca dokazana iskazom osumnjičenog M. T . datim u PS Krupanj zbog toga što je osumnjičeni takav iskaz dao protivno svojoj volji tj. pod iznudom, ozbiljnom pretnjom i zastrašivanjem od strane načelnika PS Krupanj D. M; da je M. T . takav iskaz u celosti opovrgao kao svedok u disciplinskom postupku i u postupku pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Loznici; da je prvostepeni organ svoju odluku zasnovao na navodima iz službenih beleški policijskih službenika D. J . i Dr . J , koji su kontradiktorni njihovim iskazima kao svedoka datim u disciplinskom postupku i u postupku pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Loznici.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 12613/16 od 13. januara 2017. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Upravni sud je našao da je tuženi organ ocenio navode prigovora, koje podnosilac ponavlja u tužbi, dajući jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i taj sud. Ocenjeno je da je dispozitiv drugostepenog rešenja jasan i određen, u skladu sa odredbom člana 198. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, a da je obrazloženje rešenja u svemu u skladu sa odredbom člana 199. stav 2. istog zakona. Taj sud je smatrao da su bez osnova navodi tužbe da se činjenice nisu mogle utvrđivati na osnovu iskaza svedoka M. T, jer je, po tvrdnji podnosioca, iskaz tog svedoka dat pod iznudom i pretnjom, kao i navodi tužbe da su pogrešno cenjeni dokazi ostalih svedoka. U tom smislu je navedeno da je disciplinski starešina odlučne činjenice za odlučivanje utvrdio ceneći savesno i brižljivo svaki dokaz posebno i sve dokaze zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa načelom ocene dokaza iz člana 10. Zakona, a podnosilac tokom postupka nije dokazao da je iskaz imenovanog svedoka dat pod iznudom i pretnjom.

3.2. Osporenim rešenjem drugostepenog organa DK broj 116-4/16-100 -1 od 1. aprila 2019. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje disciplinskog postupka okončanog rešenjem tog organa DK broj 116-4/16-100 od 4. jula 2016. godine. Podnosilac je uputstvom o pravnom sredstvu poučen da protiv navedenog rešenja drugostepenog organa može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana od dana njegovog prijema.

3.3. Presudom Osnovnog suda u Loznici K. 115/17 od 19. marta 2018. godine optuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, je oslobođen optužbe „da je u periodu od 1. juna do 9. oktobra 2015. godine u Z, u uračunljivom stanju, kao službeno lice, iskorišćavanjem svog službenog položaja, sebi i drugom pribavio kakvu korist, na taj način što je u više navrata kao policijski službenik PS Krupanj, raspoređen na rad u PO Z, M. T . iz Z, komunikacijom preko bliže označenih mobilnih telefona, davao podatke o tome da na putu od šume zvane „Vlašić“ do kuće ovog lica nema radnika MUP-a, koji bi mogli izvršiti kontrolu i eventualno oduzimanje drveta koje je M . T . bespravno sekao u navedenoj šumi, za koju uslugu je optuženom ukupno deset puta dao novac u iznosima od 10, 20, 30 ili 50 evra, čime je sebi pribavio imovinsku korist u navedenim iznosima, a M . T . omogućio da prodajom bespravno posečnih stabala pribavi imovinsku korist, da je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je isto zabranjeno, čime bi izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika“.

Presudom Višeg suda u Šapcu Kž. 246/18 od 10. decembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i potvrđena navedena prvostepena presuda.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud je konstatovao da se prava garantovana članom 3, članom 6. stav 1. i članom 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jemče i odredbama člana 25, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su i odredbe sledećih propisa :

Zakonom o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 63/09, 92/11 i 64/15 ), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisno: da je teška povreda službene dužnosti ponašanje suprotno Kodeksu policijske etike, koje šteti ugledu službe ili narušava odnose među zaposlenima (član 157. tačka 7) ; da se za teške povrede službene dužnosti može izreći disciplinska mera prestanak radnog odnosa (član 159. tačka 4)); da se n a položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno (član 169.) .

Odredbom člana 114. stav 4. Zakona o državnim službenicima ( „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09 i 99/14) propisano je da se na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Odredbom člana 25. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/05 i 23/13 – Odluka US ), na koju se pozvao prvostepeni organ u osporenom rešenju od 7. juna 2016. godine, bilo je propisano da je zaposleni u državnom organu, odnosno postavljeno lice dužan da u obavljanju poslova kao i svojim ukupnim ponašanjem, čuva ugled organa u kome radi.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 3/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (odlučne činjenice) (član 8.); da ovlašćeno službeno lice odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.); da se pre donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 125. stav 1.); da se kao dokaz mogu upotrebiti sva sredstva podesna za utvrđivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom slučaju, kao što su: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i mišljenja veštaka, uviđaj (član 149. stav 2.); da svedok može biti svako lice koje je bilo sposobno da opazi činjenicu o kojoj treba da svedoči i koje je u stanju da to svoje opažanje saopšti (član 163. stav 1.); da u ostalim upravnim stvarima, obrazloženje rešenja sadrži (…) utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza (…) (član 199. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) propisano je: da okrivljeni ima pravo da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu, da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika, da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, da će policija ako u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju o tome bez odlaganja obavestiti javnog tužioca (član 287. stav 1.); da dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ovim zakonikom (stav 2.); da kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog, da će se u pozivu osumnjičeni upozorit i da ima pravo da uzme branioca (član 289. stav 1.); da će o postupanju u smislu odredbi st. 1. i 2. ovog člana, policija bez odlaganja obav estiti nadležnog javnog tužioca, da j avni tužilac može obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustvovati saslušanju ili saslušanje poveriti policiji (stav 3.); da ako osumnjičeni pristane da da iskaz, organ koji obavlja saslušanje će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog pod uslovom da su pristanak osumnjičenog da bude saslušan i njegov iskaz tokom saslušanja dati u prisustvu branioca, da se z apisnik o ovom saslušanju ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku (stav 4.); da ako javni tužilac nije prisutan saslušanju osumnjičenog, policija će mu bez odlaganja dostaviti zapisnik o saslušanju (stav 5.) .

Odredbom člana 12. Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 8/ 06) bilo je predviđeno da se na pitanja vođenja disciplinskog postupka u prvom stepenu koja nisu uređena ovom uredbom primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak i da ovaj zakon primenjuje i disciplinska komisija.

Odredbom člana 28. Kodeksa policijske etike ( „Službeni glasnik RS“, broj 92/06 ) bilo je propisano da se policijski službenici ne ponašaju na način koji šteti ugledu službe (član 28.).

5. Podnosilac ustavne žalbe sma tra da postupak koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda nije bio pravičan zbog toga što je odluka o njegovoj disciplinskoj odgovornosti zasnovana na iskazima M. T . datim u svojstvu osumnjičenog, u PS Krupanj, koji su posledica pretnje i pritisaka kojima je bio izložen, što je isti kao svedok u više navrata potvrdio u disciplinskom postupku, kada je u potpunosti izmenio svoje iskaze date policiji . Pozvao se i na iskaze policijskih službenika D. J . i Dr . J, koji su kao svedoci u prilog njegove odbrane, izjavili da se podnosilac nije raspitivao o poslu koji su obavljali. Istakao je da obrazloženje osporene presude ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje jer Upravni sud nije ocenio odlučna pitanja koja su izneta u tužbi, već se zadovoljio pukim potvrđivanjem konačnog rešenja disciplinskog organa.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i da preispituje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. Zadatak Ustavnog suda u ovom predmetu je da utvrdi da li je postupak koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, u celini, uključujući i način na koji su ocenjeni dokazi, bio pravičan onako kako to zahteva odredba člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je pošao od toga da je u disciplinskom postupku utvrđeno da je M . T , koji se 9. oktobra 2015. godine odazvao na poziv policije u svojstvu osumnjičenog, prilikom dva neformalna razgovora , a potom i saslušanja u svojstvu osumnjičenog , izjavio da je vršio bespravnu seču državne šume i da je u saradnji sa podnosiocem ustavne žalbe, kao policijskim službenikom, uspevao da izbegne kontrole od strane policijskih patrola i šumarskih inspektora, za šta je podnosiocu kao protivuslugu davao novac u određenom iznosu. Ustavni sud je potom uzeo u obzir da je M. T . kao svedok u disciplinskom postupku u potpunosti izmenio iskaze koje je kao osumnjičeni dao u PS Krupanj, negirajući postojanje bilo kakvog dogovora sa podnosiocem ustavne žalbe u c ilju vršenja bespravne seče šume. Pri tome je istakao da su njegovi iskazi dati u PS Krupanj posledica pretnji i pritisaka kojima je navodno bio izložen od strane načelnika PS Krupanj D. M, koji je u svojoj kancelariji sa njim nasamo vodio prvi neformalni razgovor. Okolnosti pod kojima je navodno obavljen prvi neformalni razgovor sa M . T, a koje su, prema njegovoj tvrdnji, uticale na kasnije iskaze koje je istog dana dao u PS Krupanj, zahtevale su, po oceni drugostepenog organa, dodatna ispitivanja, zbog čega je rešenjem od 22. marta 2016. godine naloženo prvostepenom organu da u ponovnom postupku sasluša kao svedoke određene policijske službenike koji su bili prisutni kada je M . T . davao izjave, kao i da pribavi službene beleške policijskih službenika Dr . J . i D . J . od 19. oktobra 2015. godine, koje su kontradiktorne iskazima koje su ta dva lica dala kao svedoci na usmenoj raspravi u disciplinskom postupku održanoj 24. decembra 2015. godine .

Prvostepeni organ je, postupajući po drugostepenom rešenju, dopunio postupak i doneo osporeno rešenje od 7. juna 2016. godine, kojim je utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe odgovoran što je u određenom vremenskom periodu ostvarivao kontakte sa M. T . kako bi mu javljao kada može da vrši bespravnu seču državne šume i izbegne označene kontrole, čime je učinio tešku povredu službene dužnosti iz člana 157. tačka 7) ranije važećeg Zakona o policiji, zbog čega mu je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Takva odluka o disciplinskoj odgovornosti podnosioca zasnovana je na delu iskaza M . T . datog policiji u svojstvu osumnjičenog , iskazima određenih policijskih službenika saslušanih u svojstvu svedoka i službenim belešk ama policijskih službenika D r. J . i D . J . Sa druge strane, prvostepeni organ nije prihvatio deo iskaza M. T . dat policiji, koji se odnosi na to da je podnosiocu za pružene informacije davao novac u određenom iznosu, njegov u svemu suprotan iskaz kao s vedoka u disciplinskom postupku, niti iskaze svedoka policijskih službenika Dr. J . i D . J . Navedena ocena dokaza je prihvaćena kao pravilna osporenim rešenjem drugostepenog organ a, a potom i osporenom presudom Upravnog suda.

Ustavni sud je konstatovao da je ranije važećim Zakonom o opštem upravnom postupku, čije odredbe su se, saglasno članu 114. stav 4. Zakona o državnim službenicima, primenjivale na pitanja vođenja disciplinskog postupka, bilo propisano da se kao dokazi mogu upotrebiti sva sredstva podesna za utvrđivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom slučaju, pri čemu službeno lice samostalno i po načelu slobodne ocene dokaza utvrđuje činjenice. Stoga nije bilo procesnih prepreka da se činjenično stanje u disciplinskom postupku utvrđuje na osnovu izjava osumnjičenog datih policiji i službenih beleški sačinjenih u policiji, pre pokretanja disciplinskog postupka. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava našao da postoji „različit standard dokaza koji se traži u disciplinskom postupku od onog koji se traži za osuđujuću odluku u krivičnom postupku“ (presuda ESLjP, Šikić protiv Hrvatske, broj predstavke 9143/08, od 15. jula 2010. godine, stav 53.).

Ustavni sud je potom konstatovao da je prvostepeni organ činjenice vezane za oba neformalna razgovora, koje su sa M. T . obavili načelnik i policijski službenici PS Krupanj, utvrdio na osnovu iskaza načelnika D . M . i policijskih službenika N . M . i R . M, koji su kao svedoci u disciplinskom postupku prepričali izjave M . T . i okolnosti tih razgovora. Ustavni sud je primetio da iskazi navedenih svedoka nisu bili u potpunosti podudarni, što je i osnovna tvrdnja podnosioca isticana u ustavnoj žalbi i u postupku koji joj je prethodio . Naime, samo je načelnik D . M . tvrdio da su prvom neformalnom razgovoru sa osumnjičenim sve vreme prisustvovali i policijski službenici N . M . i R . M, dok navedena dva policijska službenika nisu isključila da je načelnik određeno vreme bio nasamo sa osumnjičenim u svojoj kancelariji . (Ustavni sud smatra da je proizvoljna ocena prvostepenog organa da je policijski službenik N . M . kao svedok u svojim iskazima potvrdio da je R . M . prisustvovao prvom razgovoru i postavljao pitanja osumnjičenom, budući da je N . M . izjavio „da se ne seća da li je, pored njega i načelnika, bio prisutan još neko od kolega“, dok je R . M . izjavio da nije prisustvovao prvom razgovoru, već je „samo ulazio po pitanju tehnike“ .) Polazeći od toga, a imajući u vidu da su oba neformalna razgovora obavljena bez prisustva branioca, da prethodno nije bio obavešten nadležni javni tužilac i da o tim razgovorima nije sačinjen zapisnik, zbog čega se ne može u potpunosti otkloniti sumnja da su izjave M . T . date tokom tih razgovora posledica pretnje i pritisaka kojima je navodno bio izložen tokom prvog razgovora, Ustavni sud je našao da nisu izneti ustavnopravno prihvatljivi razlozi za ocenu da su navedene izjave mogle biti osnov za utvrđivanje disciplinske odgovornosti podnosioca ustavne žalbe.

Sa druge strane, Ustavni sud smatra da je ustavnopravno prihvatljiva ocena disciplinskih organa i Upravnog suda da se odgovornost podnosioca mogla utvrđivati na osnovu iskaza koji je M. T . dao u svojstvu osumnjičenog pred policijskim službenicima PU Šabac, s obzirom na to da je prethodno bio obavešten zamenik nadležnog javnog tužioca, koji je saslušanje poverio PU Šabac, da je ono sprovedeno u prisustvu branioca, pošto je osumnjičeni prethodno bio poučen o svojim pravima u predistražnom postupku i da je o tome sačinjen zapisnik, koji je osumnjičeni potpisao, pri čemu je utvrđeno da taj iskaz nije dat pod pretnjom ili pritiskom. Ustavni sud je imao u vidu i to da je M. T . kao osumnjičeni navedeni iskaz dao bez prisustva podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca, dok je kao svedok u disciplinskom postupku, prilikom posebnog saslušanja i suočenja sa drugim svedocima, kada su mu pitanja postavljali podnosilac i njegov punomoćnik, dao iskaze suprotne sadržine. Ustavni sud smatra da se ne može apstraktno zaključiti da je iskaz jednog lica dat u svojstvu svedoka na usmenoj raspravi u disciplinskom postupku nešto što će disciplinski organ pre prihvatiti kao dokaz nego iskaz istog lica dat u svojstvu osumnjičenog u policiji, pa čak i u slučaju kada su ta dva iskaza suprotna (presuda ESLjP, Dorson protiv Holandije, broj predstavke 54/1994/501/538, od 20. februara 1996. godine, stav 78.) . Dakle, disciplinski organ je bio slobodan da oceni koji će od dva različita iskaza istog lica prihvatiti, ali je bio u obavezi da navede razloge koji su pri toj oceni bili odlučni, pre svega, dovođenjem u vezu tih iskaza sa drugim izvedenim dokazima. Ustavni sud podseća na stanovište Evropskog suda za ljudska prava da se problem pravičnosti ne pojavljuje nužno kada pribavljeni dokaz nije potkrepljen drugim dokazima. Kada je pribavljeni dokaz veoma jak i nije doveden u sumnju, potreba za dokazima koji bi ga potkrepili je slabija ( presuda ESLjP, Bykov protiv Rusije, broj predstavke 4378/02, od 10. marta 2009. godine, stav. 90.).

U tom smislu, Ustavni sud je našao da su disciplinski organi iskaz M. T . dat u svojstvu osumnjičenog prihvatili u onom delu u kome je bio potkrepljen drugim dokazima. Po njihovoj oceni, službenim beleškama policijskih službenika Dr. J . i D . J, sačinjenim 19. oktobra 2015. godine u PS Krupanj, potvrđen je iskaz osumnjičenog u delu u kome je naveo da mu je podnosilac javljao kada može da vrši bespravnu seču državne šume kako bi izbegao označene kontrole, te je stoga disciplinska odgovornost podnosioca utvrđena za tu radnju izvršenja. Nasuprot tome, iskaz osumnjičenog nije prihvaćen u delu u kome je naveo da je podnosilac od njega primio novac u određenom iznosu za pružene informacije, jer nije bilo drugih dokaza koji to potvrđuju, te nije utvrđena disciplinska odgovornost podnosioca i za tu radnju izvršenja, koja mu je, takođe, bila stavljena na teret zaključkom o pokretanju disciplinskog postupka od 30. oktobra 2015. godine.

Prema navedenim službenim beleškama, koje su u bitnom istovetne sadržine, podnosilac je sa skrivenog broja telefona pozivao pomenuta dva policijska službenika i raspitivao se o njihovom položaju, a na isti način je pozivao i ostale kolege, iz čega je prvostepeni organ izveo zaključak da je to učinjeno sa ciljem obaveštavanja M. T . Međutim, Ustavni sud ukazuje da se podnosilac u ustavnoj žalbi i u postupku koji je prethodio njenom podnošenju, pozvao na to da su navedeni policijski službeni ci kao svedoci u disciplinskom postupku, na usmenoj raspravi održanoj 24. decembra 2015. godine, dali iskaze koji su suprotni sadržini njihovih ranijih službenih beleški. Naime, oni su izjavili da se podnosilac nije raspitivao vezano za posao koji su trenutno obavljali, pri čemu nisu naveli da ih je pozivao sa skrivenog broja telefona, niti da je tim povodom kontaktirao druge kolege. Prvostepeni organ je, na osnovu tih iskaza, u svom prvom rešenju od 8. februara 2016. godine, ocenio da navedena lica nisu imala nikakva saznanja o događajima vezanim za podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je imao u vidu da se u vreme saslušanja tih svedoka, u spisima predmeta nisu nalazile njihove ranije sačinjene službene beleške, zbog čega disciplinski starešina nije mogao tada da zatraži da navedu razloge zbog kojih se njihovi iskazi u potpunosti razlikuju od navoda koje su izneli u službenim beleškama. Prvostepeni organ je u ponovnom postupku, postupajući po nalogu drugostepenog organa, pribavio i izvršio uvid u te službene beleške, poklanjajući im veru, ali, pri tome, nije ponovo kao svedoke saslušao navedene policijske službenike kako bi objasnili otkud razlike između njihovih iskaza u disciplinskom postupku i službenih beleški sačinjenih u policiji. S tim u vezi, Ustavni sud je našao da prvostepeni organ u osporenom rešenju od 7. juna 2016. godine nije obrazložio ocenu dokaza u tom delu, jer nije naveo razloge na kojima zasniva svoje uverenje da su istinite tvrdnje iznete u službenim beleškama pomenutih policijskih službenika, a ne njihovi iskazi dati u svojstvu svedoka .

Ustavni sud napominje da njegov zadatak u ovom predmetu nije bio da oceni da li je iskaz osumnjičenog dat policiji, koji je kasnije u celini opozvan u disciplinskom postupku, bio dovoljan za utvrđivanje odgovornosti podnosioca ustavne žalbe . Odgovor na to pitanje su dali disciplinski organi kada su ocenili da je iskaz osumnjičenog prihvatljiv u delu u kome je bio potvrđen drugim izvedenim dokazima. To pokazuje da su službene beleške policijskih službenika Dr. J . i D . J . i njihovi iskazi u svojstvu svedoka bili relevantni za ovaj predmet. U takvoj situaciji, od disciplinskih organa i Upravnog suda se očekivalo da razjasne pomenute protivrečnosti koje se tiču potkrepljujućih dokaza kako bi zaključak o dokazanosti odlučnih činjenica bio utemeljen na jasno obrazloženim razlozima. Ustavni sud je našao da u osporenim rešenjima disciplinskih organa nije na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložena ocena dokaza koji su bili od značaja za utvrđivanje disciplinske odgovornosti podnosioca, niti je takav propust disciplinskih organa sankcionisao Upravni sud, što je za posledicu imalo da ni osporena presuda ne zadovoljava standard obrazložene sudske odluke. Ustavni sud smatra da je nedostatak razloga koji su bili odlučni pri oceni svih relevantnih dokaza u obrazloženjima osporenih akata uticao na to da postupak koji je prethodio ustavnosudskom postupku, u celini posmatrano , nije bio pravičan. Stoga je Sud utvrdio da je osporenim rešenjima disciplinskih organa i osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 12613/16 od 13. januara 2017. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu DK broj 116-4/16-100 od 4. jula 2016. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu Upravnog suda , Ustavni sud nije posebno razmatrao povrede ostalih prava koje su istaknute povodom osporene presude.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija – Veće u Kragujevcu DK broj 116-4/16-100 -1 od 1. aprila 2019. godine, Ustavni sud je pošao od toga da i z odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenim rešenjem drugostepenog organa bio poučen da protiv njega može u određenom roku podneti tužbu Upravnom sudu, saglasno članu 14. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno navedeno rešenje , jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti