Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe bivših zaposlenih zbog nerazumno dugog trajanja stečajnog postupka nad preduzećem u većinskom državnom vlasništvu. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, uz dosuđivanje materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2133/2019
26.09.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalbama M. M, D. V, obojica iz Niša, I. V. iz sela Prosek kod Niša, i D. M. iz sela Brzi Brod kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3694/18 od 5. marta 2019. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Nišu R4 St. 1315/18 od 11. decembra 2018. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 3694/18 od 5. marta 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba D. V. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 16/19 od 21. januara 2019. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Nišu R4 St. 1310/18 od 12. decembra 2018. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 16/19 od 21. januara 2019. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba I. V. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3697/18 od 28. januara 2019. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Nišu R4 St. 1308/18 od 11. decembra 2018. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 3697/18 od 28. januara 2019. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 3699/18 od 23. januara 2019. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Nišu R4 St. 1309/18 od 11. decembra 2018. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 3699/18 od 23. januara 2019. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba M. M, D. V, I. V. i D. M. i utvrđuje da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11.

10. Utvrđuje se pravo M. M, D. V, I. V. i D. M. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Utvrđuje se pravo M. M, D. V, I. V. i D. M. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

12. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz Niša i druga lica navedena u uvodu i izreci, podneli su 1. marta, odnosno 15. aprila 2019. godine, preko punomoćnika A. B, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda iz tač. 1, 3, 5. i 7. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosioci ustavih žalbi su se istovremeno pozvali i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da se označenom odredbom Konvencije garantuju prava čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama, radi jedinstvenog postupanja.

Ustavnim žalbama se osporavaju drugostepena rešenja kojima su pravnosnažno odbijeni prigovori podnosilaca radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporene akte. Imajući u vidu sadržinu ustavnih žalbi, Ustavni sud je zaključio da su podnosioci, nezadovoljni načinom odlučivanja sudova, te dugim trajanjem stečajnog postupka, u suštini, tražeći poništaj osporenih akata, pored povrede prava na pravično suđenje, istakli i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Tražili su i naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i troškove na ime sastava ustavnih žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Stečajni poverioci, ovde podnosioci ustavnih žalbi, podnli su prijave potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11 nad stečajnim dužnikom MIN „I.“ AD Niš – u stečaju, koji je pokrenut 13. maja 2011. godine, a okončan rešenjem o zaključenju stečajnog postupka St. 91/11 od 17. aprila 2019. godine. Stečajni dužnik je subjekt sa većinskim državnim kapitalom.

Potraživanja podnosilaca su priznata zaključkom suda od 14. septembra 2011. godine kojim je usvojena konačna tabela prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca, koja je dopunjena 29. maja 2012. godine.

Podnosioci su 15. oktobra 2018. godine podneli prigovore radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

Privredni sud u Nišu je rešenjima R4 St. 1315/18 od 11. decembra 2018. godine, R4 St. 1310/18 od 12. decembra 2018. godine, R4 St. 1308/18 od 11. decembra 2018. godine i R4 St. 1309/18 od 11. decembra 2018. godine, odbio kao neosnovane prigovore.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjima potvrdio navedena prvostepena rešenja.

4. Odredbama Ustava propisano je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući ustavne žalbe u delu kojim se osporavaju navedena rešenja, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

U vezi sa osnovanošću navoda podnosilaca ustavnih žalbi, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odlukama Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine i Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku kada su podneti predlozi radi ubrzavanja osporenog postupka trajao nešto više od sedam godina, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnosilaca ustavnih žalbi.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je osporenim rešenjima podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3, 5. i 7. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena drugostepena rešenja, odlučujući kao u tač. 2, 4, 6. i 8. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istorg razloga Ustavni sud je u tač. 2, 4, 6. i 8. izreke poništio i prvostepena rešenja iako ona nisu osporena ustavnim žalbama.

7. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11, Ustavni sud je, takođe, pošao od prakse Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji je vođen nad preduzećem sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao nešto više od sedam godina, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe u ovom delu, odlučujući kao u tački 9. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca ustavnih žalbi da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa većinskim državnim kapitalom, istovremeno predstavlja i povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11 povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 9. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 10. izreke, krećući se u granicama postavljenih zahteva, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, pored zahteva iz ustavnih žalbi, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da je nakon podnošenja ustavnih žalbi stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), usled čega su podnosioci ustavnih žalbi izgubili mogućnost da pred redovnim sudom zahtevaju naknadu imovinske štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je u konkretnom slučaju odlučivao i o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, bez obzira na to što podnosioci nisu postavili konkretan zahtev u ovom smislu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 11. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 91/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili namireni na drugi način. Naknada se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno ispitivao navode podnosilaca o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava, te je u tom delu odbacio ustavne žalbe, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5. i 7. izreke.

12. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 12. izreke.

13. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. stav 1. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti