Odbacivanje ustavne žalbe u sporu male vrednosti zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih presuda u sporu male vrednosti. Žalba je neblagovremena u delu koji se odnosi na ukinutu presudu zbog propuštanja, a u ostalom delu ne sadrži ustavnopravne razloge za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Kuzmanovića, Petra Grujičića, Milana Glišića, Miloja Živkovića, Radomira Popovića, Radenka Simića, Božidara Gligorića, Kate Čamić, Ljubice Zebić i Stane Kapetanović, svih iz Loznice, Boška Mićića iz Gornje Borine i Tomislava Vasilića iz Cikota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoljuba Kuzmanovića, Petra Grujičića, Milana Glišića, Miloja Živkovića, Radomira Popovića, Radenka Simića, Božidara Gligorića, Kate Čamić, Ljubice Zebić, Stane Kapetanović, Boška Mićića i Tomislava Vasilića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 1478/08 od 10. novembra 2008. godine, presude Opštinskog suda u Loznici P. 1628/08 od 4. februara 2009. godine i presude Višeg suda u Šapcu Gž. 497/10 od 15. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Advokat Milosav Vasić iz Loznice je 28. aprila 2010. godine podneo Ustavnom sudu u ime Dragoljuba Kuzmanovića, Petra Grujičića, Milana Glišića, Miloja Živkovića, Radomira Popovića, Radenka Simića, Božidara Gligorića, Kate Čamić, Ljubice Zebić i Stane Kapetanović, svih iz Loznice, Boška Mićića iz Gornje Borine i Tomislava Vasilića iz Cikota, ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava garantovanih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se tvrdi da je osporenom presudom Okružnog suda u Šapcu Gž. 1478/08 od 10. novembra 2008. godine usvojena žalba tuženih izjavljena zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što su razlozi "zbog kojih se presuda u sporu male vrednosti kakav je ovaj ne može pobijati". Takođe se navodi da je osporena presuda Višeg suda u Šapcu Gž. 497/10 od 15. marta 2010. godine "faktički bez obrazloženja" i da je "usmerena pre svega na nekritičku odbranu prvostepene presude", da je u predmetnom sporu "sud bio dužan da donese presudu zbog izostanka", kao i da je sud u konkretnom slučaju odbio tužbeni zahtev tužilaca samo zato što je tuženi pravno lice čiji je osnivač država.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude donete u parničnom postupku radi naknade štete, koji je vođen po tužbi podnosilaca ustavne žalbe protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Opštinski sud u Loznici je doneo presudu zbog propuštanja P. 1546/07 od 14. aprila 2008. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca. Protiv navedene prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, koju je Okružni sud u Šapcu osporenom presudom Gž. 1478/08 od 10. novembra 2008. godine usvojio i ukinuo prvostepenu presudu. U ponovnom postupku Opštinski sud u Loznici je osporenom presudom P. 1628/08 od 4. februara 2009. godine odbio tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Viši sud u Šapcu je osporenom presudom Gž. 497/10 od 15. marta 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio ožalbenu presudu.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36.).

Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u njoj isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je uvidom u priloženu dokumentaciju najpre konstatovao da je netačan navod podnosilaca ustavne žalbe da je osporenom presudom Okružnog suda u Šapcu Gž. 1478/08 od 10. novembra 2008. godine usvojena žalba tuženog koja je bila izjavljena zbog "pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja", već je izjavljena zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedene presude izjavljena po proteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

Ostali navodi podnosilaca ustavne žalbe se takođe zasnivaju na njihovoj subjektivnoj oceni osporenih presuda Opštinskog suda u Loznici P. 1628/08 od 4. februara 2009. godine i Višeg suda u Šapcu Gž. 497/10 od 15. marta 2010. godine, koji se ne potkrepljuju ustavnopravnim razlozima koji bi ukazali da je u konkretnom slučaju moglo doći do povrede ustavnog prava na pravično suđenje. U ustavnoj žalbi se ponavljaju ili parafraziraju razlozi koji su već izneti u žalbi protiv osporene prvostepene presude, a koji su detaljno ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi.

Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze i primenu materijalnog prava u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem suda u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u sporu male vrednosti zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti