Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 13 godina. Sud nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dodeljuje podnositeljki naknadu nematerijalne štete od 1300 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2137/2009
22.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kratag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Marić iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170 . Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Marić i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 199/08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Marić iz Užica je 18. novembra 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Užicu vodio u predmetu
P. 119/08. Takođe je navela i da joj je povređeno prav o na imovinu iz člana 58. Ustava i pravo nasleđivanja iz člana 59. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe detaljno navodi činjenično stanje kao i tok osporenog parničnog postupka i traži da Ustavni sud naloži Opštinskom sudu u Užicu da što pre završni predmetni parnični postupak koji traje 11 godina, a takođe zahteva i naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava dok prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac I. Š. je 15. oktobra 1998. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Užicu protiv Gordane Đuričić i Ljiljane Marić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja susvojine.

Od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude bilo je zakazano 21 ročište za glavnu raspravu od kojih dva ročišta nisu održana zbog odsutnosti tužioca, jedno zbog odsutnosti druge tužene, kao i zbog nedolaska svedoka i bolesti postupajućeg sudije.

Presudom Opštinskog suda u Užicu P. 1056/98 od 28. juna 2007. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev prema tuženima pa je utvrđeno da tužilac u odnosu na tužene ima pravo svojine sa udelom od 36,4% na stambenoj porodičnoj kući u Sevojnu, kao i na pomoćnom objektu.

Odlučujući po žalbama tužioca i tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljenim protiv naveden e prvostepen e presud e, Okružni sud u Užicu je 25. februara 2008. godine doneo rešenje Gž. 1848/07 kojim je ukinuta presuda Opštinskog suda u Užicu P. 1056/98 od 28. juna 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom održano je pet ročišta za glavnu raspravu (22. maja, 15. jula, 23. septembra i 6. novembra 2008. godine i 6. aprila 2009. godine). Posle podnošenja ustavne žalbe je utvrđeno da je od januara 2010. godine predmet dobio broj 3P. 36/10.

Zatim je Osnovni sud u Užicu 27. aprila 2011. godine doneo rešenje 5P. 36/2010 kojim je prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tužioca, s tim što će se postupak nastaviti kada zakonski naslednici tužioca preuzmu postupak.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koje je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava na osnovu zakona a članom 59. stav 1. jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom.

Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92,31/93, 24/94, 12/89, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, propisivao je: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na ovaj parnični postupak u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) , stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione tmporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen osam godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe - 15. oktobra 1998. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 199/08.

Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnih sudova.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude prošlo je devet godina, a od februara 2008. godine, kada je drugostepeni sud vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak, pa sve do aprila 2011. godine , kada je postupak prekinut, prvostepena odluka nije bila doneta.

Navedeno trinaestogodišnje trajanje parničnog postupka i po oceni Ustavnog suda, kao i stavu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, predstavlja nerazumno dug period koji se ničim ne može opravdati.

Iako je predmetni parnični postupak predstavljao postupak određene složenosti koji je zahtevao izvođenje velikog broja dokaza u smislu saslušanja svedoka kao i veštačenja, to ne može ni u kom slučaju biti opravdanje za trinaestogodišnje trajanje parničnog postupka što i po kriterijumima i praksi Ustavnog suda i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, predstavlja nerazumno dug period koji se ničim ne može opravdati. Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka jer se uredno odazivala na pozive suda, nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja i postupala je po svim nalozima suda.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih sudova u predmetu Opštinskog suda u Užicu P. 199/08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke i u tački 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih, prava tako što je naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neefikasnog postupanja suda.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete Ustavni sud je imao u vidu ekonomske i socijalne prilike u Srbiji, postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava , kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se može pružati odgovarajuće zadovoljenje oštećenom.

6. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o povredi prava na pravično suđenje u postupku koji još uvek traje, odnosno koji nije okončan, dok u pogledu osporavanja prava na imovinu i prava na nasleđivanje iz čl. 58. i 59. Ustava, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži posebne razloge koji potvrđuju navode podnositeljke o povredi tih ustavnih prava. Naime, u vezi sa navodima o povredi ovih prava podnositeljka se nije pozvala na neki od principa sadržanih u navedenim ustavnim odredbama već povredu ovih prava vezuje za povredu prava na pravično suđenje.

Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena, saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog, člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti