Odbačena ustavna žalba protiv revizijske presude u sporu o državini

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da podnosilac u suštini traži preispitivanje ocene dokaza i primene prava, za šta Ustavni sud nije nadležan, jer ne postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „Sovjutrans“ a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba „Sovjutrans“ a.d. izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 215/09 od 30. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Sovjutrans“ a.d. iz Beograda je 18. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Gorana Popovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 215/09 od 30. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da su mu navedena prava „uskraćena“ time što se u osporenoj presudi označavaju druge parnične stranke u postupku u odnosu na one koje su navedene u presudama nižestepenih sudova; da je Vrhovni sud utvrđivao činjenice umesto prvostepenog suda; da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, tako što su spor raspravljali kao da se radi o svojinskopravnom ili državinskom sporu, a ne o tzv. publicijanskoj tužbi. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi ne samo osporenu presudu, nego i presudu Višeg trgovinskog suda Pž. 5390/08 od 2. marta 2009. godine i presudu Trgovinskog suda u Beogradu P. 11060/07 od 31. marta 2008. godine u drugom i četvrtom stavu izreke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 5390/08 od 2. marta 2009. godine, protiv koje je izjavljena revizija, odbijena žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena prvostepena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 11060/07 od 31. marta 2008. godine u stavu drugom i četvrtom izreke kojima je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz poslovnih prostorija i da ih tako ispražnjene preda u posed tužiocu. Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 215/09 od 30. juna 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv navedene presude Višeg trgovinskog suda. U obrazloženju je navedeno da u sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 9) i 12) Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud je ocenio kao neosnovan navod revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, jer u konkretnom slučaju, tužilac nije uspeo da dokaže da je kvalifikovani držalac predmetnih nepokretnosti, odnosno zakonitost svoje državine.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede označenih Ustavom zajemčenih prava. Naime, podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova, kao i ocenu revizijskog suda o pravilnoj primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i, u suštini, zahteva da Ustavni sud postupa kao instancioni sud.

Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati dokaze izvedene u sudskom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju pojedinih izvedenih dokaza, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način utvređen odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava, u konkretnom slučaju - pravo na suđenje u razumnom roku, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i pravo na imovinu.

U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu povređena navedena Ustavom zajemčena prava. Naime, u ustavnoj žalbi podnosilac je interpretirao činjenično stanje utvrđeno u sudskom postupku i stanovište nižestepenih sudova o pravnom osnovu tužbenog zahteva, ali nije naveo razloge koji bi ukazali na to da je Vrhovni sud osporenu presudu doneo bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno odlučujući ili zloupotrebljavajući dokaze na štetu podnosioca ustavne žalbe, u smislu prava na pravično suđenje. Dakle, podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan argument koji bi bio potkrepljen dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu ukazuje u žalbi. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u osporenoj revizijskoj presudi.

Odredbom člana 58. stav 2. Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva, jemči se da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, pa navod podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenom presudom povređeno ovo pravo time što je sud ocenio da nije kvalifikovani držalac stvari, očigledno ne ukazuje na povredu prava na imovinu, jer se radi o imovini koju podnosilac ne poseduje.

Takođe, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da nije izneo nikakve ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu tog prava.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba protiv revizijske presude u sporu o državini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti