Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti podnošenja nakon isteka zakonskog roka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Utvrđeno je da je žalba podneta nakon isteka roka od 30 dana propisanog Zakonom o Ustavnom sudu za akte donete u prelaznom periodu nakon proglašenja Ustava, a pre stupanja Zakona na snagu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Velibora Đorđevića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Velibora Đorđevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P 1258/99 od 10. maja 2001. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 282/06 od 12. maja 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velibor Đorđević iz Zaječara je 24. aprila 2008. godine, preko punomoćnika advokata Zorana Pavlovića iz Zaječara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i "prava na ravnopravnost polova" u predmetima Opštinskog suda u Zaječaru P. 1258/99 i Okružnog suda u Zaječaru Gž. 282/06 iz čl. 32. i 62. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Prema članu 113. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta i radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i slobode zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.). Ustavna žalba se u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.)
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, s tim što ako je akt donet, odnosno radnja izvršena u periodu od stupanja na snagu Ustava do stupanja na snagu Zakona, rok za njeno izjašnjavanje je posebno propisan Zakonom.
3. U konkretnom slučaju rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1646/07, koje u ovoj pravnoj stvari predstavlja poslednje delotvorno pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, doneto je 28. juna 2007. godine. Imajući u vidu da je, prema obaveštenju Opštinskog suda u Zaječaru i fotokopiji dostavnice, podnosilac ustavne žalbe, odnosno njegov punomoćnik navedeno rešenje Vrhovnog suda Srbije primio 24. oktobra 2007. godine, a da je ustavna žalba izjavljena tek 24. aprila 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić