Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavnih žalbi preduzeća i punomoćnika

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu preduzeća „IV Komerc“ jer se njome osporava utvrđeno činjenično stanje umesto ukazivanja na povredu ustavnih prava. Takođe, odbačena je i žalba njegovog punomoćnika, jer osporenim odlukama nije odlučivano o njegovim pravima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „IV Komerc“ iz Skoplja, Republika Makedonija, i Anđelka Ležajića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba preduzeća „IV Komerc“ izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 145/08 od 28. oktobra 2008. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 6220/07 od 27. decembra 2007. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1403/06 od 23. maja 2007. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Anđelka Ležajića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 145/08 od 28. oktobra 2008. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 6220/07 od 27. decembra 2007. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1403/06 od 23. maja 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „IV Komerc“ iz Skoplja, Republika Makedonija, preko punomoćnika Anđelka Ležajića, advokata iz Beograda i Anđelko Ležajić iz Beograda su 13. februara 2009 godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 145/08 od 28. oktobra 2008. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 6220/07 od 27. decembra 2007. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1403/06 od 23. maja 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, „prava na zaštitu imovine i prava na zaradu“.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 1403/06 od 23. maja 2007. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog preduzeća „IV Komerc“ iz Skoplja, Republika Makedonija, kojim je traženo da se obaveže tužena – protivtužilac Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava carina da isplati navedenom preduzeću određeni iznos sa domicilnom kamatom počev od dana presuđenja, dok je delimično usvojen protivtužbeni zahtev kojim je obavezan tužilac – protivtuženi da tuženoj – protivtužiocu isplati određeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. septembra 2005. godine, dok je odbijen deo protivtužbenog zahteva tužene – protivtužioca koji se odnosi na isplatu kamate počev od 31. marta 2005. godine do 1. septembra 2005. godine. Takođe je navedeno da su osporene odluke „čist izraz nacionalizma“ i da sud navedenim presudama „želi da zaštiti štetnika“. Zatim, iznete su primedbe na postupak utvrđivanja činjeničnog stanja, navodeći da prvostepeni sud i drugostepeni sud „nisu pročitali sve nalaze i mišljenja veštaka ... već su nasumice konstatovali neke navode veštaka“. Kao razlog za podnošenje ustavne žalbe od strane punomoćnika tužioca u parničnom postupku u kojem su donete osporene presude, Anđelka Ležajića, advokata iz Beograda, navedeno je da je punomoćnik tužioca sa tužiocem zaključio ugovor o zastupanju „u procentu od uspeha u sporu", pa kako je „nezakonitim“ odlukama odbijen „potpuno osnovan“ tužbeni zahtev, to je povređeno pravo i punomoćniku na zaradu. Predložili su da Ustavni sud ukine osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbama člana 83. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.), kao i da ustavnu žalbu u ime lica iz stava 1. ovoga člana, na osnovu njegovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda (stav 2).

Prema odredbi člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda, kao i da ustavnu žalbu može izjaviti samo ono lice, samostalno ili preko punomoćnika, o čijem pravu ili obavezi je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja odlučivano.

3. U pogledu ustavne žalbe koju je izjavio Anđelko Ležajić, smatrajući da mu je kao punomoćniku tužioca u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe „nezakonitim“ odlukama povređeno „pravo na zaradu“, Ustavni sud je utvrdio da osporenim odlukama nije odlučivano o pravima i obavezama ovog podnosioca, te je ustavnu žalbu Anđelka Ležajića, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi.

4. Polazeći od navoda podnosioca ustavne žalbe preduzeća „IV Komerc“, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje, već da podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu dokaza izvedenog u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, te da se tako od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost nižestepenih odluka, tako što će se, između ostalog, izjasniti o pravilnosti ocene dokaza na kojima se osporene odluke zasnivaju.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na jasnim navodima kojima se ukazuje na povredu konkretnog ustavnog prava, a sa stanovišta njegove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu preduzeća „IV Komerc“ iz Skoplja, Republika Makedonija, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za postupanje po ustavnoj žalbi.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu