Povreda prava na pravično suđenje zbog neodlučivanja o zastarelosti postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Upravni sud je propustio da oceni ključne navode tužbe o nastupanju apsolutne zastarelosti vođenja disciplinskog postupka, čime je povredio pravo na obrazloženu sudsku odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2140/2021
26.09.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . M . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 12724/18 od 1 9. avgusta 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 12724/18 od 1 9. avgusta 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Inženjerske komore Srbije broj 1382/1-11 od 2. jula 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Čačka podneo je Ustavni sud, 18. februara 2021. godine, preko punomoćnika D . J , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 12724/18 od 19. avgusta 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je 23. marta 2014. godine pred Inženjerskom komorom Srbije pokrenut postupak za utvrđivanje profesionalne odgovornosti podnosioca ustavne žalbe zbog radnji koje je izvršio 2009. i 2010. godine , te da je taj postupak pred Komorom okončan 2. jula 2018. godine. Podnosilac smatra da nije bilo mesta pokretanju i vođenju tog postupka, jer je zastarelost pokretanja postupka nastupila najkasnije istekom 2013. godine , a u svakom slučaju je 21. oktobra 2017. godine nastupila apsolutna zastarelost za vođenje postupka, u skladu sa odredbama bliže označenog Pravilnika i Krivičnog zakonika. Istaknuto je da Upravni sud nije ispitao odlučna pitanja koja su u tužbi postavljena vezano za nastupanja zastarelosti, zbog čega osporena presuda ne zadovoljava standard dobro obrazložene sudske odluke i zasnovana je na proizvoljnoj primeni prava na štetu podnosioca.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu Upravnog suda i odredi da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv drugostepene odluke Komore .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju , sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Suda časti Inženjerske komore Srbije Sč. broj 2/2014, kao i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Presudom Osnovnog suda u Čačku K. 1056/11 od 23. aprila 2013. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim što je tokom 2009. i 2010. godine na bliže opi san način izdao ispravu u ime drugog lica, bez njegovog ovlašćenja, čime je izvršio krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 3. u vezi sa članom 355. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž. 1-4637/13 od 21. oktobra 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena navedena prvostepena presuda.

3.2. Tužilac Suda časti Inženjerske komore Srbije je 23. marta 2014. godine iz sredstava javnog informisanja saznao da je podnosilac ustavne žalbe, kao član te komore, pravnosnažno osuđen u krivičnom postupku, te je sproveo prethodni postupak i podigao optužni predlog T. broj 06/2014 protiv podnosioca.

Sud časti Inženjerske komore Srbije je 15. marta 2016. godine doneo odluku Sč. broj 2/2014 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen odgovornim zbog iste radnje izvršenja zbog koje je pravnosnažno osuđen u krivičnom postupku, čime je učinio povredu profesionalnih standarda i normativa iz člana 10. tačka 6) Pravilnika o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera i člana 44. tačka 6. Etičkog kodeksa Inženjerske komore Srbije, te mu je izrečena mera oduzimanja licence za period od godinu dana i obavezan je da nadoknadi troškove postupka.

Podnosilac je u prigovoru protiv prvostepene odluke, pored ostalog, istakao da je zastarelost pokretanja postupka nastupila najkasnije istekom 2013. godine, odnosno pre nego što je protiv njega preduzeta prva radnja u cilju pokretanja postupka.

Odlukom Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije broj 1382/1-11 od 2. jula 2018. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca. U obrazloženju drugostepene odluke je u pogledu istaknute zastarelosti pokretanja postupka navedeno da je presuda krivičnog suda postala pravnosnažna 21. oktobra 2013. godine, a da je tužilac Komore pokrenuo postupak 23. marta 2014. godine, zbog čega nije protekao rok zastarelosti od jedne, odnosno dve godine od dana pravnosnažnosti krivične presude, u smislu člana 31. stav 1. Pravilnika o načinu rada, postupku, sastavu, načinu izbora i razrešenja sudija Suda časti Komore.

Podnosilac je u tužbi kojom je pokrenuo upravni spor protiv drugostepene odluke Komore istakao da, čak i u slučaju da je zastarelost pokretanja postupka počela da teče 21. oktobra 2013. godine, kao dana pravnosnažnosti krivične presude, apsolutna zastarelost za vođenje tog postupka je nastupila najkasnije 21. oktobra 2017. godine, u smislu člana 31. stav 5. navedenog pravilnika, odnosno pre donošenja drugostepene odluke od 2. jula 2018. godine.

Upravni odbor Inženjerske komore Srbije je u odgovoru na tužbu vezano za navode podnosioca o nastupanju apsolutne zastarelosti naveo da je članom 33. Pravilnika propisana samo zastarelost pokretanja postupka i zastarelost izvršenja mera, a ne i zastarelost vođenja postupka.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 12724/18 od 19. avgusta 2020. godine odbijena je tužba podnosioca, uz ocenu da je tuženi organ pravilno odbio prigovor podnosioca, dajući dovoljne i na zakonu zasnovane razloge. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je sud cenio navode tužbe, koji su sadržani i u prigovoru, ali je našao da se njima ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane odluke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe sledećih propisa :

Zakonom o planiranju i izgradnj i („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - Odluka US, 50/13 - Odluka US, 98/13 - Odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/2019 - dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23) je propisano : da je Inženjerska komora Srbije pravno lice sa sedištem u Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapređenja uslova za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti značajnih za planiranje i izgradnju, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva (član 163. stav 1.); da se organizacija i način obavljanja poslova Komore bliže uređuje statutom i opštim aktima Komore (član 164. stav 2.).

Odredbom člana 121. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 3/97 i 31/01, „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da organ može obustaviti postupak kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti.

Statutom Inženjerske Komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 88/05, 16/09 i 27/16) bilo je propisano : da ako veće Suda časti utvrdi da je okrivljeni učinio povredu profesionalnih standarda i normativa i moralnih normi, nesavesno i nestručno obavljao poslove za koje mu je izdata licenca, odlukom utvrđuje njegovu odgovornost i izriče, pored ostalih, meru oduzimanje licence (član 37. stav 1. tačka 3)); da organi Komore prilikom vršenja javnih ovlašćenja, osim ako Zakonom i ovim statutom nije drugačije propisano, shodno primenjuju odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak (člana 71.).

Odredbom člana 10. tačka 6) Pravilnika o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera („Službeni glasnik RS“, br. 116/04 i 69/06) bilo je propisano da se izdata licenca može zbog nesavesnog obavljanja poslova rešenjem oduzeti ako se utvrdi da lice, u vršenju poslova za koje mu je izdata licenca, postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan način (primanje mita, davanje mita, primanje i davanje provizije, korupcija, falsifikat i sl.).

Odredbom člana 44. tačka 6. Etičkog kodeksa Inženjerske komore Srbije broj 1450/1-9 od 21. januara 2005. godine je propisano da je udruživanje i/ili učestvovanje u kriminalnim radnjama povreda moralnih normi i profesionalnih standarda i normativa.

Pravilnikom o načinu rada, postupku, sastavu, načinu izbora i razrešenja sudija Suda časti Komore („ Službeni glasnik RS“, broj 16/12) bilo je propisano : da u svemu onom što nije regulisano ovim pravilnikom u odnosu na postupak pred Sudom shodno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (član 8.); da zastarelost pokretanja postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu, a dve godine za težu povredu, a ako povreda ima obeležje krivičnog dela - zastarelost nastupa u roku od jedne godine za učinjenu lakšu povredu, odnosno dve godine za učinjenu težu povredu od dana pravosnažnosti presude kojom je član Komore oglašen krivim (član 31. stav 1.); da zastarelost pokretanja postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona (član 31. stav 2.); da zastarelost izvršenja mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena (član 31. stav 3.); da se zastarelost prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka ili izvršenja izrečene mere (član 31. stav 4.); da posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva puta onoliko vremena koliko je ovim pravilnikom utvrđeno za zastarelost pokretanja postupka pred sudom odnosno izvršenja izrečene mere (član 31. stav 5.); da se protiv odluke suda, može izjaviti prigovor upravnom odboru Komore, u roku od 15 dana od dana prijema odluke (član 66.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što Upravni sud nije ocenio navode tužbe kojima je ukazano na pogrešnu primenu odredaba materijalnog prav a o zastarelosti pokretanja i vođenja postupka pred nadležnim organ ima Inženjerske Komore Srbije (u daljem tekstu: Komora) .

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je pošao od sledećih činjenica: da je presuda krivičnog suda kojom je podnosilac ustavne žalbe osuđen da je učinio krivično delo, postala pravnosnažna 21. oktobra 2013. godine; da je postupak za utvrđivanje profesionalne odgovornost i podnosioca pred nadležnim organom Komore pokrenut 23. marta 2014. godine; da je odluka Suda časti Komore kojom je podnosilac oglašen odgovornim za povredu bliže označenih profesionalnih standarda i normativa doneta 15. marta 2016. godine; da je odluka Upravnog odbora Komore, kojom je odbijen prigovor podnosioca , doneta 2. ju la 2018. godine; da je osporena presuda Upravnog suda, kojom je odbijena tužba podnosioca, doneta 19. avgusta 2020. godine.

Ustavni sud je konstatovao da je tvrdnja podnosioca o nastupanju zastarelosti pokretanja postupka za utvrđivanje njegove profesionalne odgovornosti prethodno istaknuta u prigovoru protiv prvostepene odluke Suda časti Komore i ocenjena u drugostepenoj odluci Upravnog odbora Komore , na način koji je Upravni sud u osporenoj presudi prihvatio kao pravilan. Naime, polazeći od toga da povreda , koja je podnosiocu stavljena na teret , ima obeležje krivičnog dela i da je to krivično delo utvrđeno presudom nadležnog suda, od čije pravnosnažnosti do pokretanja konkretnog postupka je proteklo nešto duže od pet meseci , ocenjeno je da nije protekao nijedan od dva roka zastarelosti za pokretanje postupka propisana odredbom člana 31. stav 1. Pravilnika o načinu rada, postupku, sastavu, načinu izbora i razrešenja sudija Suda časti Komore (u daljem tekstu: Pravilnik). Ustavni sud smatra da su dati razlozi u pogledu roka zastarelosti pokretanja postupka zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni odredaba merodavnog materijalnog prava.

Ustavni sud je potom konstatovao da je podnosilac u tužbi kojom je pokrenuo upravni spor istakao da je apsolutna zastarelost vođenja postupka za utvrđivanje profesionalne odgovornosti nastupila najkasnije 21. oktobra 2017. godine, odnosno posle donošenja prvostepene odluke Suda časti Komore od 15. marta 2016. godine, a pre donošenja drugostepene odluke Upravnog odbora Komore od 2. jula 2018. godine, kojom je odbijen njegov prigovor. Sa druge strane, tuženi organ je u odgovoru na tužbu, povodom ovih navoda podnosioca, izneo tvrdnju da je članom 33. Pravilnika bila propisana samo zastarelost pokretanja postupka i zastarelost izvršenja izrečene mere, a ne i zastarelost vođenja postupka. Ustavni sud smatra da su navodi podnosioca o nastupanju apsolutne zastarelosti mogli biti od uticaja na drugačiji ishod postupka pred organima Komore . Međutim, Upravni sud je u obrazloženju osporene presude samo citirao pomenute navode tužbe i odgovora na tužbu, ali ih nije posebno cenio. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da se u konkretnom slučaju nisu smeli zanemariti ovi navodi koji su prvi put mogli biti izneti u tužbi, kao i argumenti tuženog organa iz odgovora na tužbu, već je ih Upravni sud sve morao uzeti u obzir u postupku ispitivanja zakonitosti pobijanog akta.

Ustavni sud dodatno konstatuje da su odredba ma člana 31. Pravilnika bili izričito propisan i rok ovi zastarelosti pokretanja postupka (st. 1. i 2.) i izvršenja izrečene mere (stav 3.), ali ne i rok zastarelosti vođenja postupka. Međutim, odredbom člana 31. stav 5. Pravilnika je bilo propisano da zastarelost u svakom slučaju nastupa (apsolutna zastarelost) kada protekne određeno vreme, kako prekidi zastarelosti ne bi doveli do toga da se institut zastarelosti praktično ne može primeniti i os tvariti svrhu zbog koje postoji . Tom odredbom Pravilnika nije propisano da rok zastarelosti prestaje da teče tokom vođenja postupka, već da zastarelost u svakom slučaju nastupa posle određenog vremena , dakle, nezavisno od toga u kojoj fazi postupka je nastupila. Stoga je rok apsolutne zastarelosti obuhvatao i rok za vođenje postupka za utvrđivanje profesionalne odgovornosti člana Komore . Iz toga sledi da se navedeni postupak nije mogao dalje voditi kad protekne dva puta onoliko vremena koliko je tim pravilnikom utvrđeno za zastarelost pokretanja postupka pred sudom Komore. Istekom tog roka, povreda profesionalnih standarda i normativa, koja je stavljena na teret članu Komore, ne može više biti predmet postupka pred organima Komore, pa se samim tim ne mogu ni izricati bilo kakve mere. Nadležni organi Komore su u konkretnom slučaju utvrdili da se rok zastarelosti pokretanja postupka računa od dana pravnosnažnosti presude krivičnog suda, odnosno od 21. oktobra 2013. godine, te je počev od tog trenutka tekao i rok apsolutne zastarelosti iz člana 31. stav 5. Pravilnika, koja je, po tvrdnji podnosioca, nastupila najkasnije 21. oktobra 2017. godine.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud smatra da je bilo neophodno da Upravni sud u osporenoj presudi oceni navode o nastupanju apsolutne zastarelosti vođenja postupka i iznese razloge zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni odredaba merodavnog prava . Time što je propustio da oceni bitne navode tužbe, koje je tuženi organ osporio u odgovoru na tužbu, Upravni sud je povredio pravo podnosioca na obrazloženu sudsku odluku. Stoga je Sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 12724/18 od 19. avgusta 2020. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Inženjerske komore Srbije broj 1382/1-11 od 2. jula 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu, Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu u kome se ističe povreda prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava, koja se suštinski obrazlaže istim navodima kao i povreda prava na pravično suđenje.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neodlučivanja o zastarelosti postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti