Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremene tužbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Omera Kamešničanina protiv presude Vrhovnog suda. Tužba za poništaj otkaza ugovora o radu iz 1992. godine podneta je 2008. godine, te su je redovni sudovi odbacili kao neblagovremenu, a Ustavni sud nije našao ustavnopravne razloge.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Omera Kamešničanina iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Omera Kamešničanina izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1099/09 od 23. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Omer Kamešničanin iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1099/09 od 23. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporena presuda, kojom se podržava stav nižestepenih sudova, nezakonita, da sud nije odlučivao o istaknutom prigovoru “zastarelosti pravnog dejstva” i da nije pravilno primenio zakonske odredbe o prestanku radnog odnosa.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. Ustavni sud je na osnovu navoda iz ustavne žalbe i priložene dokumentacije, utvrdio da je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1099/09 od 23. septembra 2009. godine odbijena kao neosnovana revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 688/09 od 30. aprila 2009. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđena presuda opštinskog suda u Novom Pazaru P. 177/08 od 11. marta 2009. godine. Navedenom prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, tužba tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe je odbačena kao neblagovremena u odnosu na tužbeni zahtev kojim je tražio da se poništi kao nezakonita Odluka tužene «Raška» Holding kompanija AD iz Novog Pazara broj Up. 6/92 od 24. septembra 1992. godine kojom je tužiocu prestao radni odnos, i da se tužena obaveže da ga vrati u radni odnos i rasporedi na poslove prema stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, dok je stavom drugim izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena isplati minimalnu zaradu za period od 1. januara 2005. do 31. decembra 2007. godine i da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 12. avgusta 1992. godine pa do početka rada.

U obrazloženju osporene presude Vrhovnog suda je navedeno da je tužiocu odlukom tužene prestao radni odnos zbog neopravdanog izostanka sa posla zaključno sa 12. avgustom 1992. godine, sa kojim ga je tužena odjavila kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, nakon čega se tuženi nije interesovao za svoj radnopravni status, da bi 18. februara 2008. podneo tužbu propustivši rok iz člana 114. stav 1. Zakona o radnim odnosima, te je pravilnom primenom člana 279. stava 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku tužba odbačena kao neblagovremena.

4. Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije uskraćeni pravična naknada za rad i pravna zaštita za slučaj prestanka radnog odnosa ''po čl. 60. st. 4. u vezi st. 1. i 2.'' Ustava.

Odredbama člana 60. Ustava, pored ostalog, jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.) i da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (stav 4.).

Odredbom člana 114. stav 1. Zakona o radnim odnosima (''Službeni glasnik RS'', br. 55/96, 28/01, 43/01 i 70/01) bilo je propisano da zaposleni koji nije zadovoljan otkazom ugovora o radu, odnosno konačnim rešenjem nadležnog organa kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi ili odgovornosti, ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava, u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza ugovora o radu, odnosno rešenja.

Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenih Ustavom zajemčenih ljudskih prava.

U vezi sa navodima ustavne žalbe, Sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se preispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ne može ocenjivati pravilnost primene materijalnog prava u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da su osporene sudske odluke očigledno zasnovane na proizvoljnoj ili diskriminatorskoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporene revizijske presude, ne navodeći razloge koji bi ukazivali na njenu ustavnu neutemeljenost, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremene tužbe u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti