Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosudio naknadu nematerijalne štete. Konstatovano je da su parnični postupak o troškovima i potonji izvršni postupak, posmatrani zajedno, trajali nerazumno dugo zbog neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić , dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Simke Ristović iz Gorjana, opština Sevojno , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. septembra 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Simke Ristović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 1169/04 (kasnije predmet P. 1234/10 Osnovnog suda u Užicu) i izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Užicu u predmetu I. 487/12 (ranije predmet I. 1460/05 Opštinskog sud a u Užicu), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Simka Ristović iz Gorjana, opština Sevojno, je 30. aprila 20 10. godine, preko punomoćnika Miroslava Tešića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. U stava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 1169/04 i izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Užicu u predmetu I. 487/12.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka, u svojstvu tužilje 27. septembra 2004. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Užicu protiv tužen og R.M, radi činidbe; da je presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Užicu P. 1169/04 od 11. aprila 2005. godine spor pravnosnažno okončan, ali da o troškovima postupka nije odlučeno do dana podnošenja ustavne žalbe, iako je u drugom stavu izreke presude bilo određeno da će se posebnim rešenjem odlučiti o troškovima, te iako su u završnoj reči punomoćnika tužilje na ročištu troškovi bili opredeljeni; da je, kako tuženi nije dobrovoljno izvrši o obavezu utvrđenu pravnosnažnom presudom , podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Užicu, koji je rešenjem I. 1460/05 od 17. oktobra 2005. godine odredio izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika radi namirenja novčanog potraživanja, ali da izvršni postupak još uvek nije okončan. Predložila je da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom i izvršnom postupku , a zahtev za naknadu nematerijalne štete uzrokovane neprimerenim trajanjem sudskog postupka , kao i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom, je istakla u dopuni od 9. novembra 2011. godine. Dopunom ustavne žalbe od 31. oktobra 2012. godine predložila je i da se nadležnom izvršnom sudu naloži da okonča postupak u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 1234/10 (ranije predmet P. 1169/04 Opštinskog suda u Užicu), kao i spise predmeta Osnovnog suda u Užicu I. 487/12 (ranije predmet I. 1460/05 Opštinskog suda u Užicu) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 11. oktobra 200 4. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Užicu (u daljem tesktu: Opštinski sud) p rotiv tuženog R.M, radi činidbe. Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P. 1169/04. Nakon tri zakazana ročišta za glavnu raspravu, od kojih je jedno odloženo jer tuženi nije uredno pozvan, a dva održana, te nakon preciziranja tužbenog zahteva i urgencije tužioca da se postupa u predmetu, na ročištu zakazanom za 11. april 2005. godine, sa koga je izostao tuženi iako je bio uredno pozvan, doneta je presuda zbog propuštanja. Punomoćnik tužioca je na ročištu tražio i troškove postupka u opredeljenim iznosima za preduzete radnje i podneske u toku postupka.

Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Užicu P. 1169/04 od 11. aprila 2005. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i naloženo tuženom da vrati u pređašnje stanje porušene objekte (bliže određene u presudi), pri čemu se tuženi može osloboditi ove obaveze plaćanjem tužilji iznosa od 350.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. oktobra 2004. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Drugim stavom izreke navedene presude je određeno da će o troškovima parničnog postupka biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem. Presuda je snabdevena klauzulom pravosnažnosti sa danom 17. junom 2006.

Tuženi je 15. maja 2005. godine podneo predlog za ponavljanje postupka i stavljanje van snage pravnosnažne presude Opštinskog suda u Užicu P. 1169/04 od 11. aprila 2005. godine.

Po uspostavljanju nove mreže sudova u 2010. godini, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Užicu pod brojem P. 1234/10. Podnescima tužilje od 26. aprila 2010. godine i 2. jula 2010. godine zahtevano je od suda da donese odluku u vezi troškova koje je opredeljeno zahtevala na ročištu od 11. aprila 2005. godine, ali po sada važećoj advokatskoj tarifi, s obzirom na to da o troškovima nije odlučeno već pet godina.

Osnovni sud u Užicu je rešenjem P. 1234/10 od 20. maja 2010. godine odbacio kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka, a punomoćnika tužilje je obavestio da će odluku o troškovima postupka doneti po pravosnažnosti ovog rešenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu P. 1234/10 od 18. novembra 2010. godine obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova spora plati iznos od 42.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja.

Odlučujući o žalbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 267/2011 od 25. februara 2010. godine (greška u godini - trebalo je 2011. godine) potvrdio navedeno rešenje o troškovima, a žalbu tužilje odbio kao neosnovanu. Ovo rešenje uručeno je punomoćniku tužilje 4. marta 2011. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je 12. oktobra 200 5. godine podnela Opštinskom sudu u Užicu predlog radi izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stavari, protiv izvršnog dužnika R.M, radi namirenja novčanog potraživanja, a na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Užicu P. 1169/04 od 11. aprila 2005. godine. Opštinski sud u Užicu je rešenjem I . 1460/05 od 1 7. oktobra 200 5. godine odredio predloženo izvršenje.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu 13. decembra 2005. godine, sa predlogom za odlaganje izvršenja. Po odgovoru na žalbu izvršnog poverioca od 18. januara 2006. godine, Opštinski sud je rešenjem I. 1460/05 od 19. januara 2006. godine odbacio žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu, te odredio da će po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o odlaganju izvršenja po predloga izvršnog dužnika.

Prvi zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljen je 11. decembra 2007. godine i konstatovano je da je popis stvari protekao bez uspeha, a da je izvršni dužnik izjavio da nema mogućnosti da plati dug, te da nema ni pokretnih stvari, ni nepokretnosti, i priložio ugovor o kupoprodaji iz koga proizlazi da on više nije vlasnik nepokretnosti koja je predmet ugovora.

Drugi zapisnik o proceni i popisu sastavljen je 20. aprila 2010. godine i konstatovano da je izvršni dužnik pozvan da se javi u sud. Tokom 2010. godine sačinjena su još dva zapisnika o proceni i popisu 25. maja i 28. oktobra: najpre je popisano putničko vozilo marke audi, ali je dužnik izjavio da vozilo nije njegovo vlasništvo (sudski izvršitelj nije izvršio uvid u saobraćajnu dozvolu za popisano vozilo) i da je on državljanin RCG, a zatim pri sledećem izlasku na lice mesta popisanog putničkog vozila nije bilo. Izvršni poverilac je u toj godini dva puta urgirao da se izvršenje nastavi i izvrši novi popis pokretnih stvari, te uplatio predujam za troškove izlaska policije na lice mesta, a 18. januara 2011. godine je lično pristupio sa zahtevom da izađe na lice mesta sa izvršnim dužnikom pri sledećem popisu.

Po predlogu izvršnog poverioca od 2. marta 2012. godine, Osnovni sud u Užicu je doneo zaključak I. 487/12 od 14. marta 2012. godine kojim je izmenjeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Užicu I. 1460/05 od 19. januara 2006. godine, pa se osim izvršenja određenog popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika određuje izvršenje i zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti u suvlasništvu izvršnog dužnika, bliže određenih u zaključku. Drugim stavom izreke ovog zaključka je određeno da u preostalom delu navedeno rešenje o izvršenju ostaje neizmenjeno, a da zaključak predstavlja sastavni deo rešenja o izvršenju. Nakon dve urgencije izvršnog poverioca da se zakaže ročište u postupku, te dostavljanja zaključka i poziva izvršnom dužniku (posle više pokušaja preko pošte i policije), Osnovni sud je zakazao ročište za 7. februar 2013. godine na kome je izvršni dužnik osporio da su sve navedene nepokretnosti njegovo vlasnišvo, pa je ročište odloženo radi izjašnjenja izvršnog poverioca, nakon kojeg će biti zakazan uviđaj na licu mesta uz prisustvo stručnih lica. Po izjašnjenju izvršnog poverioca, Osnovni sud je 26. februara 2013. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi dokaze o vanknjižnom vlasništvu građevinskog objekta na katastarskoj parceli 489/3, KO Gorjani, a izvršnom poveriocu je naloženo 20. marta 2013. godine da uplati predujam troškova za uviđaj na licu mesta uz prisustvo stručnog lica u roku od pet dana od dana prijema naloga, pod pretnjom propuštanja. Na predlog izvršnog poverioca od 28. marta 2013. godine da se nastavi sa izvršenjem popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari jer poverilac nema mogućnosti da u ostavljenom roku uplati sredstava na ime predujma, Osnovni sud u Užicu je rešenjem I. 487/12 od 4. aprila 2013. godine obustavio izvršenje u odnosu na izvršenje određeno zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti i prodajom navedenih nepokretnosti i u tom delu ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, dok su u ostalom delu rešenje o izvršenju Opštinskog sud a u Užicu I . 1460/05 od 1 7. oktobra 200 5. godine i zaključak toga suda I. 487/12 od 14. marta 2012. godine, ostali neizmenjeni. Navedeno rešenje je izvršnom poveriocu uručeno 5. aprila 2013. godine i Osnovni sud dalje nije preduzimao nijednu radnju u postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se je važio u vrema pokretanja, kao i okončanja postupka , bilo je propisano da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1 .).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora uzeti i parnični postupak koji je vođen, najpre, pred Opštinskim sudom u Užicu, a zatim povodom troškova parničnog postupka, od 2010. godine, pred Osnovnim sudom u Užicu, kao i izvršni postupak koji se vodio, i još uvek traje, pred istim sudovima. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično „Hornsby protiv Grčke“, broj aplikacije 18357/91, stav 40.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 11. oktobra 200 4. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Užicu, i da je pravnosnažno okončan u delu tužbenog zahteva koji je predmet spora za osam meseci, ali u delu odluke o troškovima tek posle šest godina i nepunih pet meseci, a da je izvršni postupak, koji je usledio nakon pravnosnažne odluke povodom glavne stvari, i posle više od sedam godina još uvek u toku.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni sudski postupci ukupno tra ju preko osam godina, te da još izvršenje nije sprovedeno.

Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da osnovni razlog trajanja parničnog postupka van granica razumnog roka jeste propuštanje Opštinskog suda u Užicu da donese odluku o troškovima postupka. Naime, rešenje o troškovima postupka doneo je Osnovni sud u Užicu, tek posle pet godina i sedam meseci od dana kada su oni opredeljeni još pred Opštinskim sudom u Užicu. Iako je u ovom delu postupka izražena očigledna pasivnost tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, (za koju rešavanje zahteva o troškovima postupka ne bi trebalo da bude bez značaja), a koja se sa ponovnim predlogom za odlučivanje o troškovima (koje je opredelila 11. aprila 2005. godine) obratila tek 26. aprila 2010. godine, tada već Osnovnom sudu u Užicu, to ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje, prevashodno prvostepenog suda, s obzirom na činjenicu da je drugostepeni sud svoju odluku o žalbi na rešenje o troškovima doneo posle dva i po meseca.

Izvršni postupak pokrenut po predlogu podnositeljke ustavne žalbe traje preko sedam godina i osam meseci i još nije okončan, i to prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepen ih sud ova, najpre Opštinskog suda u Užicu, pa zatim Osnovnog suda u Užicu. Ne vodeći računa o hitnosti postupka izvršenja, Opštinski sud u Užicu nije blagovremeno zakazivao sprovođenje izvršenja, već je imao značajne periode neaktivnosti: prvi popis i procena imovine zakazani su tek godinu dana posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, a u periodu od naredne dve i po godine nije bilo nijednog zakazanog popisa i procene imovine. Takođe, ni Osnovni sud u Užicu tokom 2011. godine nije preduzeo nijednu radnju u cilju izvršenja. I pored toga što je trajanju postupka doprine o i izvršni dužni k, Ustavni sud nalazi da sva odgovornost leži na sudovima koji su vodili postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju sprovođenja postupka, bez odugovlačenja. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Užicu, pa kasnije Osnovnog suda u Užicu, dovelo do toga da su predmetni parnični i izvršni postupak ukupno trajali preko osam godina, s tim da izvršni postupak još uvek nije okonačan. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke , a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke je naložio Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja i predmet parničnog postupka, te izvršnog postupka koji još uvek nije okončan , povodom koga je podneta ustavna žalba. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko - socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove . S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika iz reda advokata . Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti