Ustavni sud o nedopustivosti ustavne žalbe koja osporava činjenično stanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer podnositeljka ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava, već ponavlja navode iz parničnog postupka i osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Josipović iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nadežde Josipović izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Karagujevcu Gž-II- 418/10 od 12. marta 2010. godine i presude Opštinskog suda u Čačku P. 138/07 od 22. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nadežda Josipović iz Čačka je 29. aprila 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Čačku vođen parnični postupak, radi naknade štete, protiv tuženog D.G. Osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Čačku P. 138/07 od 22. aprila 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da tužilji na ime naknade materijalne štete plati iznos od 412.731,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. aprila 2009. godine pa do isplate, dok je u stavu drugom izreke tužilja obavezana da tuženom plati troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž-II-418/10 od 12. marta 2010. godine odbijena je žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskim sudom u Čačku P. 138/07 od 22. aprila 2009. godine.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda prava na koja se poziva. Naime, podnositeljka ustavne žalbe navodi da su osporene presude zasnovane na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, odnosno ''pogrešnom činjeničnom zaključku da na strani tuženog nema protivpravnosti i krivice za nastanak nesporne štete na strani tužilje'', te da je diskriminisana od strane suda, jer je sud ''povlađivao tuženom''.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji očigledno dovode u sumnju pravičnost sprovedenog parničnog postupka. Ustavni sud je ocenio da nema osnova ni za tvrdnju podnositeljke da je osporenim presudama na bilo koji način diskriminisana, a u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Takođe, podnositeljka ustavne žalbe nije iznela ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom iz člana 36. stav 1. Ustava, niti je dostavila dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, kao i da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi o pristrasnosti sudova koji su doneli osporene odluke, te imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporenih odluka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavni sud o nedopustivosti ustavne žalbe koja osporava činjenično stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti