Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu protiv odluka u prekršajnom postupku. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nije bilo proizvoljne primene prava, dok je deo protiv nižih odluka odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Konjevića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Predraga Konjevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 10-4-4751/07 od 1. oktobra 2008. godine, rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10950/08 od 28. jula 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Upr. 238/10 od 26. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Konjević iz Novog Sada je 28. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Milana Gucunje, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Vrhovni kasacioni sud u osporenom rešenju Upr. 238/10 od 26. februara 2010. godine pogrešno primenio procesno pravo kada je odbacio kao nedozvoljen zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da se zakonom propisani uslovi za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u pogledu visine novčane kazne i vrste prekršaja, odnose samo na pravna lica, dok se na fizička lica, preduzetnike i odgovorna lica u pravnom licu primenjuje samo uslov u pogledu visine novčane kazne, „bez obzira na oblast primene“. Predloženo je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i zabrani njihovo dalje izvršenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10950/08 od 28. jula 2009. godine odbijena žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno osporeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 10-4-4751/07 od 1. oktobra 2008. godine, kojim je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaje iz člana 273. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. i člana 275. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. Zakona o radu i kojim mu je izrečena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 600.000,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Upr. 238/10 od 26. februara 2010. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev branioca kažnjenog za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju Veća za prekršaje u Novom Sadu. U obrazloženju rešenja je navedeno da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za podnošenje zahteva, jer prekršaji za koje je okrivljeni pravnosnažno kažnjen pobijanim rešenjem ne odgovaraju po vrsti i visini prekršajima određenim u članu 272. Zakona o prekršajima.

4. Odredbom člana 272. Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, br. 44/89 i „Službeni glasnik RS“ br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) propisano je da se zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju može podneti kada je izrečena kazna zatvora; zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti; zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene poslove; zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslova; zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon, licu koje je po zanimanju vozač; novčana kazna preko 100.000 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje; zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje.

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže pogrešnom primenom procesnog prava. Naime, podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, ukazujući na pogrešnu primenu člana 272. Zakona o prekršajima, pri čemu iznosi svoje tumačenje odredbe koja je bila osnov za donošenje osporene odluke. Ustavni sud ističe da pogrešna primena procesnog prava može da dovede do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, ali da u konkretnom slučaju navodi ustavne žalbe ne daju osnova za tvrdnju da je osporena presuda doneta očigledno proizvoljnom i nepravičnom primenom procesnopravnih odredaba na štetu podnosioca ustavne žalbe, već podnosilac ustavne žalbe, iznosi sopstveno tumačenje odredbe procesnog prava i zaključuje da je zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju bio dozvoljen.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

6. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 10-4-4751/07 od 1. oktobra 2008. godine i Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 10950/08 od 28. jula 2009. godine, Ustavni sud je pošao od svog pravnog stava da će se donošenjem odluke o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju smatrati da su iscrpljena pravna sredstva u prekršajnom postupku pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o prekršajima, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepenog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. S obzirom na to da je branilac podnosioca ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje primio 30. septembra 2009. godine, prema navodima u podnetom zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, a da je ustavna žalba izjavljena 28. aprila 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u odnosu na ove osporene akte odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

7. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti