Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv odluke o ponavljanju postupka
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. Sud je zaključio da se osporenim aktima nije odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca, već samo o procesnim uslovima za ponavljanje postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Gavrića, na izdržavanju kazne u Kazneno popravnom zavodu Požarevac – Zabela, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milivoja Gavrića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 3051/08 od 29. decembra 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milivoj Gavrić, na izdržavanju kazne u Kazneno popravnom zavodu Požarevac – Zabela, je 21. maja 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 3051/08 od 29. decembra 2008. godine.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Okružnog suda u Valjevu Kv. 206/08 od 13. novembra 2008. godine odbačen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravosnažnom presudom Okružnog suda u Valjevu K. 34/02 od 3. novembra 2003. godine.
Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu Vrhovnom sudu Srbije, koju je taj sud osporenim rešenjem Kž. 3051/08 od 29. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne akte kojima je odlučeno o njegovom zahtevu za ponavljanje postupka okončanog pravosnažnom presudom Okružnog suda u Valjevu K. 34/02 od 3. novembra 2003. godine. Imajući u vidu da osporenim odlukama nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba nedozvoljena. U vezi sa tim Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), gde je Komisija zauzela stav da se član 6. Evropske konvencije ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravosnažno okončanog postupka, jer takav postupak ne ''utvrđuje ... osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv apelanta'', već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić