Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravno sredstvo. Izvršni sud je pogrešno odbacio prigovor protiv zaključka kojim je meritorno odlučeno o troškovima postupka, jer takva odluka mora biti podložna preispitivanju putem pravnog leka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasmine Crnogorac iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jasmine Crnogorac izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 20/08 od 4. juna 2008. godine, presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 991/08 od 12. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2731/09 od 16. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasmina Crnogorac iz Negotina podnela je Ustavnom sudu 20. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Miroslava Lazića, advokata iz Negotina, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 20/08 od 4. juna 2008. godine, presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 991/08 od 12. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2731/09 od 16. septembra 2009. godine, zbog ''uskraćivanja ustavnog prava na privatnu svojinu''.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
3. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), i to: oznaku odredbe Ustava kojom se ljudsko ili manjinsko pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i precizne navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči i specijalno punomoćje dato advokatu Miroslavu Laziću za podnošenje ustavne žalbe u ime podnosioca.
Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 27. novembra 2009. godine, obavestio podnositeljku ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio joj da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke. Takođe, podnositeljki ustavne žalbe je naloženo da priloži dokaze od značaja za odlučivanje, kao i specijalno punomoćje kojim je punomoćnika ovlastila da podnese ustavnu žalbu. Podnositeljka je istovremeno upozorena je da će, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu Suda i ne otkloni nedostatke na koje joj je ukazano, ustavna žalba biti odbačena.
Podnositeljka ustavne žalbe je 11. decembra 2009. godine dostavila Sudu dopunu ustavne žalbe, u kojoj je kao pravo koje joj je povređeno osporenim odlukama označila pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Navela je da je ''pretrpela štetu nezakonitim postupanjem svih napred navedenih sudova i praktično ikao je lokal pošteneo i skupo platila ostala i bez lokala i para a sve zbog grubog kršenja zakona od strane sudova i sudija''. Predložila je da Ustavni sud poništi sve osporene odluke i ''prizna (joj) pravo svojine'', ili naknadi štetu u visini sredstava uloženih u spornu nepokretnost, i dostavila traženo ovlašćenje za punomoćnika.
Odredbama člana 58. Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2731/09 od 16. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je tim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 991/08 od 12. maja 2009. godine. Imajući u vidu da je u ustavnoj žalbi navedeno da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi se mogli odnositi na procesno rešenje o odbacivanju revizije, kojim nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke, već samo o procesnim uslovima za izjavljivanje revizije. Saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. U pogledu osporene presude Opštinskog suda u Negotinu P. 20/08 od 4. juna 2008. godine i osporene presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 991/08 od 12. maja 2009. godine, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku donošenjem odluke u postupku po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište može se primeniti samo kada je revizija bila dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada je izjavljena na zakonom propisan način. U konkretnom slučaju, kako je revizija podnositeljke ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Negotinu i Okružnog suda u Negotinu ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Negotinu primila pre 16. septembra 2009. godine, kada je Vrhovni sud Srbije doneo revizijsko rešenje, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1772/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja zahteva preispitivanje zakonitosti sudskih odluka
• Už 1227/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1356/2009: Odbačaj ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nedostatka ustavnopravnih razloga
• Už 1986/2010: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge
• Už 3493/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 1441/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuređene ustavne žalbe
• Už 65/2009: Obavezno zastupanje advokata u postupku po vanrednim pravnim lekovima