Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 24 godine. Nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak i određuje objavljivanje odluke kao vid pravičnog zadovoljenja podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Nikolić iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Olge Nikolić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 87175/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Olga Nikolić iz Čačka podnela je 20. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Vukašina Grčića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4262/09.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je tužba podneta Drugom opštinskom sudu u Beogradu 14. juna 1986. godine; da u periodu od 18. aprila 1990. godine do 17. novembra 1993. godine i od 17. novembra 1993. godine do 4. novembra 1996. godine nije zakazano ni jedno ročište za glavnu raspravu; da su od 45 zakazanih ročišta izvedeni dokazi po predlozima stranaka svega na 11 ročišta; da je sud pristrasno postupao u korist tužene na štetu tužilaca; da je trajanjem postupka od preko 23 godine tužilja „teško izmaltretirana i izložena nesnosnim troškovima za zastupanje“.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da se usvoji njena ustavna žalba i utvrdi da su joj u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4262/09 povređena prava zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 87175/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavno­sudskoj stvari:

M. N. iz Čačka - pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe podneo je 14. juna 1986. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih Lj. N. i R. Š. iz Beograda, radi utvrđenja bračne tekovine. Predmet je zaveden pod brojem P. 2866/86.

Tužene su 10. aprila 1987. godine podnele protivtužbu.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 17. septembra 1999. godine doneo presudu P. 2866/86 kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, te je obavezao tužene da tužiocu solidarno isplate iznos od 2.273,00 dinara, sa kamatom na ovaj iznos u visini stope zatezne kamate, počev od 4. oktobra 1997. godine pa do konačne isplate, kao i na ime troškova parničnog postupka odgovarajući novčani iznos; u stavu drugom izreke odbio tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 2.273,00 dinara, pa do traženog iznosa od 7.275,28 dinara; u stavu trećem izreke utvrdio da je tužilac suvlasnik sa udelom od ½ na taksativno nabrojanim pokretnim stvarima, što su tuženi dužni priznati i trpeti; u stavu četvrtom izreke odbio protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilja.

Okružni sud u Beogradu je 25. aprila 2000. godine, odlučujući o žalbi tuženih, doneo presudu Gž. 422/2000 kojom je ukinuo presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2866/86 od 17. septembra 1999. godine u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke i predmet u tom delu vratio istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu predmet je zaveden pod brojem P. 2145/2000.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 25. septembra 2000. godine obavestio sud da je tužilac preminuo 17. septembra 1999. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe i Lj. N. - naslednici umrlog tužioca su u podnesku od 7. maja 2001. godine dali izjavu o preuzimanju postupka.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 29. januara 2002. godine doneo rešenje o mirovanju postupka, imajući u vidu da na ročište za glavnu raspravu zakazano za 29. januar 2002. godine nisu pristupili ni tužioci ni tuženi, iako su uredno pozvani.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 22. maja 2002. godine doneo rešenje da se nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 5. oktobra 2005. godine punomoćnik tuženih je obavestio sud da je preminula tužena drugog reda.

Podnositeljka ustavne žalbe je uz podnesak od 27. jula 2006. godine dostavila sudu uverenje Drugog opštinskog suda u Beogradu O. 2350/06 da je tužena prvog reda pravni sledbenik pok. tužene drugog reda.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 15. novembra 2006. godine doneo rešenje P. 2145/00 kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, usled smrti tužene drugog reda.

Okružni sud u Beogradu je 16. jula 2008. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo rešenje Gž. 2089/07 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2145/00 od 15. novembra 2006. godine.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 14. januara 2009. godine doneo rešenje da se nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari. Predmet je zaveden pod novim brojem P. 4262/09.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 18. septembra 2009. godine doneo rešenje P. 4262/09 kojim je odredio da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 7. oktobra 2009. godine, odlučujući o predlogu tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje, doneo rešenje P. 4262/09 kojim je odbio predlog tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje, kao neosnovan.

Viši sud u Beogradu je 6. oktobra 2010. godine, odlučujući o žalbama tužilaca izjavljenim protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4262/09 od 18. septembra 2009. godine i P. 4262/09 od 7. oktobra 2009. godine, doneo rešenje Gž. 7129/10 kojim je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4262/09 od 7. oktobra 2009. godine, a u stavu drugom izreke ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4262/09 od 18. septembra 2009. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu predmet je zaveden pod brojem P. 87175/10.

Do 12. aprila 2011. godine, kada su spisi predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 87175/10 dostavljeni Ustavnom sudu, još uvek nije doneta prvostepena presuda.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 14. juna 1986. godine podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, da je podnositeljka ustavne žalbe, kao pravni sledbenik tužioca, preuzela postupak 7. maja 2001. godine, te da postupak još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 24 godine i devet meseci i da još uvek nije okončan, s tim da od trenutka kada je podnositeljka ustavne žalbe stupila u parnicu, postupak traje devet godina i 11 meseci. Navedeno trajanje postupka nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga je Ustavni sud ocenio da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, trajanje sudskog postupka od preko 24 godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da parnični postupak još uvek nije završen ni u prvom stepenu, a da podnositeljka ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprinela neopravdano dugom trajanju postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 87175/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaze da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito postupali, što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne nepostoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević