Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu, delom kao neblagovremenu, a delom jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Rok za žalbu računa se od drugostepene odluke kada je revizija nedozvoljena, a obaveza angažovanja advokata za reviziju nije neustavna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Šafara iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Šafara izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu 3R. 233/06 od 3. marta 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14069/06 od 15. marta 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2676/08 od 15. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Šafar iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 13. februara 2009. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog „povrede osnovnog ljudskog prava na pravično suđenje i diskriminacije socijalno ugroženog lica pred zakonom“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu 3R. 233/06 od 3. marta 2006. godine odbijen predlog predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud obezbedi dokaz na okolnost kvadrature stana, čiji je on vlasnik po osnovu nasleđa, dok je osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 14069/06 od 15. marta 2007. godine potvrđeno prvostepeno rešenje.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. 2676/08 od 15. oktobra 2008. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv osporenog drugostepenog rešenja, jer reviziju nije izjavio advokat. Pored toga, Vrhovni sud je ocenio da je revizija izjavljena i protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može podneti, jer u predmetnom vanparničnom postupku nije određena vrednost predmeta spora, niti je obračunata ili naplaćena sudska taksa.

4. Podnosilac ustavne žalbe, u prilog tvrdnje da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2676/08 od 15. oktobra 2008. godine povređena označena ustavna prava, navodi da kao socijalno ugroženo lice nije u mogućnosti da angažuje advokata za podnošenje revizije i da je njenim odbacivanjem doveden u neravnopravni položaj pred zakonom.

Zakonom o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih rešenja, propisano je da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.). Odredbama čl. 394. do 412. ZPP uređena je revizija, kao jedan od vanrednih pravnih lekova, pri čemu Zakon u odredbama čl. 394. i 395. i člana 401. stav 2. propisuje u kojim slučajevima revizija nije dozvoljena, odnosno kada je dozvoljena. Jedan od slučajeva u kome je revizija nedozvoljena je ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat, što je predviđeno odredbom člana 401. stav 2. tačka 2) ZPP. Prema odredbama ZPP, pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije je njen odbačaj.

Polazeći od navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je utvrdio da Zakon o parničnom postupku kao jedan od uslova za dozvoljenost izjavljivanja revizije propisuje da je reviziju izjavilo lice koje je advokat. Prema tome, izjavljivanje revizije lično, od strane parnične stranke koja nije advokat, predstavlja nedostatak koji izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 2) Zakona.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud konstatuje da je ovaj Sud u svojoj Odluci broj IU-181/2005 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je revizija u konkretnom slučaju odbačena i iz drugih procesnih razloga, jer u predmetnom vanparničnom postupku nije određena vrednost predmeta spora, niti je obračunata ili naplaćena sudska taksa.

Imajući u vidu navedeno, te nespornu činjenicu da u konkretnom slučaju u ime podnosioca ustavne žalbe reviziju nije izjavio advokat, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu prava zajemčenim odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno ustavno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ovi navodi nisu osnovani iz razloga što ih podnosilac ustavne žalbe nije potkrepio bilo kakvim ustavnopravno utemeljenim argumentima ili pruženim dokazima.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačena jer je bila nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe, u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu 3R. 233/06 od 3. marta 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14069/06 od 15. marta 2007. godine, računa od dana dostavljanja drugostepene odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje primio pre 15. oktobra. 2008. godine, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 13. februara 2009. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno prvostepeno i drugostepeno rešenje kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti