Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku prekinutom zbog restrukturiranja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak, prekinut zbog restrukturiranja dužnika, trajao je skoro sedam godina. Sud je odgovornost pripisao državnim organima, posebno Agenciji za privatizaciju, zbog dugog trajanja restrukturiranja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2150/2009
26.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Marković, Mirjane Marković i Nade Marković, svih iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Marković, Mirjane Marković i Nade Marković i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 554/02 (kasnije pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu I. 1344/07) povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznos u od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se nadležnom sudu da, kada se stvore procesni uslovi , preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Marković, Mirjana Marković i Nada Marković, sve iz Loznice, su 20. novembra 2009. godine, preko Predraga Savića, advokata iz Beograda, izjavile ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. i prava na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 554/02 ( kasnije pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu I. 1344/07).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je usled neefikasnosti domaćeg pravosuđa došlo do neizvršenja presude, te da kako je nad izvršnim dužnikom prvo pokretnut postupak restrukturiranja, a nakon toga i stečaj, podnositeljke ustavne žalbe su, kao izvršni poverioci , dovedene u situaciju da možda neće moći da naplate svoje potraživanje, s obzirom na to da su svrstane u četvrti isplatni red poverilaca. Takođe, navode da im je povređeno i pravo na pravno sredstvo tako što protiv rešenja I. 405/03 od 30. januara 2004. godine, kojim je prekinut postupak izvršenja , nisu imale pravo žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, u spis predmeta P. 2038/98 Opštinskog suda u Loznici i spis predmeta Osnovnog suda u Loznici I. 1344/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Loznici P. 2038/98 od 11. oktobra 1999. godine obavezan je tuženi HK „Viskoza“ DD „Celuloza“ da plati tužiocima, među kojima i podnositeljkama ustavne žalbe, iznose utvrđene u stavu 1. izreke presude na ime štete zbog duševnih bolova usled smrti M.M. oca, odnosno supruga tužilaca, sve sa zakonskom kamatom od 11. oktobra 1999. godine, pa do isplate.

Podnositeljke ustavne žalbe su, kao izvršni poverioci, 14. juna 2002. godine Opštinskom sudu u Loznici podnele predlog za izvršenje popisom, plenidbom i javnom prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika na osnovu izvršne isprave - presude tog suda P. 2038/98 od 11. oktobra 1999. godine.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Opštinski sud je doneo rešenje I. 554/02 od 14. juna 2002. godine kojim je odredio izvršenje. Zaključkom I. 554/02 od 18. juna 2002. godine Opštinski sud je pozvao poverioce da uplate određeni iznos na ime predujma i troškova službenog lica. Sud je 31. jula 2002. godine doneo rešenje I. 554/02 kojim je navedeni izvršni postupak obustavljen i ukinute su sve do tada sprovedene izvršne radnje; u obrazloženju je navedeno da je punomoćnik izvršnih poverilaca primio zaključak o predujmu 21. juna 2002. godine, da navedeni predujam za izlazak službenog lica na teren nije uplaćen, te je postupak izvršenja obustavljen jer se smatra da su poverioci odustali od predloga za izvršenje.

Punomoćnik izvršnih poverilaca je 13. oktobra 2003. godine podneskom predložio da se nastavi sa izvršenjem i dostavio je dokaz o uplati predujma. Sud je 21. oktobra 2003. godine rešenjem I. 1185/03 utvrdio da su troškovi naknadno predujmljeni, rešenje o obustavi postupka stavljeno je van snage, predmet je zaveden pod novim brojem i određen je nastavak izvršenja.

Na navedeno rešenje izvršni dužnik je 31. oktobra 2003. godine podneo prigovor, s obzirom na činjenicu da se od 6. oktobra 2003. godine dužnik nalazi u restrukturiranju, a na osnovu odluke o restrukturiranju Agencije za privatizaciju broj R-56/03-O.D.

Postupajući po prigovoru izvršnog dužnika Opštinski sud u Loznici je 30. januara 2004. godine doneo rešenje Ipv.I. 405/03 kojim prekida sprovođenje postupka izvršenja određenog rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 554/02 od 14. juna 2002. godine iz razloga što je nad dužnikom HK „Viskoza“ AD „Celuloza“ iz Loznice pokretnut postupak restrukturiranja u postupku privatizacije i doneto rešenje o upisu u sudski registar Fi. 1421/03 od 11. novembra 2003. godine Trgovinskog suda u Valjevu po odluci Agencije za privatizaciju broj R-56/03-O.D. od 6. oktobra 2003. godine.

Podnositeljke ustavne žalbe su, kao izvršni poverioci, 8. avgusta 2007. godine podnele Opštinskom sudu u Loznici podnesak u kojem zahtevaju da se izvršni postupak nastavi, s obzirom na to da su se stekli uslovi za nastavak postupka.

Postupajući po predlogu izvršnih poverilaca Opštinski sud u Loznici je 11. januara 2008. godine doneo rešenje I. 1344/07 kojim je odbio kao neosnovan predlog da se nastavi sa postupkom izvršenja koji je određen rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 554/02 od 14. juna 2002. godine, sa obrazloženjem da je Agencija za privatizaciju donela odluku o pokretanju novog postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije R. 48/06 od 19. maja 2006. godine.

Proverom na veb-sajtu Agencije za privredne registre Ustavni sud je utvrdio da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak stečaja 11. juna 2009. godine, rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St.br. 10/09 i da je još uvek u toku.

4. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio za vreme trajanja osporenog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno .

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.) .

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05), koji je važio u trenutku pokretanja predmetnog stečaja, propisano je da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka, te da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju (član 73. st. 1. i 2.).

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 71/12), propisana je ista zabrana, a postupci, koji su u toku, se obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.)

Zakonom o izvršnom postupku („ Službeni list SRJ“, 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen, kao i da je odluka doneta po prigovoru pravnosnažna ( član 8. st. 1. i 4.).

Zakonom o izvršnom postupku („ Službeni glasnik RS “, broj 125/04) bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („ Službeni list SRJ“ , br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (član 304.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), propisano je da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak pokrenut 14. juna 2002. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Loznici, ali da je postupak prekinut rešenjem suda Ipv.I. 405/03 od 30. januara 2004. godine, kao i da je rešenjem suda I. 1344/07 od 11. januara 2008. godine odbijen predlog poverilaca da se nastavi postupak izvršenja. Imajući u vidu da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak stečaja 11. juna 2009. godine rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St.br. 10/09, nastupio je zakonski osnov za okončanje postupka obustavom. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Trajanje izvršnog postupka u periodu od skoro sedam godina (od dana pokretanja postupka izvršenja do dana pokretanja postupka stečaja) samo po sebi ukazuje da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije našao da u predmetnom izvršnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala dugotrajan izvršni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su one imale legitiman interes da postupajući sud u razumnom roku sprovede postupak izvršenja.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su svojim ponašanjem delimično doprinele odugovlačenju postupka izvršenja . Ovo iz razloga što nisu odmah, po prijemu zaključka za predujmljivanje troškova postupka od 18. juna 2002. godine , navedeni iznos predujmile, nego su dopustile da osporeni postupak bude obustavljen, pa da tek nakon postupanja po nalogu suda za predujam troškova, bude nastavljen 21. oktobra 2003. godine. Ovakvim ponašanjem podnositeljki, izvršni postupak je produžen za više od jedne godine i četiri meseca.

Ustavni sud konstatuje da je osnovni razlog dugom trajanju izvršnog postupka nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Loznici, kao i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije.

Ispitujući postupanje izvršnog suda, kao i drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja, koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa osporenim postupkom, Ustavni sud je utvrdio da su oni odlučujuće doprineli dugom trajanju postupka, kao i samom nesprovođenju izvršenja (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine) . Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž. stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restrukturiranja, Ustavni sud konstatuje da Opštinski sud nije ni mogao preduzeti radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja upravo zbog sadržine navedene odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji. U takvoj situaciji postupanje Agencije koja sprovodi postupak restrukturiranja izvršnog dužnika dobija na punom značaju. Naime, Agencija za privatizaciju je skoro šest godina vodila postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, tačnije od 6. oktobra 2003. godine, kada je donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika R-56/03-O.D, pa do 11. juna 2009. godine kada je pokretnut postupak stečaja nad izvršnim dužnikom. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok - 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, kao i pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku. Naime, u tom slučaju je Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, u konkretnom slučaju postupak stečaja nad izvršnim dužnikom je pokretnut tek 11. juna 2009. godine, dakle šest meseci nakon krajnjeg roka.

Polazeći od stanovišta, koje je Ustavni sud zauzeo u svom Rešenju donetom u predmetu IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine, a po kome, subjekti privatizacije se nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja, te da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja, Ustavni sud je utvrdio da je nakon ovog datuma, sve do dana pokretanja stečajnog postupka, izvršni sud trebalo da nastavi postupak izvršenja i da ga okonča, imajući u vidu da je već doneo rešenje o dozvoli izvršenja i da su troškovi izvršnog postupka predujmljeni. Ustavni sud podseća da se u izvršnom postupku primenjuje načelo oficijelnosti, koje obavezuje sud da započeti postupak vodi po službenoj dužnosti, te da i bez predloga stranaka preduzima određene radnje u postupku, što u ovom predmetu nije bio slučaj.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da, s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda P. 2038/98 od 11. oktobra 1999. godine nije izvršena ni posle deset godina od pokretanja izvršnog postupka, povređeno je pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku , u ovom slučaju, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u visini od po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava, te odlučio kao u tački 2. izreke.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, posebno dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka kao i ocenjeni doprinos podnositeljki dužem trajanju postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud smatra da podnositeljke ustavne žalbe imaju mogućnost da svoja potrživanja naplate u stečajnom postupku koji još uvek nije okončan i da zbog toga nema osnova za određivanje naknade materijalne štete u konkretnom slučaju.

6. Imajući u vidu odredbu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da, kada se stvore odgovarajući procesni uslovi, preduzme sve neophodne mere da okonča osporeni izvršni postupak u najkraćem roku.

7. Ustavni sud je cenio i navode podnositeljki ustavne žalbe da u osporenom izvršnom postupku nisu imale delotvoran pravni lek da ostvare svoja prava, s obzirom na to da protiv rešenja Ipv.I. 405/03 od 30. januara 2004. godine nisu imale pravo izjavljivanja žalbe i konstatovao da je Opštinski sud u Loznici navedeno rešenje i doneo postupajući po prigovoru, te da je u konkretnom izvršnom postupku i obezbeđena dvostepenost. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 503/2009: Povreda prava na pravično suđenje zbog neefikasnog izvršnog postupka
• Už 824/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5488/2012: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu
• Už 1734/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu
• Už 99/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u izvršnom postupku
• Už 5485/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka
• Už 100/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude