Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao pet godina i devet meseci. Sud dosuđuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan , Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 50203/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . podneo je Ustavnom sudu, 16. marta 2016. godine, preko punomoćnika M . S , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu I. 50203/10.

U ustavnoj žalbi je ukazano na ukupnu dužinu trajanja izvršnog postupka od pet godina i deset meseci .

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava . Tražio je naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 50203/10 i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. M , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. aprila 2010. godine predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika J. J , radi namirenja novčanog potraživanja na ime dosuđenih troškova parničnog postupka u novčanom iznosu od 43.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom , i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 50203/10 od 13. aprila 2010. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je dana 25. juna 2010. godine podneo urgenciju sudu.

U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari od 1. jula 2010. godine je konstatovano da navedena izvršna radnja nije sprovede na jer je izvršni dužnik na godišnjem odmoru.

Podnosilac ustavne žalbe je 25. novembra 2011. godine podneo zahtev Prvom osnovnom sudu u Beogradu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 50203/10 od 26. decembra 2011. godine naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana dostavi pismenu izjavu o imovini, sa potpisom overenim pred sudom.

Izvršni dužnik je dana 30. januara 2012. godine dostavila Prvom osnovnom sudu izjavu o imovini.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom I. 50203/10 od 8. februara 2012. godine ponovo naložio izvršnom dužniku da dostavi overenu izjavu o imovini, s obzirom na to dostavljena izjava nije bila overena.

Izvršni dužnik je 23. februara 2012. godine dostavio Prvom osnovn om sudu overenu izjavu o imovini.

Podnosilac ustavne žalbe je 3. marta 2014. godine podneo urgenciju sudu za brže postupanje.

Prvi osnovni sud u Beogradu je primerak izjave o imovini izvršnog dužnika dostavio podnosiocu ustavne žalbe 17. aprila 2014. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 16. maja 2014. godine tražio izvršenje na pokretnim stvarima i nepokretnosti koju poseduje izvršni dužnik.

Podnosilac ustavne žalbe je ponovo podneskom od 27. avgusta 2015. godine tražio izvršenje na pokretnim stvarima i nepokretnosti koju poseduje izvršni dužnik.

Podnosilac ustavne žalbe je ponovo podneskom od 10. novembra 2015. godine tražio izvršenje na pokretnim stvarima i nepokretnosti koju poseduje izvršni dužnik.

U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari od 21. decembra 2015. godine je konstatovano da navedena izvršna radnja nije sprovedena, jer niko nije otvarao ulazna vrata.

U službenoj belešci od 29. decembra 2015. godine je konstatovano da je izvršni dužnik došao u su d i u celosti izmirio dug .

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom od 14. januara 2016. godine tražio od punomoćnika izvršnog poverioca da dostavi broj rezidentnog računa kod neke od poslovnih banaka za izvršnog poverioca na koji može da se izvrši prenos novčanih sredstava , koje je izvršni dužnik uplati o na račun depozita tog suda .

Prvi osnovni sud u Beogradu je zaključkom I. 50203/10 od 19. januara 2016. godine zaključio izvršni postupak, jer je namireno novčano potraživanje podnosioca u celosti. Navedeni zaključak je dostavljen punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 17. februara 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da u postupku izvršenja i obezbeđenja sud je dužan da postupa hitno .

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjivao od 17. septembra 20 11. godine, u članu 358. stav 1. je propisao da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbama ovog zakona je bilo propisano : da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će primerak ili kopiju izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom sud dostaviti izvršnom poveriocu (član 57. stav 1.); da je izvršni poverilac koji nije zahtevao dopunu izjave o imovini, odnosno novu izjavu u smislu stava 2. ovog člana, a izvršenje sprovodi sud, dužan da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja (član 57. stav 4.); da ako izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, izvršenje se obustavlja (član 57. stav 5.) .

5. Ustavni sud ukazuje da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem predloga za izvršenje , a okončava se obustavom ili zaključenjem (član 75 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine) . U konkretnom slučaju, izvršni postupak je okončan zaključenjem, usled namirenja podnosiočevog potraživanja. U vezi sa tim, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je period od kada je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu , 8. aprila 2010. godine, do donošenja zaključka Prvog osnovnog sud a u Beogradu I. 50203/10 od 19. januara 2016. godine , kojim je pravnosnažno okončan izvršni postupak. Dakle, predmetni izvršni postupak je ukupno trajao pet godina i devet meseci.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje drugostepenog postupka.

Ustavni sud nalazi da izvršni postupak koji predstavlja završnu fazu u ostvarivanju subjektivnih građanskih prava i koji nije kontradiktoran postupak, po pravilu, isključuje postojanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja, što se odnosi i na ovaj slučaj. Ustavni sud smatra da je svojim nedelotvornim postupanjem sam izvršni sud učinio izvršni postupak složenijim.

Ustavni sud dalje nalazi da je podnosilac ust avne žalbe, kao izvršni poverilac , imao nesumnjiv i legitiman mate rijalnopravni interes da ostvari novčano potraživanje koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom u što kraćem roku. Interes izvršnog poverioca se inače podudara sa osnovnim ciljem izvršnog postupka, a to je da se potraživanje izvršnog poverioca namiri efikasno i u razumnom roku. Postoji manji dop rinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Naime, izvršni sud je primerak izjave o imovini izvršnog dužnika dostavio podnosiocu ustavne žalbe 17. aprila 2014. godine i u takvoj činjeničnoj situaciji podnosilac ustavne žalbe je bio dužan da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja, u smislu člana 57. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, ali je on to učinio tek 16. maja 2014. godine.

Prema oceni Ustavnog suda, dužini trajanja predmetnog postupka prvenstveno doprinelo je neefikasano postupanje izvršnog suda . Ustavni sud ukazuje da glavno načelo na kome se zasniva izvršni postupak jeste načelo hitnosti. Poštovanje ovog načela izvršne procedure podrazumeva obavezu suda da pravilno primenjuje procesne odredbe izvršnog postupka koje, u suštini, predstavljaju konkretizaciju navedenog načela, i to, prvenstveno, odredbe koje predviđaju izuzetno kratke rokove za preduzimanje pojedinih radnji u izvršnom postupku, kao i sprovođenje radnji izvršenja po službenoj dužnosti (izvršni postupak u fazi sprovođenja je pretežno oficijelan). U konkretnom slučaju to očigledno nije poštovano. Najpre, rešenje o izvršenju je doneto 13. aprila 2010. godine, a prva radnja sprovođenja izvršenja, popis i procena pokretnih stvari, zakazana je za 1. jul 2010. godine, znači nakon dva i po meseca od dana određenja izvršenja. Zatim, izvršni dužnik je 23. februara 2012. godine dostavio izvršn om sudu overenu izjavu o imovini, dok je izvršni sud primerak izjave o imovini izvršnog dužnika dostavio podnosiocu ustavne žalbe tek 17. aprila 2014. godine, znači nakon više od dve godine od dana dobijanja predmetne izjave od izvršnog dužnika. Dalje, nakon dostavljanja primerka izjave o imovini izvršnog dužnika podnosiocu ustavne žalbe, on je podneskom od 16. maja 2014. godine tražio da se dalje izvršenje sprovede na pokretnim stvarima i nepokretnosti koju poseduje izvršni dužnik, ali je izvršni sud prvu izvršnu radnju, radnju popisa i procene stvari, zakazao tek za 21. decembar 2015. godine, znači nakon godinu dana i sedam meseci od prijema podnosiočevog zahteva za dalje sprovođenja izvršenja.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 50203/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, manji doprinos podnosioca u dužini trajanja postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti