Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja tužilaštva o odbacivanju krivične prijave

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva kojim je odbačena krivična prijava za neizvršenje sudske odluke i povredu prava iz radnog odnosa. Sud je ocenio da obrazloženje tužilaštva o objektivnoj nemogućnosti izvršenja nije proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2153/2019
07.06.2023.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S . i N . Dž, ob ojice iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. juna 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. S . i N. Dž . izjavljena protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu K TPO 998/18 od 2 6. decembra 201 8. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S . i N . Dž, ob ojica iz Beograda, podne li su Ustavnom sudu, 1. marta 2019. godine, preko punomoćnika U. M , advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rad i prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ust avnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe, na osnovu rešenja o određivanju privremenih mera Drugog osnovnog suda u Beogradu, kao izvršnih isprava donetih u radnim sporovima koje podnosioci kao tužioci vode protiv poslodavca – Zavoda …, pokrenuli izvršne postupke radi vraćanja na rad; da je u tim izvršnim postupcima doneto više rešenja i zaključaka o novčanom kažnjavanju Zavoda …, kao pravnog lica i direktora G .B. kao odgovornog lica , zbog nevraćanja podnosilaca na rad, ali da direktor G.B. nije postupio po pravosnažnim sudskim odlukama; da su zbog neizvršenja sudskih odluka i pored višestrukog novčanog kažnjavanja, podnosioci podneli Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv direktora G.B. zbog krivičnih dela povreda prava iz radnog odnosa iz čl ana 163. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom neizvršenja sudske odluke iz člana 340 . stav 1. Krivičnog zakonika; da su podnete krivične prijave, najpre, odbačene rešenjem Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. br. 1435/16 od 20. juna 2018. godine, ali da je po prigovoru podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenom protiv navedenog rešenja , Više javno tužilaštvo u Beogradu svojim rešenjem KTPO 533/18 od 30. jula 2018. godine usvojilo izjavljeni prigovor, ukinulo pobijano rešenje i naložilo Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da preduzme određene dokazne radnje i ako utvrdi da osumnjičeni nije postupio po pravosnažnim sudskim odlukama da donese odluku podnošenjem optužnog predloga protiv osumnjičenog za krivična dela neizvršenje sudske odluke i povreda prava iz radnog odnosa; da je, postupajući po obavezujućem uputstvu Višeg javnog tužilaštava u Beogradu, Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu rešenjem Kt. 1435/16 od 30. oktobra 2018. godine ponovno odbacilo krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe, s obrazloženjem da prijavljeno delo nije delo za koje se goni po službenoj dužnosti; da je prigovor podnosilaca izjavljen protiv ovog rešenja, Više javno tužilaštvo u Beogradu osporenim rešenjem KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine odbilo kao neosnovan; da se osporeno rešenje zasniva na potpuno proizvoljnoj i arbitrernoj primeni merodavnog materijalnog prava od strane nadležnih javnih tužilaštava, čime je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, zajemčeno odredbama člana 60. stav 4. Ustava i pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbama člana 32. stav 1 . Ustava ; da su razlozi koje je Više javno tužilaštvo dalo u osporenom rešenju ustavnopravno neprihvatljivi, suprotni Ustavu Republike Srbije, potvrđenim međunarodnim ugovorima , koji su sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka Republike Srbije i pozitivnim propisima, koji uređuju pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa; da se povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1 . Ustava ogleda u tome što osporeno rešenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kojim je potvrđeno pobijano rešenje Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, ima za posledicu nevraćanje podnosilaca ustavne žalbe na rad i produžavanje izvršnih postupka u kojima se ponavljaju novčane kazne koje ne daju rezultate.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporeno rešenj e i naloži Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da ponovo odluči o prigovoru punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja o odbacivanju krivične prijave Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od 30. oktobra 2018. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pra vna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spis e predmeta Kt. 1435/16 Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zatim u Portal sudova – tok predmeta osnovnih i viših sudova (https://tpson.portal.sud.rs/tposvs), kao i u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom ustavnosudskom predmetu :

3.1. Relevantne činjenice koje se odnose na postupak Drugog o snovnog javn og tužilaštv a u Beogradu vođen u predmetu Kt. 1435/16

U odnosu na postupak vođen pred Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu pod brojem Kt. 1435/16, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

- da je Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupalo po krivičnoj prijavi koju je 30. marta 2016. godine podneo prvi podnosilac ustavne žalbe Z. S . (dopunjavanu 29. jula 2016. godine, 29. j una i 30. avgusta 2017. godine), po kojoj je formiran predmet Kt. 1435/16, protiv G.B. zbog osnova sumnje da je, kao odgovorno lice u Zavodu …, izvršio krivično delo povreda prava iz radnog odnosa iz člana 163. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom neizvršenja sudske odluke iz člana 340. stav 1. Krivičnog zakonika ;

- da je za isto krivično delo i protiv istog lica krivičnu prijavu 13. aprila 2017. godine podneo i drugi podnosilac ustavne žalbe N. Dž . (dopunjenu 1. septembra 2017. godine), po kojoj je formiran predmet Kt. 1580/17, koji je združen predmetu Kt. 1435/16;

- da su rešenjem Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od 20. juna 2018. godine , na osnovu člana 284. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, odbačene podnete krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe, jer prijavljena dela nisu krivična dela za koje se goni po službenoj dužnosti;

- da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe 18. jula 2018. godine podneo prigovor protiv navedenog rešenja o odbačaju krivične prijave;

- da je rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 533/18 od 30. jula 2018. godine , na osnovu člana 51. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, usvojen prigovor punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe kao osnovan, stavljeno van snage rešenje Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od 20. juna 2018. godine i naloženo Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da nastavi krivično gonjenje osumnjičenog G.B, zbog krivičnih dela povreda prava iz radnog odnosa i krivičnog dela neizvršenje sudske odluke, tako što će pribaviti i izvršiti uvid u spise Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 43/14, spise Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 822/17, spise Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 193/16, spise Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 1598/17, te spise Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 138/16 i spise Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 26/17 i ukoliko utvrdi da osumnjičeni nije postupio po prav nosnažnim odlukama suda – rešenj u Drugog osnovnog suda u Beogradu 3P1 . 433/14 od 14. oktobra 2014. godine, koji m je doneta privremena mera i obavezan tuženi Zavod … da Z. S . vrati na rad i rasporedi na poslove referenta bezbednosti zaštite zdravlja na radu i zaštitu od požara, te pravosnažn om rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu 3P1 . 138/16 od 22. novembra 2016. godine, kojim je određena privremena mera i obavezan tuženi Zavod … da oštećenog Dž. N . vrati na rad i raspodeli na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima – donese odluku podnošenjem optužnog predloga protiv okrivljeno g, za prijavljena krivična dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1 . i p ovreda prava iz radnog odnosa iz člana 163. K rivičnog zakonika izvršena na štetu S . Z . i Dž . N ;

- da je u obrazloženju navedenog rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 533/18 od 30. jula 2018. godine, između ostalog, navedeno da je pomenuti prigovor punomoćnika oštećenih u potpunosti osnovan, jer se razlog za odbačaj krivične prijave, da po novoj sistematizaciji ne postoje radna mesta za oštećene i da Ministarstvo za sport zabranjuje otvaranje novih radnih mesta i obavljanje povremenih i privremenih poslova, te da je na taj način osumnjičeni onemogućen u sprovođenju odluka suda i da kod njega ne postoji umišljaj kao oblik vinosti za navedena krivična dela, ne može prihvatiti, jer se navedena krivična dela povreda prava iz radnog odnosa i n eizvršenje sudske odluke mogu izvršiti i sa direktnim i sa eventualnim umišljajem, da se radnja izvršenja krivičnog dela n eizvršenje sudske odluke vrši i ukidanjem radnog mesta, što je osumnjičeni i učinio , uz konstataciju da je osumnjičeni mogao makar i na jedan dan ispoštovati pravnosnažne sudske odluke što je i mora o, a zatim sprovesti postupak, s obzirom na to da više ne postoje radna mesta za oštećene, tretiranjem oštećenih kao tehnološki višak, shodno odredbama Zakona o radu;

- da su rešenjem Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od od 30. oktobra 2018. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, ponovo odbačene podnete krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe, jer prijavljeno delo nije krivično delo za koj e se goni po službenoj dužnosti;

- da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe 6. decembra 2018. godine podneo prigovor i protiv navedenog rešenja o odbačaju krivične prijave;

- da je osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine, na osnovu člana 51. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, odbijen prigovor punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe podnet protiv rešenja Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od od 30. oktobra 2018. godine, kao neosnovan;

- da je u obrazloženju osporenog rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine, između ostalog, navedeno: da je izvršen uvid u spis Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16, te je utvrđeno da je tokom postupka saslušan osumnjičeni G.B. dana 17. maja 2018. godine, potom ispitani svedoci oštećeni Z. S, svedok oštećeni N . Dž . (pogrešno označen kao Dž.); da je pribavljen izveštaj od strane Ministarstva omladine i sporta u Beogradu od 29. septembra 2017. godine iz kog proiz lazi da se G.B. obraća o i traži o odobrenje, ali da nije dobio odobrenje za popunjavanje radnih mesta u Zavodu … i o tome je dostavio odluku; da se u spisima nalaze presude Drugog osnovnog suda u Beogradu, zaključci o izvršenju i zaključci o novčanom kažnjavanju; da je, imajući u vidu navode prigovora, krivične prijave i dokaze pribavljene uz isti, činjenic a da su donete sudske odluke pred Dru gim osnovnim sudom – Odeljenje radnih sporova , i to presuda 3 P1. br. 433/14 od 10. jula 2017 . godine , kojom je usvojen tužbeni zahtev Z . S, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog Zavoda … br. 01-2844 od 9. juna 2014. godine, kojim je tužiocu otkazan u govor o radu, te obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, u roku od osam dana od dana prijem a pismenog otpravka presude, a p od pretnjom prinudnog izvršenja, zaključak o sprovođenju izvršenja 2I. br. 822/17 od 7. avgusta 2017. godi ne i Rešenje o privremenoj meri 3P1. br. 138/ 16 od 22. novembra 2016. godine, zaključak o izvršenju 6I. br. 26/17 od 11. januara 2017. godine , s tim u vezi doneta rešenja o novčanom kažnjavanju od dana 22. februara i 24. marta 2017. godine, kojom presudom i rešenjem je osumnjičeni obavezan da oštećene Z . S . i N. Dž . vrati na posao; da se pravilno u prigovoru navodi da su sudske odluke prema članu 145 . stav 3. Ustava Republike Srbije obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole ; da je osumnjičeni nakon donošenja sudskih odluka preduzeo radnje kako bi oštećene vratio na posao ; da je radno mesto na kome su oštećeni bili zaposleni prestalo da postoji Odlukom br . 01-713 od 5. februara 2016. godine, koja odluka je doneta pre nego što su sudske odluke postale pravosnažne i izvršne, a da za nova radna mesta osumnjičeni nije dobio traženo odobrenje; da je članom 4. stav 1 . Z akona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, broj 106/15) propisano da je sud isključivo nadležan za izvršenje izvršnih isprava u vezi vraćanja zaposlenog na rad; da se sa stanovništva krivičnog prava i krivičnog dela koje se osumnjičenom stavlja na teret postavlja pitanje da li kod osumnjičenog postoji umišljaj, odnosno da li se u njegovim radnjama stič u bitna beležja krivičnog dela n eizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. Krivičnog zakonika, iz razloga što radnja izvršenja nije svako neizvršenje sudske odluke, već odbijanje se izvrši sudska odluka, to podrazumeva i postojanje mogućnosti da se sudska odluka izvrši; da, u konkretnom slučaju , sudska odluka nije izvršena iz razloga koji su manje ili više opravdani ( da su radna mesta prestala da postoje, da su sva ostala radna mesta popunjena, da je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru) zbog čega ni ne postoji krivično delo u konkretnom slučaju; da je, stoga , pravilna odluka Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu kada je našao da je za krivično delo iz člana 163. Krivičnog zakonika koje se osumnjičenom G.B. stavlja na teret neophodno postojanje umišljaja, odnosno da se osumnjičeni svesno nije pridržavao zakona ili drugih propisa i drugih opštih akata, te time drugome uskratio i ograničio prava koja mu pripadaju, a koju odluku je izveo iz toga što su radna mesta na kojima su oštećeni bili zaposleni ukinuta, tačnije prestala su da postoje dana 5. februara 2016. godine na osnovu Odluke broj 01-713, a u Zavodu ne postoji slično radno mesto, tj. adekvatno radno mesto u skladu sa stručnom spremom i obrazovanjem oštećenih; da se Z avod putem Ministarstva sporta i omladine obraćao Ministarastvu finansija radi popunjavanja radnih mesta i radi dodatnog angažo vanja, ali su svaki put bili odbijeni; da na strani osumnjičenog G.B. ne postoji ni direktni ni eventualni umišljaj, da oštećenima uskrati ili ograniči pravo koje im pripada, tačnije pravo na rad, dok u pogledu kr ivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. Krivičnog zakonika osumnjičeni G.B. nije odbio izvršenje pravnosnažnih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu – Odeljenje radnih sporova 3P1 . br. 138/16 od 22. novembra 2016. godine i 3P1 . broj 433/14 od 10. jula 2017. godin e, već nisu postojali uslovi, niti odobrenje Ministarstva sporta i medicine sporta RS i Ministarstva finansija za njihovo vraćanje na posao ; da je i iz toga izve den zaključak da osumnjičeni G .B. nije postupio sa eventualnim ni sa direktnim umišljajem, već da nije imao uslove da oštećene vrati ni na kraći period na radna mesta, niti je mogao da postupi po istom, obzirom da su radna mesta n a kojima su radili oštećeni ukinuta, te bi njihovo vraćanje na radno mesto bilo nepoštovanje zakona; da u konkretnom slučaju izvršenje sudske odluke ostaje u domenu građanskog prava, tj. Zakona o izvršenju i obezbeđenju .

3.2. Relevantne činjenice koje se odnose na parnične postupke Drugog osnovn og suda u Beogradu

U odnosu na parnične postupke vođene pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

- da je prvi podnosilac ustavne žalbe Z. S . 7. avgusta 2014. godine podneo tužbu, kojom je tražio da sud poništi rešenje tuženog Zavoda … sa sedištem u Beogradu broj 01-2844 od 9. juna 2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i da se taj parnični postupak vodi pod brojem P1. 433/14;

- da je podnosilac ustavne žalbe Z. S . 7. aprila 2016. godine podneo tužbu protiv tuženog Zavoda … sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja o otkazu, vraćanja na rad i naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i da se taj parnični postupak vodio pod brojem P1. 193/16;

- da su u navedenim parničnim postupcima usvojeni predlozi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe Z. S . i određene su privremene mere kojima je obavezan tuženi da tužioca odmah vrati na rad i rasporedi na poslove referent a bezbednosti i zaštite zdravlja na radu i zaštite od požara – saradnika (rešenje 3P1. 433/14 od 14. oktobra 2014. godine), odnosno da tužioca vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja (rešenje 1P1. 193/14 od 2. oktobra 2017. godine), sve do pravnosnažnog okončanja spora, pod pretnjom prinudnog izvršenja;

- da je i podnosilac ustavne žalbe N. Dž . 8. marta 2016. godine podneo tužbu kojom je tražio da sud utvrdi ništavost rešenja tuženog Zavoda … , sa sedištem u Beogradu , broj 01-723 od 8. februara 2016. godine , kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, da se tuženi obaveže da tu žioca vrati na rad i da mu nadoknadi štetu u vudi izgubljene zarade i da se taj parnični postupak vodio pod brojem P1. 138/16;

- da je i u navedenom parničnom postupku, rešenjem 3P1. 138/16 od 22. novembra 2016. godine, usvojen predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe N. Dž . i određena je privremena mera kojom je obavezan tuženi da tužioca odmah vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanjima i sposobnostima, u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.

3.3. Relevantne činjenice koje se odnose na izvršne postupke Drugog osnovnog sud a u Beogradu

U odnosu na izvršne postupke vođene pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

- da su, radi vraćanja zaposlenog, ovde podnosioca ustavne žalbe Z . S , pokrenuta i vođena i dva izvršna postupka u kojima je podnosilac ustavne žalbe bio izvršni poverilac, a Zavod … izvršni dužnik, i to u predmetima I. 822/17 i I. 1598/17, u kojima su sukcesivno donošena rešenja o novčanoj kazni – i to četiri puta u predmetu I. 822/17 (18. juna i 8. oktobra 2018. godine i 12. februara i 13. marta 2019. godine) i dva puta u predmetu I. 1598/17 (8. oktobra 2018. godine i 12. februara 2019. godine);

- da je, radi izvršenja na računu pravnog lica ili preduzetnika , pokrenut i vođen i izvršni postupak u kome je podnosilac ustavne žalbe N . Dž . bio izvršni poverilac, a Zavod … izvršni dužnik, i to u predmetu I. 26/17, u kome su sukcesivno doneta četiri rešenja o novčanoj kazni (22. februara, 24. marta i 16. avgusta 2017. godine i 30. jula 2018. godine).

3.4. Relevantne činjenice koje se odnose na upravni postupak u upravnoj stvari odlaganja izvršenja rešenja poslodavca do donošenja pravnosnažne odluke suda

U odnosu na upravne postupke podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

- da se podnosilac ustavne žalbe Z. S . obratio Inspektoratu za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Odeljenju inspekcije rada u gradu Beogradu zahtevom za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu broj 01-727 od 8. februara 2016. godine, donetog od strane poslodavca Zavoda …, sa sedištem u Beogradu;

- da je prvostepenim rešenjem inspektora rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorata za rad – Odeljenja inspekcije rada u gradu Beogradu broj 117-00-00809/2016-04 od 23. juna 2016. godine odloženo , do pravnosnažnosti sudske presude , izvršenj e rešenja o otkazu ugovora o radu broj 01-727 od 8. februara 2016. godine;

- da je drugostepenim rešenjem direktora Inspektorata za rad, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 164-03-00416/2016-01 od 27. jula 2016. godine, rešavajući o žalbi poslodavca Zavoda …, sa sedištem u Beogradu, poništeno navedeno prvostepeno rešenje i odbijen kao nesnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe Z . S . za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu broj 01-727 od 8. februara 2016. godine.

4. Odredbama člana 1. Ustava utvrđeno je da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Odredbama člana 23. stav 1. Ustava utvrđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 60. stav 4. Ustava ustanovljeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbama člana 82. stav 1. Ustava utvrđeno je da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19 ) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da je oštećeni lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 2. stav 1. tačka 11)); da je javni tužilac dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (član 6. stav 1.); da izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, javni tužilac može odlučiti da odloži ili ne preduzme krivično gonjenje, pod uslovima propisanim ovim Zakonikom (član 6. stav 3.); da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca gonjenje učinilaca krivičnih dela (član 43. stav 1.); da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, javni tužilac nadležan da rukovodi predistražnim postupkom i da odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja (član 43. stav 2. tač. 1) i 2)); da, ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu, da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana, a ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja, kao i da ć e neposredno viši javni tužilac u roku od 15 dana od dana prijema prigovora iz stava 2. ovog člana odbiti ili usvojiti prigovor rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba ni prigovor i da će rešenjem kojim usvaja prigovor javni tužilac izdati obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da preduzme, odnosno nastavi krivično gonjenje (član 51.); da državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom (član 280. stav 1.); da se krivična prijava podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom, da ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja, da ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacionim sredstvom sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati (član 281. st. 1. i 2.); da ako javni tužilac iz same krivične prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da le će sprovesti istragu ili ako je na drugi način saznao da je izvršeno krivično delo, javni tužilac može sam prikupiti podatke; pozivati građane, pod uslovima i z člana 288. st. 1. do 6. ovog zakonika i podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja (član 282. stav 1.); da ako nije u mogućnosti da sam preduzme radnju iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će zahtevati od policije da prikupi potrebna obaveštenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivičnog dela i učinioca (čl. 286. do 288.) (član 282. stav 4) ; da će javni tužilac rešenjem odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, da je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje, da ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, da će o odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac obavestiti oštećenog u roku od osam dana i poučiti ga o njegovim pravima (član 51. stav 1.), a ako je krivičnu prijavu podneo organ policije, obavestiće i taj organ (član 284. st. 1. i 2.); da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, da radi vršenja ovlašćenja iz stava 1. ovog člana javni tužilac preduzima potrebne radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela, da javni tužilac može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih a policija je dužna da izvrši nalog javnog tužioca, kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obaveštava i da je u toku predistražnog postupka javni tužilac ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela (čl an 285. st. 1. do 3. i stav 5.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 , 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je: da će se onaj ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine (član 163.); da će se službeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku ili je ne izvrši u zakonskom ili odlukom određenom roku, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (član 340. stav 1.).

Odredbama člana 13. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) propisano je da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

5. Podnosioci ustavne žalbe smatra ju da su im u postupku koji je vođen u predmetu Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16, kao i osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da po podnetoj krivičnoj prijavi bude pokrenut krivični postupak, te da podnosilac krivične prijave nema ni Ustavom, ni zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni, odnosno podnosilac krivične prijave iz razloga što po krivičnoj prijavi nije pokrenut krivični postupak po službenoj dužnosti, ne može pozivati na to da su rešenja o odbačaju krivične prijave nepravična. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione materiae nedopuštena kada je reč o isticanju povrede prava na pravično suđenje. Ovakav stav je Ustavni sud izrazio u više svojih odluka (videti npr. Odluka Už -5576/2016 od 5. marta 20 20. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj 6. aprila 2004. godine u predmetu Krzak protiv Poljske , predstavka broj 51515/99, st. 23. do 25.), kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci koji su se iskristalisali kako u jurisprudenciji Ustavnog suda, tako i u praksi Evropskog suda za ljudska prava .

S tim u vezi, kao posebno pitanje u ovom ustavnosudskom predmetu, prethodno se postavilo pitanje ustavnog značaj a i domašaj a prava na rad iz člana 60. Ustava, a za konkretni predmet od ključnog značaja i pitanje da li i, ako da, pod kojim uslovima oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu Ustavom zajemčenog prava na rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, bilo samostalno, bilo u vezi sa pravom na pravično suđenje, u krivičnom postupku.

U pogledu ovog ključnog spornog pitanja, Ustavni sud polazi od toga da su samim Ustavom zajemčen i pravo na rad, u skladu sa zakonom, kao i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, koja prav a neminovno i implicitno stvara ju korelativnu pozitivnu obavezu države da obezbedi procesne garancije za adekvatnu zaštitu tih prava.

Ustavni sud konstatuje da je nesporno da se pravo na rad i svi aspek ti i elementi prava na rad, ostvaruju i štite pre svega u skladu sa zakonom, i to kako u skladu sa radnopravnim materijalnim zakonodavstvom, tako i sa građanskim i drugim procesnim zakonodavstvom – primarno u parničnom i izvršnom postupku, a eventualno i u upravnim postupcima i sporovima. Iz činjenica i okolnosti konkretnog ustavnosudskog predmeta proizlazi da su podnosioci ustavne žalbe primarnu pravnu zaštitu svog prava na rad i posebnog aspekta tog prava – prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, pokušali da ostvare podnošenjem tužbi u parničnom postupku zbog prestanka radnog odnosa . Nadležni sud je doneo pravnosnažne sudske odluke, kojima je usvojio privremene mere i kojima bi podnosiocima ustavne žalbe bila pružena makar privremena zaštita potencijalno povređenog prava na rad , uspostavljajući tako legitimna očekivanja podnosilaca ustavne žalbe na delotvornost pravne zaštite u slučaju nezakonitog prestanka njihovog radnog odnosa.

Kako donete pravnosnažne sudske odluke i dalje nisu bile izvršene, podnosioci ustavne žalbe su iskoristili naredni vid takođe dostupne im pravne zaštite za slučaj prestanka radnog odnosa – izvršni postupak, legitimno očekujući izvršenje pravnosnažne sudske odluke u svoju korist , i to u pitanjima radnog odnosa , koja su od egzistencijalnog značaja za svakog građanina. Međutim, u t im postupcima, u kojima su takođe usvajani njihovi predlozi, nadležni sud nije uspeo da izdejstvuje izvršenje sopstvenih pravnosnažnih sudskih odluka, čak ni posle višestrukog novčanog kažnjavanja odgovornog lica, štaviše, protekom vremena došlo je i do otežavanja tog izvršenja. Podnosioci ustavne žalbe su tek potom posegli za dostupn im krajnjim pravnim sredstvo m, kojim su pokušali da dobiju, makar posrednu, pravnu, i to krivičnopravnu, zaštitu svojih prava i legitimnih očekivanja i podneli su krivične prijave protiv odgovornog lica zbog krivičnih dela povreda prava iz radnog odnosa iz člana 163. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom neizvršenja sudske odluke iz člana 340. stav 1. Krivičnog zakonika, koje su konačno odbačene osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine, čime su podnosioci iscrpeli mogućnost i eventualne (krivično)pravne zaštite za slučaj nezakonitog prestanka radnog odnosa, za koju tvrde da je zajemčena odredbama člana 60. stav 1. Ustava , čija povreda je i istaknuta u ustavnoj žalbi.

U vezi s istaknutom povredom prava na rad i prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava , Ustavni sud posebno ukazuje i na to da bi integralno s označenom odredbom Ustava trebalo posmatrati i odredbu stava 3. istog člana 60. Ustava, kojom je utvrđeno da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Međutim, ova ustavna norma ne predstavlja apsolutnu i bezuslovnu garanciju dostupnosti radnih mesta , te stoga ni pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa ne predstavlja apsolutnu zaštitu u tom smislu.

Da bi se mogao dati odgovor na sporno ustavnosudsko pitanje u konkretnom predmetu – da li je odbacivanjem krivične prijave osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine došlo do povrede prava na rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava, a u vezi sa pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud smatra da bi najpre trebalo dati odgovor na sledeća posebna ustavnopravna pitanja: 1. da li u smislu člana 60. stav 4. Ustav građanima jemči sve vidove dostupne pravne zaštite; 2. da li su prethodno iscrpljeni svi drugi vidovi dostupne pravne zaštite i da li su bili delotvorni ; 3. da li podnosioci ustavne žalbe imaju svojstvo oštećen ih u predmetnom postupku i da li zahtevaju naknadu štete u odvojenim građanskim postupcima ; 4. da li je i od kakvog značaja ishod predmetnog postupka na pravni položaj i ishod drugih postupaka u kojima podnosioci ustavne žalbe učestvuju i 5 . da li su nadležni organi preduzimali odgovarajuće radnje po krivičnim prijavama i da li su pružili ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja za svoje odluke u predmetnom postupku .

Prvo, u vezi sa pitanjem da li su u konkretnom slučaju Ustavom građanima zajemčeni svi dostupni vidovi pravne zaštite, u smislu člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je nesporno da je odredbom člana 60. stav 4. Ustava zajemčeno da svako ima pravo, pored ostalog, i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Ustavno pravo na pravnu zaštitu zajemčeno je i pojedinim drugim odredbama Ustava i za zaštitu drugih prava, a ne samo prava na rad. Tako je, exempli causa, u članu 52. stav 2. Ustava stipulisana pra vna zaštita izbornog prava, ali u tom slučaju, za razliku od odredbe člana 60. stav 4. Ustava, izričito u skladu sa zakonom. Nesumnjivo je da se pravna zaštita prava na rad ostvaruje primarno u parničnom postupku, koji poznaje i posebne postupke u parnicama iz radnih odnosa, ali se ta pravna zaštita ne iscrpljuje u građanskopravnom vidu zaštite, imajući u vidu da pravni sistem Republike Srbije zakonima uređuje i čini dostupnim kako parnični i izvršni postupak, tako i krivičnopravnu i upravnopravnu zaštitu prava građana .

Krivičnopravna zaštita, koja je suštinsko pitanje u konkretnom ustavnosudskom predmetu, poseban je vid pravne zaštite prava građana i u oblasti radnih odnosa, koji je omogućen kako krivičnim materijalnim zakonodavstvom – Krivičnim zakonikom, tako i krivičnim procesnim zakonodavstvom – sistemskim Zakonikom o krivičnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je, kao i u drugim oblastima, krivičnopravna zaštita prava po osnovu rada supsidijarnog karaktera , s obzirom na to da u ovoj oblasti postoji posebna inspekcija rada sa značajnim ovlašćenjima, a zaposleni ima pravo i na vođenje radnog spora pred sudom, što su podnosioci ustavne žalbe sve i koristili u konretnom predmetu . Osim supsidijarnog, u ovakvim situacijama dolazi do izražaja i akcesorni karakter krivičnog prava. Prava po osnovu rada ne stvara ju krivično pravo ni suštinski ni terminološki , iz čega proizlazi i blanketni karakter ovih krivičnih dela. Ona se vrše kršenjem propisa iz oblasti radnog prava kojima se predviđaju određena prava po osnovu rada ili u vezi sa radom čime dolazi do uskraćivanja ili ograničavanja tih prava. Najvažniji propis u toj oblasti jeste Zakon o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 , 13/17-Odluka US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje). Međutim, i pored supsidijarnog i akcesornog karaktera krivičnopravne zaštite prava na rad, Ustavni sud ocenjuje da se i takva pravna zaštita , iako ultima ratio svakog pravnog sistema, mora smatrati Ustavom zajemčenim i građanima dostupnim vidom pravne zaštite u smislu člana 60. stav 4. Ustava.

Drugo, u vezi sa pitanjem da li su prethodno iscrpljeni svi drugi vidovi dostupne pravne zaštite i da li su bili delotvorni , u sprovedenom ustavnosudskom postupku Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe, pre podnošenja inicijalnih krivičnih prijava Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu 30. marta 2016. godine (od strane podnosioca ustavne žalbe Z. S .) i 13. aprila 2017. godine (od strane podnosioca ustavne žalbe N . Dž .) primarno inicirali posebne postupke u parnicama iz radnih odnosa, i to podnosilac ustavne žalbe Z . S . tužb ama od 7. avgusta 2014. godine i 7. aprila 2016. godine, a podnosilac ustavne žalbe N . Dž . tužbom od 8. marta 2016. godine. U tim parničnim postupcima su usvojeni predlozi tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe i pravnosnažnim sudskim odlukama je određeno više privremen ih mera kojima je obavezan tuženi da tužioc e u određenim kratkim rokovima vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove do pravnosnažnog okončanja spora, pod pretnjom prinudnog izvršenja, ali te pravnosnažne sudske odluke nisu izvršene. Štaviše, u predmetnoj pravnoj stvari podnosilaca ustavne žalbe pokrenuta su i vođena i dva izvršna postupka radi izvršenja tih pravnosnažnih sudskih odluka, u kojima su podnosioci ustavne žalbe bili izvršni poverioci i u kojima su sukcesivno donošena rešenja o novčanoj kazni – i to ukupno čak deset puta , ali koja su se takođe pokazal a nedelotvorna. Podnosilac ustavne žalbe je bezuspešno koristio i dostupno pravno sredstvo u upravnom postupku – zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu broj 01-727 od 8. februara 2016. godine, donetog od strane poslodavca Zavoda …, sa sedištem u Beogradu. Stoga je Ustavni sud ocenio da je očigledno da su podnosioci ustavne žalbe u konkretnom slučaju, pre pribegavanja poslednjom dostupnom vidu pravne zaštite svojih prava – iniciranju krivičnog postupka, prethodno iscrpeli sve druge dostupne vidove pravne zaštite (pokretanjem i aktivnim učestvovanjem u parničnim, izvršnim i upravnim postupcima), ali koji su se pokazali nedelotvornim.

Treće, u vezi sa pitanjem da li podnosioci ustavne žalbe imaju svojstvo oštećenih u predmetnom postupku i da li oni zahtevaju naknadu štete u odvojenim građanskim postupcima , Ustavni sud konstatuje da se podnosioci ustavne žalbe mogu smatrati licima čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo, te posledično imaju svojstvo oštećenih u konkretnom predmetu. Takođe, podnosioci ustavne žalbe su i pre podnošenja krivičnih prijava zahtevali naknadu štete podnošenjem tužbi u odvojenim građanskim postupcima, što je i prema oceni Ustavnog suda i prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava jedn a od okolnosi koja pravi izuzetak u pogledu dopušteno sti isticanja povred e pojedinih elemenata prava na pravično suđenje od strane oštećenih lica u krivičnom postupku. Ustavni sud posebno nalazi da podnošenje krivičnih prijava oštećenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv odgovornog lica svog poslodavca nije bilo motivisano prostom osvetoljubivošću, malicioznošću ili kverulantskim motivima, već isključivo namerom da i na taj način pokušaju zaštiti svoje pravo na rad, te se njihovo postupanje ne bi moglo tretirati ni kao šikanozna zloupotreba instituta krivične prijave i krivičnopravne zaštite kao takve.

Četvrto, u vezi sa pitanjem da li je i od kakvog značaja ishod predmetnog postupka na pravni položaj i ishod drugih postupaka u kojima podnosioci ustavne žalbe učestvuju , Ustavni sud konstatuje da za podnosioce ustavne žalbe eventualno pozitivan ishod krivičnog postupka ex lege može imati značaja u parničnim postupcima koje vode, imajući u vidu to da je odredbama člana 13. Zakona o parničnom postupku propisano da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, a s obzirom na to da se radi o identičnosti odgovornog lica u ovim postupcima. T rebalo bi imati u vidu i to da ishod eventualnog krivičnog postupka, iako od velikog, nije od apsolutnog značaj a za druge pravne postupke. Naime, iz odredaba čl. 252. do 258. ZKP proizlazi da predmet imovinskopravnog zahteva, kao zahteva koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, može biti naknada štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, a titular zahteva je lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Iz navedenog sledi da je pravna priroda imovinskopravnog zahteva ustvari primarno građanskog karaktera, a da se on može ostvariti u krivičnom ili parničnom postupku. Nema ograničenja da se u slučaju prouzrokovanja štete krivičnim delom ostvari potpuna naknada štete u parničnom postupku po principima građanske odgovornosti, koja je šira od krivične, niti ima ograničenja da u odsustvu krivične presude o krivičnoj odgovornosti tu odgovornost utvrđuje sud u parničnom postupku. U cilju potpunije zaštite oštećenog propisani su i privilegovani rokovi za ostvarivanje građanskog zahteva u parničnom postupku, pa tako i u slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (član 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, „Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, broj 31/93). Ustavni sud podseća i da vođenje krivičnog postupka čak i ne predstavlja uslov sine qua non za ostvarenje imovinskopravnog zahteva u parničnom postupku. Međutim, iako važeće zakonodavstvo omogućava licima koja su oštećena krivičnim delom pokretanje parničnog postupka za naknadu štete odvojeno od krivičnog gonjenja i štaviše, mogu to učiniti čak i istovremeno sa krivičnim gonjenjem , to po oceni Ustavnog suda ne umanjuje značaj ishod predmetnog postupka na pravni položaj i ishod drugih postupaka u kojima podnosioci ustavne žalbe učestvuju.

Peto, u vezi sa pitanjem da li su nadležni organi preduzimali odgovarajuće radnje po krivičnim prijavama i da li su pružili ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja za svoje odluke u predmetnom postupku , Ustavni sud je u sprovedenom ustavnosudskom postupku utvrdio da je, postupajući po krivičn im prijav ama podnosilaca ustavne žalbe , Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu , najpre , svojim rešenjem Kt. 1435/16 od 20. juna 2018. godine odbacilo njihove prijav e. Međutim, postupajući po prigovoru punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe protiv tog rešenja, Više javno tužilaštvo u Beogradu je svojim prvim rešenjem KTPO 533/18 od 30. jula 2018. godine, na osnovu člana 51. stav 3. ZKP , usvojilo taj prigovor podnosilaca ustavne žalbe kao osnovan, stavilo van snage rešenje Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od 20. juna 2018. godine i naložilo Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da nastavi krivično gonjenje osumnji čenog G.B, zbog krivičnih dela povreda prava iz radnog odnosa i krivičnog dela neizvršenje sudske odluke, tako što će pribaviti i izvršiti uvid u odgovarajuće spise Drugog osnovnog suda u Beogradu i da, ukoliko utvrdi da osumnjičeni nije postupio po pravosnažnim odlukama suda , donese odluku podnošenjem optužnog predloga protiv okrivljenog, za prijavljena krivična dela izvršena na štetu S . Z . i Dž . N .

U daljem toku postupka, postupajući po instrukcijama hijerarhijski višeg tužilaštva, Drugo osnovno javno tužilaštv o u Beogradu je nakon dodatno sprovedenog postupka, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 1) ZKP, odbacilo podnete krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe svojim rešenjem Kt. 1435/16 od od 30. oktobra 2018. godine . Konačno, osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine odbijen je kao neosnovan prigovor punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe podnet protiv rešenja Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1435/16 od od 30. oktobra 2018. godine , pri čemu je osporeno rešenje ovog puta obrazloženo navodima da je, između ostalog , radno mesto na kome su oštećeni bili zaposleni prestalo da postoji Odlukom br. 01-713 od 5. februara 2016. godine, da radnja izvršenja nije svako neizvršenje sudske odluke, već odbijanje se izvrši sudska odluka, da u konkretnom slučaju sudska odluka nije izvršena iz razloga koji su manje ili više opravdani (da su radna mesta prestala da postoje, da su sva ostala radna mesta popunjena, da je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru), zbog čega je to tužilaštvo ocenilo da je pravilna odluka Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, a koju odluku je izvelo iz toga što su radna mesta na kojima su oštećeni bili zaposleni ukinuta, tačnije prestala su da postoje dana 5. februara 2016. godine, na osnovu odluke broj 01-713, a da u Zavodu ne postoji slično radno mesto, tj. adekvatno radno mesto u skladu sa stručnom spremom i obrazovanjem oštećenih.

Ovakvo obrazloženje osporenog rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine Ustavni sud nalazi ustavnopravno prihvatljivim. Sveobuhvatan postupak ispitivanja krivičnih prijava podnosilaca ustavne žalbe, koji su jedanput uspešno iskoristili i prigovor protiv prvog rešenja o odbacivanju krivične prijave, Ustavnom sudu ukazuje na to da su nadležni organi preduzimali odgovarajuće radnje po krivičnim prijavama podnosilaca i da se ni prima facie ne može govoriti o arbitrernoj i neobrazloženoj odluci nadležnog organa . A contrario, i Više javno tužilaštvo u Beogradu i Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu su veoma temeljno ispitivali sve specifične okolnosti konkretnog slučaja i po oceni Ustavnog suda su u potpunosti pružili adekvatna i ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja za svoju konačnu odluku u predmetnom postupku. Naime, n avodi „da u konkretnom slučaju sudska odluka nije izvršena iz razloga koji su manje ili više opravdani (radna mesta prestala da postoje)“ i da „su radna mesta na kojima su oštećeni bili zaposleni ukinuta, tačnije prestala su da postoje dana 5. februara 2016. godine na osnovu odluke broj 01-713“, ukazuju na to da su oba tužilaštva nedvosmisleno utvrdila očiglednu, objektivnu nemogućnost osumnjičenog da postupi po sudskim odlukama i da su utvrdila da je prijavljeno lice uloži lo značajan trud da postupi po sudskim odlukama , obraćajući se nadležnim ministarstvima u vezi sa rešavanjem statusa podnosilaca ustavne žalbe, ali bezuspešno, jer su njihova radna mesta postala nedostupna. Ustavni sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe, stoga, jesu koristili i iskoristili svoja prava na (krivično)pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa u konkretnom slučaju, ali da je obektivna prepreka uspehu podnosilaca u tom postupku bila nastupela nedostupnost predmetnih radnih mesta, a ne subjektivno postupanje, odnosno nepostupanje ili neadekvatno i arbitrerno odlučivanje nadležnih tužilaštava. Imajući u vidu sve navedeno, postupanje i obrazloženje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u konkretnom slučaju, za Ustavni sud je ustavnopravno prihvatljivo i predstavlja prihvatljiv vid pravn e zaštit e ustavnog prava na rad , posebno s obzirom na to da je mogućnost za takvo postupanje javnom tužiocu izričito i data odredbama člana 51. Zakonika o kriv ičnom postupku.

Ustavni sud i u ovom slučaju posebno ističe da nije zadatak Ustavnog suda da traga za činjenicama, ali jeste da konstatuje da usled nedostatka ili očigledno proizvoljne ocene činjenica može doći do povrede ljudskog prava , što u konkretnom predmetu nije bio slučaj. Okolnosti da je u osporenom rešenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine dat značaj svim odlučnim činjenicama, kreira uverenje Ustavnog suda da, u konkretnom slučaju, odbacivanjem krivične prijave podnosilaca ustavne žalbe, osporenim rešenjem nije došlo do povrede procesnog aspekta prava na rad , odnosno prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, zajemčenog odredbama člana 60. stav 4. u vezi sa pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od svega prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTPO 998/18 od 26. decembra 2018. godine podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava , u vezi sa pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ).

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da Odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, s obzirom na širi značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci ove odluke .

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja tužilaštva o odbacivanju krivične prijave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti