Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku protivizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer su redovni sudovi odbili predlog za protivizvršenje iako je Ustavni sud prethodno poništio izvršnu ispravu. Poništenje odluke je osnov za protivizvršenje, bez obzira na vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2155/2018
29.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan , Tatjana Đurkić , dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ć irić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J.-V. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J .-V. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1412/16 od 9. februara 2017. godine i rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5116/17 od 9. januara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5116/17 od 9. januara 2018. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1412/16 od 9. februara 2017. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J .-V. iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu, 20. februara 2018. godine, preko punomoćnika S. A . i M . T, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1412/16 od 9. februara 2017. godi ne i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5116/17 od 9. januara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen predlog za protivizvršenje podnositeljke ustavne žalbe , kao izvršnog dužnika.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je protiv podnositeljke ustavne žalbe pokrenut i sproveden izvršni postupak , na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine, radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti; da je podnositeljka protiv navedene parnične presude podnela ustavnu žalbu; da je Ustavni sud Odlukom Už-53/2015 od 8. decembra 2016. godine usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine (izvršnu ispravu) i naložio tom sudu da ponovo odluči o žalbama koje su tuženi podneli protiv prvostepene presude; da je podnositeljka, na osnovu navedene Odluke Ustavnog suda, podnela predlog za protivizvršenje, koji je osporenim rešenjima odbijen sa obrazloženjem da Odlukom Ustavnog suda Už-53/2015 od „8. decembra 2016. godine“ nije konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine, na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju, već je Odlukom Ustavnog suda određeno da isti apelacioni sud ponovo odluči o žalbama koje su tuženi podneli protiv prvostepene presude; da je u obrazloženju osporenih rešenja izostavljeno da je Odlukom Ustavnog suda u tački 2. izreke poništena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine , što je zakonski razlog za podnošenje predloga za protivizvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavno sudskom postupku:

Izvršni poverilac A.B. iz Novog Sada podneo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv izvršnog dužnika D. J .-V, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine, radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti. Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem Ii. 1412/16 od 28. juna 2016. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Ustavni sud je, na sednici odr žanoj 17. novembra 2016. godine, doneo Odluku Už-53/2015, kojom je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu D. J .-V. i utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je, u tački 2. izreke, poništio navedenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbama koje su tuženi izjavili protiv prvostepene presude.

Podnositeljka ustavne žalbe je, nak on prijema navedene Odluke Ustavnog suda, podnela predlog za protivizvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Osnovni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Ii. 1412/16 od 9. februara 2017. godine odbio predlog za protivizvršenje, sa obrazloženjem da Odlukom Ustavnog suda Už-53/2015 od „8. decembra 2016. godine“ nije konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine, na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju protiv podnositeljke ustavne žalbe , već da je Odlukom Ustavnog suda određeno da Apelacioni sud u Novom Sadu ponovo odluči o žalbama koje su tuženi izjavili protiv prvostepene presude, te da nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje protivizvršenja.

Viši sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Gž. 5116/17 od 9. januara 2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom (član 171.).

Odredbama člana 104. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr zakon i 103/15) propisano je: da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda (stav 1 .); da će u slučaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediti Vlada, na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda (stav 2 .).

Odredbom člana 115 stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) propisano je da se predlog za protivizvršenje podnosi ako je izvršna isprava pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena, poništena, stavljena van snage ili je na drugi način utvrđeno da nema dejstvo – u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku o tome .

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropske komisije za ljudska prava, koj a je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobo da na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84, odluka od 4. decembra 1986. godine, stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer je podnositeljka ustavne žalbe , kao izvršni dužanik, podnela predlog za protivizvršenje zahtevajući da joj izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, u smislu odredbe člana 115. stav 1. tačka 1)) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015 . godine, s obzirom na to da je poništena izvršna isprava.

Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evro pskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, predstavka broj 39442/98, od 16. novembra 2000. godine ), pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, izvršenje je sprovedeno protiv podnositeljke ustavne žalbe , kao izvršnog dužnika , na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2525/14 od 5. novembra 2014. godine . U međuvremenu je Odlukom Ustavnog suda Už-53/2015 od 17. novembra 2016. godine usvojena ustavna žalba podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je navedenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje, te je ista poništena i određeno da isti sud ponovo odluči o žalbama koje su tuženi podneli protiv prvostepene presude.

Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, članom 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda i da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, a odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da su državni organi dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Znači, postoji ne samo zakonska, već i ustavna obaveza poštovanja i izvršavanja odluka Ustavnog suda, koje su po svojoj prirodi konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2. Ustava). Dovođenje u pitanje od strane drugog suda ovlašćenja poverenih Ustavnom sudu da donosi konačne i obavezujuće odluke po zahtevima učesnika u ustavnosudskom postupku suprotno je fundamentalnim principima vladavine prava i pravne sigurnosti (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Mehmet Hasan Altan protiv Turske, broj predstavke 13237/17, od 20. marta 2018. godine, stav 139.). U skladu sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da se moraju poštovati sve pravne posledice koje proisteknu iz poništenja pravnosnažne sudske odluke od strane Ustavn og suda. Jedna od takvih pravnih posledica koja proističe iz poništenja pravnosnažne sudske odluke jeste da takva odluka suda kao izvršna isprava više nije u pravnom poretku i ne proizvodi pravno dejstvo i to je konač na pravna posledica, bez obzira na to što se nalaže sudu pravnog leka da ponovo odluči o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih odluka.

Odredbom člana 115 stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano je da se predlog za protivizvršenje podnosi ako je izvršna isprava pravnosnažno ili konačno poništena i podnositeljka ustavne žalbe je u skladu sa navedenom jasnom i preciznom zakonskom odredbom , koja je postojala i u prethodnim izvršnim zakonima, podne la predlog za protivizvršenje, jer je izvr šna isprava konačno poništena od strane Ustavnog suda.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1412/16 od 9. februara 2017. godine i rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5116/17 od 9. januara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5116/17 od 9. januara 2018. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1412/16 od 9. februara 2017. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i naložio otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede prava na pravično suđenje, to nije psoebno razmatrao istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58 . Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku protivizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti