Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava rezervista

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu ratnih vojnih rezervista i utvrdio da im je presudama redovnih sudova povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Povreda je nastala jer su sudovi u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama donosili različite odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikolić Labuda, Stojković Duška, Stevanović Miroslava, Mladenović Nebojše, Đorđević Dragiše, Ivanović Nebojše, Lazarov Ljubisava, Stamenković Novice, Mitrović Dragoljuba, Nikolić Slaviše, Stevanović Dragana, Žikić Dragiš e, Stamenković Miodraga, Žikić Ljubiše, Jovanović Miodraga, Živanović Batice, svih iz Huma, Mitić Slobodana iz Rujnik a, Ignjatović Časlava, Marinković Vitomira, Đokić Vojkana, Rašković Gorana, Rašković Negoslava, Cvetković Borivoj a, svih iz sela Leskovik, Krstić Dragana, Pavić Ljubiše, Mitrović Dragana, Miljković Dragana, Novaković Dragana, Rančić Tome, Stevanović Saše, Stojanović Slobodana , Tasić Slaviše, Petrović Tomislav a, Jovanović Časlava, Janković Zorana, Mitrović Bobana, Jovanović Srećka, Tasić Mikice, Nikolić Vlastimira, Krstić Dragana, Todorović Miroljuba, Krstić Bojka, Todorović Ivana, Alimović Saše, Alimović Dragoljuba, Veličković Dragana, Janković Saše, Krstić Ivice, Tasić Dobrivoja, Stojanović Novice, Mitrović Gorana, Kostić Zorana, Usković Dragana, Milovanović Gorana, Jovanović Gorana, Filić Zorana, Janačkov Novic e, svih iz Popovca, Stojanović Vladice i Stojanović Predraga, obojice iz Paligrace, Mirković Dragana, Cvetković Saše, Nikolić Vidoja, Đokić Ivice, Perković Vojkana, Cvejić Jugoslava, Krstić Dragana, Zlatković Vojkana, Jovanović Bobana, Jovanović Bratislava, Zdravljević Predraga, Janevski Vojislava, Stanojević Bobana, Milošević Negovana, Jovanović Nebojše, Stanković Gorana, Stanković Dejana, Stanković Slaviše, Stanković Bogoljuba, Mitić Miodraga, Stojiljković Ljubiše, Radonjić Bobana, Popović Radomira, Ilić Miodraga, Živković Bobana, Jović Božidara, Ranđelović Dragana, Stanković Dragana, Nikolić Ivice, Nikolić Slaviše, Đokić Dejana, Cvetković Zorana, Bošković Miroslava i Stojanović Vlade, svih iz Medoševca, Živković Milostana, Milutinović Slavoljuba, Mirković Miroslava i Marković Dragana , svih iz Paljin e, Jocić Dejana, Stanojević Slaviše, Milovanović Saše, Nikolić Radovana, Jovanović Tomislava, Spasić Nenada, Đoršević Miljana, Jovanović Zorana, Đurđanović Srđana, Jovanović Saše, Sokolović Zorana, Ristić Marka, Mihailović Ivice, Petrović Ljubiše, Stanojević Vlastimira , Mirković Smiljane i Mitić Slavoljuba, svih iz Trupala, Kostić Miomira, Marinković Nebojše, Stevanović Vladete, Matić Vidosava,Tasić Jorgovana, Denić Novice i Denić Miroslava, svih iz sela Sečanica, Stojanović Nenada, Ilić Aleksandra, Stanković Dragiše, Stevanović Biljane, Gocić Slobodana i Zlatković Veselina, svih iz Vrtišta, Vasić Vinka iz Brzog Broda, Dimitrijević Bobana, Dinić Slaviše, Cvetković Miluna i Milojević Miloša, svih iz Donje Trnave, Mitić Bratislava i Milojević Radoslava, obojice iz Gornje Trnave, Hodžić Enesa i Cekić Jovice iz Gornje Toponice, Đorđević Ivana iz Donje Toponice, Stanković Jadrana i Živadinović Bojana, obojice iz Mezgraja, Petković Gorana iz Gornjeg Komrena, Krstić Zvonka i Milivojević Dejana iz Velepolja, Stevanović Miodraga iz Donjeg Međurova, Ristić Dalibora i Petrović Zorana, obojice iz Gornjeg Međurova, Stamenković Božidara iz Donje Vrežine, Mitić Radoslava i Pavlović Siniše , obojice iz Supovca, Veličković Gorana, Miladinović Dragan a i Milošević Živote, svih iz Berčinca, Savić Slobodana, Jović Bratislava, Đurić Svetislava, Đurić Branislava, Mutić Iljaza, Barčić Miroslava, Pavlović Bobana, Rančevski Kemala, Jovanović Gorana, Mitić Gorana, Stevanović Milice, Tasić Zorana, Pavlović Zorana, Dekić Dejana Stanisavljević Slavoj a, Obradović Nenada, Gojković Dragana, Stevanović Živote, Cekić Dragana, Milić Vidoje, Redžić Bratislava, Veselinović Zoran a, Alijević Saš e, Đorđević Milana, Ramić Alije, Zdravković Saš e, Petković Branislav a, Rašković Dragan a, Milojević Siniš e, Redžić Žike, Savić Vukašin a, Milenović Bratislava, Stojiljković Save , Vladisavljević Vladice, Mitić Srđana, Stanković Miroslava, Dinić Slobodana, Marković Gorana, Stojanović Sladivoja, Blagojević Hranislava, Miljković Predraga, Stojković Vojkan a, Injak Zorana, Miljković Nenada, Čorbić Milutina, Jovanović Rodoljuba, Stojanović Vlade, Petrović Gradimir a, Perić Nenada, Veljković Vojislava, Jovanović Miodraga, Ristić Gojk a, Veličković Gor ana, Jovanović Nenad a, Stanojević Mit e, Manić Milana, Tričković Budimira, Blagojević Dejana, Gligorijević Saš e, Petrović Dragomir a, Denić Radovan a, Mitrović Slobodan a, Stanković Ivic e, Mladenović Bratislav a, Mitrović Slobodan a, Ismailović Dejan a, Mladenović Mile ta, Stojanović Časlava, Milenković Marjane, Zdravko vić Nebojše, Radovanović Jovan a, Radovanović Dejana, Kitić Zorana, Milić Goran a, Cekić Bojana, Jevtić Zoran a, Mikić Dejan a, Mikić Dalibor a, Tasić Radivoj a, Mitrović Ljubiš e, Kostić Bojka, Ivić Zvonimira, Alitović Bajrama, Milenković Časlava, Stojanović Zoran a, Stevanović Aleksandr a, Cvetković Dragan a, Marković Branimira, Canić Zoran a, Milenković Igor a, Stojanović Dragoslav a, Vasić Zorana, Vučković Milana, Mikić Nebojš e, Vukadinović Slavoljub a, Popadić Miodraga, Milić Branka, Mitrović Bogdana, Stevanović Goran a, Živković Srđana, Petković Saše, Miljković Dragiše, Ilić Dragan a, Stamenković Srđana, Veselinović Milan a, Atanasković Stojana, Pešić Dragana, Nikolić Nebojše, Milutinović Peric e, Stojanović Gradimira, Đurić Mališ e, Stamenković Slaviše, Petković Jovice i Spalević Milutin a svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nikolić Labuda, Stojković Duška, Stevanović Miroslava, Mladenović Nebojše, Đorđević Dragiše, Ivanović Nebojše, Lazarov Ljubisava, Stamenković Novice, Mitrović Dragoljuba, Nikolić Slaviše, Stevanović Dragana, Žikić Dragiš e, Stamenković Miodraga, Žikić Ljubiše, Jovanović Miodraga, Živanović Batice, Mitić Slobodana iz Rujnika, Ignjatović Časlava, Marinković Vitomira, Đokić Vojkana, Rašković Gorana, Rašković Negoslava, Cvetković Borivoja, Krstić Dragana, Pavić Ljubiše, Mitrović Dragana, Miljković Dragana, Novaković Dragana, Rančić Tome, Stevanović Saše, Stojanović Slobodana, Tasić Slaviše, Petrović Tomislav a, Jovanović Časlava, Janković Zorana, Mitrović Bobana, Jovanović Srećka, Tasić Mikice, Nikolić Vlastimira, Krstić Dragana, Todorović Miroljuba, Krstić Bojka, Todorović Ivana, Alimović Saše, Alimović Dragoljuba, Veličković Dragana, Janković Saše, Krstić Ivice, Tasić Dobrivoja, Stojanović Novice, Mitrović Gorana, Kostić Zorana, Usković Dragana, Milovanović Gorana, Jovanović Gorana, Filić Zorana, Janačkov Novic e, Stojanović Vladice i Stojanović Predraga, Mirković Dragana, Cvetković Saše, Nikolić Vidoja, Đokić Ivice, Perković Vojkana, Cvejić Jugoslava, Krstić Dragana, Zlatković Vojkana, Jovanović Bobana, Jovanović Bratislava, Zdravljević Predraga, Janevski Vojislava, Stanojević Bobana, Milošević Negovana, Jovanović Nebojše, Stanković Gorana, Stanković Dejana, Stanković Slaviše, Stanković Bogoljuba, Mitić Miodraga, Stojiljković Ljubiše, Radonjić Bobana, Popović Radomira, Ilić Miodraga, Živković Bobana, Jović Božidara, Ranđelović Dragana, Stanković Dragana, Nikolić Ivice, Nikolić Slaviše, Đokić Dejana, Cvetković Zorana, Bošković Miroslava i Stojanović Vlade, Živković Milostana, Milutinović Slavoljuba, Mirković Miroslava i Marković Dragana , Jocić Dejana, Stanojević Slaviše, Milovanović Saše, Nikolić Radovana, Jovanović Tomislava, Spasić Nenada, Đoršević Miljana, Jovanović Zorana, Đurđanović Srđana, Jovanović Saše, Sokolović Zorana, Ristić Marka, Mihailović Ivice, Petrović Ljubiše, Stanojević Vlastimira , Mirković Smiljane i Mitić Slavoljuba , Kostić Miomira, Marinković Nebojše, Stevanović Vladete, Matić Vidosava,Tasić Jorgovana, Denić Novice i Denić Miroslava, Stojanović Nenada, Ilić Aleksandra, Stanković Dragiše, Stevanović Biljane, Gocić Slobodana i Zlatković Veselina, Vasić Vinka, Dimitrijević Bobana, Dinić Slaviše, Cvetković Miluna i Milojević Miloša, Mitić Bratislava i Milojević Radoslava, Hodžić Enesa i Cekić Jovice, Đorđević Ivana, Stanković Jadra na i Živadinović Bojana, Petković Gorana Krstić Zvonka i Milivojević Dejana, Stevanović Miodraga, Ristić Dalibora i Petrović Zorana, Stamenković Božidara, Mitić Radoslava i Pavlović Siniše , Veličković Gorana, Miladinović Dragana i Milošević Živote, Savić Slobodana, Jović Bratislava, Đurić Svetislava, Đurić Branislav a, Mutić Iljaza, Barčić Miroslava, Pavlović Bobana, Rančevski Kemala, Jovanović Gorana, Mitić Gorana, Stevanović Milice, Tasić Zorana, Pavlović Zorana, Dekić Dejana Stanisavljević Slavoja, Obradović Nenada, Gojković Dragana, Stevanović Živote, Cekić Dragana, Milić Vidoje, Redžić Bratislava, Veselinović Zorana, Alijević Saše, Đorđević Milana, Ramić Alije, Zdravković Saše, Petković Branislava, Rašković Dragana, Milojević Siniše, Redžić Žike, Savić Vukašina, Milenović Bratislava, Stojiljković Save , Vladisavljević Vladice, Mitić Srđana, Stanković Miroslava, Dinić Slobodana, Marković Gorana, Stojanović Sladivoja, Blagojević Hranislava, Miljković Predraga, Stojković Vojkana, Injak Zorana, Miljković Nenada, Čorbić Milutina, Jovanović Rodoljuba, Stojanović Vlade, Petrović Gradimira, Perić Nenada, Veljković Vojislava, Jovanović Miodraga, Ristić Gojka, Veličković Gorana, Jovanović Nenada, Stanojević Mite, Manić Milana, Tričković Budimira, Blagojević Dejana, Gligorijević Saše, Petrović Dragomira, Denić Radovana, Mitrović Slobodana, Stanković Ivice, Mladenović Bratislava, Mitrović Slobodana, Ismailović Dejana, Mladenović Mileta, Stojanović Časlava, Milenković Marjane, Zdravković Nebojše, Radovanović Jovana, Radovanović Dejana, Kitić Zorana, Milić Gorana, Cekić Bojana, Jevtić Zorana, Mikić Dejana, Mikić Dalibora, Tasić Radivoja, Mitrović Ljubiše, Kostić Bojka, Ivić Zvonimira, Alitović Bajrama, Milenković Časlava, Stojanović Zorana, Stevanović Aleksandra, Cvetković Dragana, Marković Branimira, Canić Zorana, Milenković Igora, Stojanović Dragoslava, Vasić Zorana, Vučković Milana, Mikić Nebojše, Vukadinović Slavoljuba, Popadić Miodraga, Milić Branka, Mitrović Bogdana, Stevanović Gorana, Živković Srđana, Petković Saše, Miljković Dragiše, Ilić Dragana, Stamenković Srđana, Veselinović Milana, Atanasković Stojana, Pešić Dragana, Nikolić Nebojše, Milutinović Perice, Stojanović Gradimira, Đurić Mališe, Stamenković Slaviše, Petković Jovice i Spalević Milutina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Nišu P. 13266/10 od 25. novembra 2010. godine i presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 502/11 od 23. marta 2011. godine povređeno prav o podnosilaca na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikolić Labud iz Huma i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u izreci, preko punomoćnika, advokata Srđana Aleksića iz Niša, podneli su 13. maja 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 13266/10 od 25. novembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 502/11 od 23. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe navode da se „odluke prvostepenog i drugostepenog suda ne mogu smatrati pravičnim (...) jer su sudovi načinili bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku, budući da tokom postupka sud nije izveo sve dokaze koje su tužioci predlagali“, i da je time „samovlasno promenio suštinu tužbenog zahteva tužilaca“, i to tako što je kao “pravni osnov potraživanja naveo štetu, a ne dug, kako su to naveli tužioci“. Podnosioci su, takođe, istakli da su sudovi u Republici Srbiji postupali na različite načine povodom istovetnih tužbi ratnih vojnih rezervista, tako što su u nekim sporovima usvajali tužbene zahteve, a u nekima odbijali tužbene zahteve ili odbacivali tužbe zbog apsolutne nenadležnosti suda; da je na taj način povređeno ustavno pravo podnosioca na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava pred sudovima, zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, kao i pravo na jednakost pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude. Kao dokaz iznetih navoda u prilogu ustavne žalbe je dostavljeno više prvostepenih i drugostepenih presuda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Nišu P. 13266/10 od 25. novembra 2010. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se obaveže tužena Republika Srbija - Ministarstvo odbrane - Vojna pošta 1410 Niš, da svakom od tužilaca isplati iznos od po 9.500,00 dinara, za učešće u ratu tokom 1999. godine, na ime neisplaćenih "ratnih dnevnica", naknade troškova i naknade troškova zbog odvojenog života od porodice, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. juna 1999. godine, pa do isplate. Istom presudom tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su obavezani da solidarno naknade tuženom troškove postupka u iznosu od 7.000,00 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 502/11 od 23. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i potvrđena je ožalbena prvostepena presuda Osnovnog suda u Nišu P. 13266/10 od 25. novembra 2010. godine .

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine, kojom je obavezana tužena da tužiocu D. C. iz Aleksandrovca na ime izmirenja duga zbog neisplaćenih dnevnica u periodu od 24. marta do 23. juna 1999. godine plati opredeljeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže označeno u izreci. I p resudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4379/04 od 22. decembra 2004. godine, kojom je obavezana tužena da tužiocu Lj. N. iz Lesenovca kod Aleksandrovca na ime izmirenja duga zbog neisplaćenih dnevnica od 24. marta do 19. maja i od 28. maja do 18. juna 1999. godine plati opredeljeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže označeno u izreci.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99), pored ostalog, propisano je: da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1.); da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, kao i da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (član 376. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su podnosi oci ustavne žalbe ukaza li na nejednako postupanje nadležnog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, smatra jući da su im time povređena prav a na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava. Saglasno izloženom, Ustavni sud je u konkretnom slučaju prvo pošao od ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje sudova povodom iste činjenične i pravne situacije.

Uvidom u dostavljene pravnosnažne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4379/04 od 22. decembra 2004. godine i P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine, koje su potvrđene presudama Okružnog suda u Beogradu, Ustavni sud je utvrdio da je njima usvojen zahtev tužilaca za isplatu naknade za neisplaćene "ratne dnevnice" na ime učešća u ratu za vreme NATO agresije 1999. godine, odnosno da je njima na suprotan način odlučeno o tužbenom zahtevu koji je bio istovetan sa tužbenim zahtevom podnosi laca ustavne žalbe. Dakle, Okružni sud u Beogradu je, kao sud poslednje instance, u dostavljenim presudama Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine i Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine, kojima je potvrdio prvostepene presude Drugog opštinskog suda u Beogradu, zauzeo drugačiji pravni stav od stava Apelacionog suda u Nišu u osporenoj presudi u odnosu na pravo rezervista na naknadu "ratnih dnevnica" na ime učešća u ratu za vreme NATO agresije 1999. godine.

Po stanovištu Ustavnog suda, sudovi poslednje instance su donošenjem različitih odluka o osnovanosti tužbenih zahteva koji su se zasnivali na identičnom činjeničnom stanju i istom spornom pravnom pitanju, podnosioce ustavne žalbe čiji su tužbeni zahtev i odbijen i kao neosnovani doveli u bitno različit položaj od onoga u kome su bili tužioci čiji je istovrsni tužbeni zahtev postavljen prema istom tuženom usvojen. Kako su drugostepeni sudovi, kao sudovi poslednje instance u predmetnim parničnim postupcima, donosili različite odluke u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa suprotna pravu na jednaku pravnu zaštitu pred sudovima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima : "Santos Pinto protiv Portugalije" od 20. maja 2008. godine i "Beian protiv Rumunije" od 6. decembra 2007. godine, kao i Odluku Ustavnog suda Už–2886/2010 od 4. oktobra 2012. godine).

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je pravo na pravično suđenje povređeno time što prvostepeni sud nije izveo sve dokaze koje su kao tužioci predložili u parničnom postupku, konkretno - saslušanje stranaka i veštačenje, Ustavni sud ukazuje na to da je pitanje načina na koji se dokazni postupak sprovodi, kao i pitanje prihvatljivosti i ocene dokaza u nadležnosti redovnih sudova. Postupajući u parničnom postupku, u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza, sud nije vezan, ograničen, ili na bilo koji zakonom propisan način uslovljen posebnim formalnim dokaznim pravilima. Imajući u vidu sadržinu garancija koje se jemče članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se ovom ustavnom odredbom ne daje stranci neograničeno pravo da predlaže izvođenje dokaza pred sudom, niti se garantuje pravo da svi dokazni predlozi stranke budu prihvaćeni, pa tako ni predlog da se saslušaju stranke ili izvrši veštačenje. S druge strane, Ustavni sud ističe da je zadatak i obaveza sudova da navedu razloge zbog kojih su odlučili da ne izvode dokaze koje je stranka izričito zahtevala. Poštovanje ovog principa prvenstveno omogućava stranci da kasnije delotvorno i efikasno koristi raspoložive pravne lekove (vidi npr: Odluku Ustavnog suda Už-1100/2008). U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je obrazložio svoju odluku o neizvođenju dokaza time što je ocenio kao osnovan istaknuti materijalnopravni prigovor zastarelosti potraživanja, pa bi izvođenje dokaza veštačenjem bilo suprotno pravu stranaka da se postupak završi u razumnom roku i dužnosti suda da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

U odnosu na navode podnosilaca ustavne žalbe da im je pravo na pravično suđenje povređeno i time što je postupajući sud promenio pravni osnov potraživanja, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 187. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano da će sud postupati po tužbi i kada tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega, te je stoga, u skladu sa načelom iura novit curia, dužnost suda da utvrdi pravni osnov tužbenog zahteva.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi ustavnog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da su osporenim presudama podnosioci ustavne žalbe na bilo koji način di skriminisani zbog nekog ličnog svojstva, niti su pruženi bilo kakvi dokazi u tom smislu. Kako u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da im je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda principa zabrane diskriminacije, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavom sudu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu "Vučković i dr. protiv Srbije", 17153/11 od 28. avgusta 2012. godine, kojom je utvrđena povreda zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi sa članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (zaštita imovine), ali iz drugačijih razloga od onih koji su navedeni u ovoj ustavnoj žalbi, tako da je u tom delu ustavna žalba odbačena, a što ne može imati uticaja na obavezu države da postupi u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava prema svima kojima nisu isplaćene ratne dnevnice, pa i prema podnosiocima ustavne žalbe.

7. S obzirom na to da je u konkretnom slučaju Ustavni sud ocenio da osporenom sudskom odlukom materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosilaca ustavne žalbe, odnosno da su osporene odluke Osnovnog suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, Ustavni sud nalazi da objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ predstavlja pravičan vid zadovoljenja podnosi laca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava rezervista

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti