Povreda prava na pravnu sigurnost zbog različitog postupanja sudova

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravnu sigurnost kao elementa pravičnog suđenja. Sudovi poslednje instance su doneli različite odluke u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, u vezi sa pravom zaposlenih u MUP-u na regres za godišnji odmor.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2157/2011
05.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. Đ. iz B. B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, n a se dnici Veća održanoj 5. marta 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Z. Đ. protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4837/10 od 9. marta 2011. godine i utvrđuje povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravnu sigurnost kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. Đ. iz B. B. je 12. maja 2011. godine, preko punomoćnika D. Z, advokata iz P, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4837/10 od 9. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je osporenom presudom preinačena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1. 716/10 od 21. juna 2010. godine, te je odbijen njegov tužbeni zahtev da mu tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Pančevu isplati regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2006. i 2007. godinu; da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji po tužbi drugog tužioca Okružni sud u Pančevu drugačije odlučio, tako što je presudom Gž1. 564/07 od 26. juna 2008. godine potvrdio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Pančevu P1. 712/07 od 18. oktobra 2007. godine i tužiocu priznao pravo na regres za 2006. godinu; da mu je na osnovu različitog postupanja sudova u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji povređeno pravo na pravnu sigurnost kao elemenat prava na pravično suđenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pr avna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1. 716/10 od 21. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe pa je obavezana tužena Republika Srbija – MUP Beograd da tužiocu isplati – na ime regresa za iskorišćeni godišnji odmor za 2006. godinu iznos od 32.168,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. januara 2007. godine, pa do isplate i na ime regresa za iskorišćeni godišnji odmor za 2007. godinu iznos od 38.284,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. januara 2008. godine, pa do isplate; u stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 33.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4837/10 od 9. marta 2011. godine, u stavom prvom izreke, preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1. 716/10 od 21. juna 2010. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da mu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2006. godinu isplati iznos od 32.168,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. januara 2007. godine do isplate i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2007. godinu iznos od 38.284,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. januara 2008. godine, pa do isplate i da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 33.400,00 dinara; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 9.000,00 dinara.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući razloge i navode iz ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe ukazao na nejednako postupanje nadležnog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, na koji način smatra da mu je povređeno pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Saglasno izloženom, Ustavni sud je u konkretnom slučaju pošao od ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje sudova povodom iste činjenične i pravne situacije.

Uvidom u dostavljenu pravnosnažnu presudu Opštinskog suda u Pančevu P1. 712/07 od 18. oktobra 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je navedenom presudom usvojen zahtev tužioca – ranije zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Policijskoj upravi Pančevo, za isplatu naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2006. godinu, odnosno da je time na suprotan način odlučeno o tužbenom zahtevu koji je bio istovetan sa tužbenim zahtevom podnosioca ustavne žalbe, s tim da je tužbenim zahtevom podnosioca bio obuhvaćen i regres za 2007. godinu, tj. i period posle 31. decembra 2006. godine, kada je došlo do promene propisa koji regulišu sporno pravno pitanje. Okružni sud u Pančevu je, kao sud poslednje instance, u dostavljenoj presudi Gž1. 564/07 od 26. juna 2008. godine potvrdio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Pančevu i zauzeo drugačiji pravni stav od stava Apelacionog suda u Novom Sadu u osporenoj presudi u odnosu na pravo zaposlenih u državnim organima na isplatu regresa u naznačenom periodu.

Po pravnom stanovištu Ustavnog suda, sudovi poslednje instance su donošenjem različitih odluka o osnovanosti tužbenih zahteva koji su se zasnivali na identičnom činjeničnom stanju i istom spornom pravnom pitanju, podnosioca ustavne žalbe čiji je tužbeni zahtev odbijen doveli u bitno različit položaj od onoga u kome je bio tužilac čiji je istovrsni tužbeni zahtev postavljen prema istom tuženom usvojen. Kako su drugostepeni sudovi, kao sudovi poslednje instance u predmetnim parničnim postupcima donosili različite odluke u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa sudova suprotna principu pravne sigurnosti, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje (o povredi prava na pravnu sigurnost videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Santos Pinto protiv Portugalije, od 20. maja 2008. godine i Beian protiv Rumunije, od 6. decembra 2007. godine).

Ustavni sud je ocenio da je činjenica da su sudovi poslednje instance povodom iste činjenične i pravne situacije donosili različite odluke stvorila pravnu nesigurnost kod podnosioca ustavne žalbe, te da ta okolnost, sama po sebi, predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na pravnu sigurnost kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravnu sigurnost zbog različitog postupanja sudova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti