Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu M. L. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina, dok je žalbu P. L. odbacio kao neblagovremenu, a deo žalbe M.L. odbacio.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Č. i P . L . iz P , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. L . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 160/07, dok se u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba P. L . izjavljena protiv presude Okružnog suda u Čačku K. 160/07 od 31. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10 od 23. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Č. je 24. marta 2012. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10 od 23. decemra 201 1. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už – 2157/2012.

P. L . iz P . je 26. marta 2012. godine, preko punomoćnika V. P, advokata iz B, podneo Ustavom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Čačku K. 160/07 od 31. decembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10 od 23. decembra 201 1. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. stav 6. i člana 36. stav 2. Ustava, koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už – 2337/2012.

Ustavni sud je, imajući u vidu da je u oba predmeta osporen isti akt, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10 od 23. decembra 201 1. godine, kojim je pravnosnažno okončan krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenih M. L . i P . L , spojio spise predmeta Už - 2337/2012 spisima predmeta Už – 2157/2012, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Podnosioci ustavne žalbe navode da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (a podnosilac ustavne žalbe P . L . i posebno pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja), jer je krivični postupak koji je protiv njih vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 160/07 i koji je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu , trajao „nepunih 10 godina“, odnosno „duže od 10 godina“. Takođe, podnosilac ustavne žalbe M . L . istič e i povredu prava na pravično suđenje navodeći, pored ostalog: da „ nije bilo dokaza ni da je lažne novčanice pustio u opticaj, ni da je te novčanice dobio od brata P. “; da ga je „ sud osudio samo na osnovu pogrešne pretpostavke da je lažne novčanice dobio od brata i da je te iste pustio u opticaj“; da je sud „praktično izmislio razloge o njegovoj krivici, ali bez dokaza da bi opravdao takvu svoju nezakonitu odluku“. Konačno, podnosilac ustavne žalbe P. L . ističe i povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, navodeći da „Apelacioni sud u Kragujecu kao drugostepeni praktično nije razmotrio bitne žalbene navode podnosioca ustavne žalbe, izjavljene preko branioca“.

Predložili su, pored ostalog, da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi povredu označenih prava, kao i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Višeg suda u Čačku Su. VIII- 142/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosilaca ustavne žalbe (i još 12 lica) vođen je krivični postupak pred Okružnim sudom u Čačku, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 14. oktobra 2002. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 88/02 da se protiv podnosilaca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga zbog više krivičnih dela.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala nešto više od pet meseci, Okružno javno tužilaštvo je 27. marta 2003. godine protiv podnosilaca ustavne žalbe (i drugih lica) podiglo optužnicu (koja je po nalogu suda od 13. marta 2003. godine uređena 27. marta 2003. godine, te precizirana 17. februara 2005. i 25. decembra 2009. godine) zbog više radnji izvršenja krivičnih dela falsifikovanje novca, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave, iznuda, iznuda pomaganjem. Podnosiocima ustavne žalbe je stavljeno na teret po jedno krivično delo falsifikovanje novca i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela.

Okružni sud u Čačku je do donošenja prve prvostepene presude glavni pretres u periodu od 25. avgusta 2003. do 28. oktobra 2005. godine zakazao 34 puta . Glavni pretres je održan 23 puta, a 11 puta nije, i to u najvećem broju slučajeva zbog nedolaska jednog ili više okrivljenih (najčešće zbog nedolaska okrivljenog F.M.).

Nakon održanog glavnog pretresa, Okružni sud u Čačku je 7. novembra 200 5. godine doneo presudu K. 20/03 protiv koje presude je izjavljeno 13 žalbi. Nakon isteka rokova za izjavljivanje žalbi i odgovora na žalbe, spisi predmeta Okružnog suda u Čačku su 26. juna 2006. godine dostavljeni Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja o podnetim žal bama.

Vrhovni sud Srbije je 19. septembra 2007. godine doneo rešenje Kž. I 1356/06 kojim je ukinuo presudu Okružnog suda u Čačku K. 20/03 od 7. novembra 200 5. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje 28. decembra 2007. godine .

U ponovnom postupku, Okružni sud u Čačku je glavni pretres zakazao 20 puta . Glavni pretres je održan tri puta, a 17 puta nije, i to: jedanput zbog nedolaska M . L, a najčešće zbog nedolaska okrivljenih R.M. i F.M koji zbog , kako proizlazi iz odgovora Višeg suda u Čačku, teškog zdravstvenog stanja nisu pristupali po pozivima u različitim periodima, o čemu su sudu priložili medicinsku dokumentaciju kao dokaz.

Okružni sud u Čačku je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 31. decembra 2009. godine doneo osporenu presudu K. 160/07 kojom je podnosioce ustavne žalbe oglasio krivim, i to: M . L . za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Jugoslavije i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela određenih saveznim zakonom iz člana 254. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Jugoslavije, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine; P. L . za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Jugoslavije i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela određenih saveznim zakonom iz člana 254. stav 1. Krivičnog zakona Jugoslavije, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci. Istom presudom je još 12 okrivljenih lica u stavu prvom izreke oglašeno krivim za krivična dela falsifikovanje novca, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet eksplozivnih materija, udruživanje radi vršenja krivičnih dela određenih saveznim zakonom, falsifikovanje isprave, neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela, iznuda i iznuda pomaganjem i osuđeno na zatvorske kazne, dok su u stavu drugom, četvrtom, petom i šestom izreke za pojedine radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje novca, nedozvoljena proizvodnja držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i udruživanje radi vršenja krivičnih dela određnih saveznim zakonom neki od okrivljenih oslobođeni od optužbe. Jednom od 14 optuženih lica je suđeno u odsustvu (jer nije bio dostupan državnim organima).

Pismeni otpravak navedene presud e je izrađen 10. februara 2010. godine i protiv iste je izjavljeno 17 žalbi. Nakon isteka rokova za izjavljivanje žalbi i odgovora na žalbe, spisi predmeta su 16. jula 2010. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu radi odlučivanja po podnetim žalbama.

Krivični postupak je pravnosnažno okončan 23. decembra 2011. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4010/10, kojom je, pored ostalog, prvostepena presuda preinačena tako što je: odbijena optužba prema podnosiocu ustavne žalbe M. L . za krivično delo udruživanje za izvršenje krivičnih dela određenih saveznim zakonom iz člana 254. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Jugoslavije; u pogledu odluke o kazni prema podnosiocu ustavne žalbe P . L . (izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci), dok je u nepreinačenom delu potvrđena.

Presudu Apelacionog suda u Kragjevcu Kž1. 4010/10 od 23. decembra 2011. godine M. L . je primio 24. februara 2012. godine, P . L . 22. februara 2012. godine, a njihov zajednički branilac 21. februara 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosioci pozivaju u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi P. L, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenu presudu Apelacionog suda u Kragjevcu Kž1. 4010/10 od 23. decembra 2011. godine podnosilac primio 22. februara 2012. godine, a njegov branilac 21. februara 2012. godine. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu P. L . kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

U odnosu na navode podnosioca ustavne žalbe M. L . kojima ističe povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo razloge, ni dokaze koji bi ukazivali da mu je povređeno pravo na pravično suđenje. Prema oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe u ovom delu zapravo se ukazuje na to da u krivičnom postupku koji je okončan osporenom presudom činjenično stanje nije pravilno utvrđeno i u tom smislu se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud, a što Sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da čini. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu M. L . odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi M . L . u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 14. oktobra 200 2. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 23. decembra 201 1. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 4010/11 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao devet godina i nešto više od dva meseca, što samo po sebi može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, pored vremena trajanja postupka, utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe M. L. svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka i da mu je kao okrivljenom bilo u interesu da se postupak što pre okonča.

Sa druge strane, ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran po dva puta pred dve sudske instance. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Čačku redovno zakazivao glavni pretres, pri čemu se posebno naglašava da je pretres zakazan 54 put a, što nesumnjivo ukazuje da se nadležni sud aktivno bavio predmetom.

Ustavni sud je dalje utvrdio da se krivični postupak, čije trajanje podnosilac osporava ustavnom žalbom, vodio protiv ukupno 14 okrivljenih lica zbog više krivičn ih dela falsifikovanje novca, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvonjena proizvodnja, držanje i nošenje eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave, iznuda i iznuda pomaganjem. Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi protiv ukupno 14 lica radi utvrđivanja postojanja navedenih krivičnih dela objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična i pravna pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti.

Imajući u vidu da se krivični posupak vodio protiv 14 lica, zbog više krivičn ih dela falsifikovanje novca, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvonjena proizvodnja, držanje i nošenje eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave, iznuda, iznuda pomaganjem, da je predmet optužbe dva puta razmatran pred dve sudske instance, pri čemu je nadležni prvostepeni sud glavni pretres zakazao ukupno 54 put a, Ustavni sud je ocenio da sve navedeno može opravdati duže trajanje ovog postupka, te da, u okolnostima konkretnog slučaja, trajanje postupka, kao jedinstven e celin e, ne izlazi iz okvira razumnog roka. Ustavni sud je imao u vidu i da glavni pretres u ponovnom postupku pred Okružnim sudom u Čačku, iako redovno zakazivan, više puta nije održan zbog nedolaska dvojice optuženih koji su bili teško bolesni i svoje izostanke su opravdavali dostavljanjem uredne medicinske dokumentacije, što se svakako ne može staviti na teret tim licima, ali ni nadležnom prvostepenom sudu pošto se radi o okolnostima koje su objektivno uticale na trajanje postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Čačku u predmetu K. 160/07 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti