Odluka Ustavnog suda o pravu na prigovor protiv rešenja o otklanjanju nepravilnosti u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na pravno sredstvo. Privredni sud je pogrešno odbacio prigovor podnosioca, učesnika javne prodaje, protiv rešenja kojim su otklonjene nepravilnosti u izvršenju i poništeni zaključci o dodeli i predaji nepokretnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B . iz Banatskog Despotovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, iz člana 36. stav 2 . Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog suda I on. 6/14 od 28. januara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz Banatskog Despotovca j e, 25 . marta 2015. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem usvojen zahtev za otklanjanje nepravilnosti koji je podneo učesnik u postupku B. I . i utvrđeno da je izvršitelj tokom sprovođenja izvršenja učinio nepravilnost tako što podnosiocu tog zahteva nije dozvolio učešće u javnoj prodaji održanoj 20. novembra 2014. godine u ovom izvršnom postupku, pa je naloženo izvršitelju da ponovi postupak javne prodaje nakon što ukine zaključke o dodeljivanju nepokretnosti i predaji nepokretnosti. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je u predmetnom izvršnom postupku imao svojstvo učesnika na javnoj prodaji i da je na osnovu navedenih zaključaka stekao pravo svojine na nepokretnosti koja je bila predmet izvršenja, te da je sud u pouci o pravnom leku u osporenom rešenju konstatovao da nije dozvoljen prigovor protiv tog rešenja, zbog čega je povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne ž albe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta u kome je doneto osporeno rešenje, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac V. „ G.“ iz K. je podneo Privrednom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika ZZ „ J.“ iz Iđoša, na osnovu verodostojne isprave – računa, tražeći da izvršni sud obaveže izvršnog dužnika da izmiri dug u iznosu od 4.641.548,85 dinara, sa pripadajućom kamatom i da, u slučaju da dužnik ne izmiri dobrovoljno dug, odredi prinudno izvršenje zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti i prodajom više nepokretnosti izvršnog dužnika.

Privredni sud u Zrenjaninu je rešenjem Ii. 47/14 od 5. septembra 2014. godine usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca i odredio da će izvršenje sprovesti izvršitelj po predlogu izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac je 10. oktobra 2014. godine podneo izvršitelju M. D . predlog za sprovođenje izvršenja na osnovu navedenog rešenja o prinudnom izvršenju, pa je izvršitelj 14. oktobra 2014. godine doneo zaključak o sprovođenju izvršenja I. Iv 1/14.

Nakon što je utvrdio vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika na kojima je predloženo sprovođenje izvršenja, izvršitelj M. D . je 24. oktobra 2014. godine doneo zaključak o prodaji nepokretnosti I. Iv 1/14, kojim je prvo nadmetanje za javnu prodaju nepokretnosti zakazao za 20. novembar 2014. godine i naložio svim zainteresovanim licima za učešće na javnom nadmetanju da polože jemstvo najkasnije do 19. novembra 2014. godine.

U zapisniku o javnoj prodaji od 20. novembra 2014. godine je konstatovano da je učesnik S. B, ovde podnosilac ustavne žalbe, dao najvišu ponudu za kupovinu više parcela izvršnog dužnika i da je B . I . izjavio da je onemogućen da učestvuje na javnom nadmetanju, bez obzira što je priložio dokaz o položenom jemstvu.

Izvršitelj je 21. novembra 2014. godine doneo zaključak I. Iv 1/14, kojim je dodelio S. B . parcele k.p. br. 2087, 2088, 2089, 2090 i 2091, KO I, nala žući mu da u roku do 28. novembra 2014. godine uplati razliku između postignute cene na ime kupoprodaje ovih nepokretnosti i uplaćenog jemstva za učestvovanje na javnoj prodaji.

Imajući u vidu da je S. B, ovde podnosilac ustavne žalbe, postupio po navedenom zaključku, izvršitelj je 27. novembra 2014. godine doneo zaključak I. Iv 1/14, kojim je predao navedene nepokretnosti S. B.

B. I . je 11. decembra 2014. godine podneo Privrednom sudu u Zrenjaninu zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, ističući da izvršitelj M . D . nije dozvolio podnosiocu zahteva da učestvuje na javnom nadmetanju i pored toga što je uplatio traženo jemstvo do 19. novembra 2014. godine.

Privredni sud u Zrenjaninu je 28. januara 2015. godine doneo osporeno rešenje Ion. 6/ 14, kojim je: u stavu prvom izreke ocenio da je osnovan navedeni zahtev koji je podneo B. I . i utvrdio da su prilikom sprovođenja izvršenja u ovom predmetu učinjene nepravilnosti tako što izvršitelj nije dozvolio podnosiocu zahteva učešće na javnoj prodaji održanoj 20. novembra 2014. godine; u stavu drugom izreke odredio da se otklone pomenute nepravilnosti tako što će izvršitelj ponoviti postupak javnog nadmetanja nakon što ukine zaključak o dodeljivanju nepokretnosti od 21. novembra 2014. godine i zaključak o predaji nepokretnosti od 27. novembra 2014. godine. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno da je podnosilac zahteva stekao pravo da učestvuje u postupku javne prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika, jer iz priloženog dokaza jasno proizlazi da je uplatio jemstvo 19. novembra 2014. godine, kako je i naložio izvršitelj odgovarajućim zaključkom kojim je zakazao javnu prodaju. Prvostepeni sud je u pouci o pravnom leku konstatovao da nije dozvoljen prigovor protiv osporenog rešenja.

S. B, ovde podnosilac ustavne žalbe, je i pored navedene pravne pouke podneo 25. februara 2015. godine prigovor protiv osporenog rešenja.

Privredni sud u Zrenjaninu je rešenjem Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor S. B. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da je odredbom člana 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine propisano da se protiv rešenja može izjaviti prigovor samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen, dok član 74. tog zakona, koji reguliše postupak po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, ne predviđa mogućnost izjavljivanja prigovora protiv rešenja suda kojim se utvrđuje nepravilnost i nalaže njeno otklanjanje, zbog čega je izvršni sud odbacio kao nedozvoljen prigovor S . B. U pouci o pravnom leku je konstatovano da protiv tog rešenja nije dozvoljen pravni lek.

S. B . nije izjavio prigovor protiv prvostepenog rešenja o odbačaju prigovora.

4. Odredbama Ustava, na čij u se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da „učesnik“ označava svako lice koje u postupku izvršenja ili obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni int eres, a nije stranka u postupku ( član 11. tačka 5)); da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor i da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1 . i 2.); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, te da će se stranka ili učesnik u postupku, ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, obratiti nadležnom sudu i da za htev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja, pa da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (član 74. st 1, st. 2. i st. 5.); da nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist, pa da se zaključak o predaji nepokretnosti dostavlja svim licima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji, kao i poreskoj up ravi, te da se protiv ovog zaključka može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem, u s kladu sa članom 74. ovog zakona, kao i da prigovor protiv rešenja iz stava 3. ovog člana ne odlaže izvršenje, a da rešenje o osnovanosti zahteva iz stava 3. ovog člana ne utiče na izvršenu prodaju, već samo može biti osnov za naknadu štete (član 131.)

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, Ustavni sud je najpre konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe osporio rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine, kojim je usvojen zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja koji je podneo učesnik u postupku B. I, bez prava na izjavljivanje pravnog leka protiv navedenog rešenja. Podnosilac ustavne žalbe je samoinicijativno podneo prigovor protiv osporenog rešenja kojim je odlučeno po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, koji je odbačen kao nedozvoljen rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine, u čijoj pouci o pravnom leku je konstatovano da nije dozvoljen prigovor protiv tog rešenja. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije podneo prigovor protiv prvostepenog rešenja o odbačaju prigovora, niti je proširio ustavnu žalbu na ovu odluku.

S obzirom na to da je ustavna žalba podneta protiv prvostepenog rešenja kojim je utvrđeno da je osnovan zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja pre nego što je okončan postupak po pravnom leku koji je podnosilac izjavio nakon donošenja osporenog rešenja, Ustavni sud je najpre razmotrio pitanje dopuštenosti ustavne žalbe sa stanovišta iscrpljivanja pravnih sredstava.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je Rešenjem Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine odbacio ustavnu žalbu C.P.B. p .co ltd izjavljenu protiv rešenja kojim je obustavljeno sprovođenje izvršenja jer podnosilac ustavne žabe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog leka, da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi postupka.

Podnosilac ustavne žalbe S. B je , za razliku od podnosioca ustavne žalbe u predmetu Už-8166/2012, samoinicijativno izjavio prigovor protiv navedenog prvostepenog rešenja uprkos pravnoj pouci da protiv tog rešenja nije dozvoljen pravni lek, dok nije prigovorom osporavao rešenje o odbačaju prigovora Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine, u kome je Privredni sud u Zrenjaninu dao pravnu pouku da se ne može izjaviti pravni lek protiv tog rešenja. Polazeći od navedenog, a posebno uzimajući u obzir da je postupajući izvršni sud u dva navrata doveo podnosioca ustavne žalbe u zabludu da se ne mogu izjaviti odgovarajući pravni lekovi, zbog čega podnosilac ne sme trpeti štetne posledice, Ustavni sud je, uvažavajući ove specifične okolnosti i kontinuirano pogrešno postupanje izvršnog suda na štetu podnosioca koga u predmetnom izvršnom postupku nije zastupao punomoćnik advokat kao pravno kvalifikovano lice , ocenio da je ustavna žalba u ovom konkretnom slučaju dopuštena.

U postupku meritornog odlučivanja o ustavnoj žalbi, pred Ustavni sud se postavilo pitanje karaktera osporenog rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine i da li je u predmetnom izvršnom postupku bio dozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe protiv sudskog rešenja kojim je usvojen zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja koji je podneo drugi učesnik u postupku, te naloženo izvršitelju da otkloni te nepravilnosti tako što će ukinuti zaključke o dodeljivanju i predaji nepokretnosti. U konkretnom slučaju, osporeno rešenje je doneto u izvršnom postupku u kome je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo učesnika u postupku, odnosno lica koje je učestvovalo u postupku javne prodaje nepokretnosti koje su bile predmet izvršenja i koje je steklo pravo svojine na tim nepokretnostima na osnovu pomenutih zaključaka, dok je Privredni sud u Zrenjaninu rešenjem Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv osporenog rešenja, nalazeći da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije predvideo mogućnost podnošenja prigovora protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja.

S tim u vezi, Ustavni sud je najpre konstatovao da je odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjivao u predmetnom izvršnom postupku, de facto proširen katalog pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju strankama radi zaštite njihovih prava u izvršnom postupku na taj način što je predviđen zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja kao novo pravno sredstvo. Ovaj zahtev je, kao specifično pravno sredstvo izvršne procedure koje može da se izjavi tokom sprovođenja izvršenja, postao univerzalni supstitut žalbe, koji ima za cilj pobijanje faktičkih radnji ili akata suda ili izvršitelja i kojim izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu izraziti svoje protivljenje, odnosno nezadovoljstvo načinom na koji se odvija izvršni postupak. Zahtevom za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja su se mogla pobijati rešenja i zaključci suda ili izvršitelja, kao i faktičke izvršne radnje koje su preduzimali kako sud tako i izvršitelj, dok je isključivo izvršni sud bio nadležan da odluči o navedenom zahtevu u skladu sa odredbom člana 74. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Pri tome, Ustavni sud napominje da zakonodavac nije strogo rezervisao pomenuto pravno sredstvo za stranke u izvršnom postupku, već je omogućio i učesnicima u postupku da posegnu za ovim zahtevom ukoliko se u postupku sprovođenja izvršenja dovede u pitanje ostvarivanje nekog njihovog prava. Dakle, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine je pojačao pravnu zaštitu stranaka i učesnika u izvršnom postupku, predviđajući novo pravno sredstvo kojim su se mogle osporavati akti i radnje koji su doneti, odnosno preduzeti u jednom specifičnom stadijumu izvršnog postupka kao što je faza sprovođenja izvršenja.

Pored toga, treba istaći da navedenim odredbama procesnog zakona nije bila predviđena mogućnost podnošenja prigovora protiv rešenja donetog po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja. U tom kontekstu, Ustavni sud ukazuje na svoj pravni stav koji je iznet u više predmeta u kojima se bavio pitanjem karaktera navedenog rešenja (videti Rešenje Už-3722/2014 od 2. juna 2016. godine), prema kome se takvom sudskom odlukom odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kojom može biti nezadovoljan kako podnosilac zahteva, tako i suprotna strana, zbog čega je neophodno obezbediti kontrolu zakonitosti takvog rešenja, na taj način što će se omogućiti pravo i na podnošenje prigovora. Po mišljenju Ustavnog suda, suprotno stanovište bi imalo za posledicu povredu odredbe člana 36. stav 2. Ustava, kojom se svakom jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Navedeni pravni stav se, po oceni Ustavnog suda, mora proširiti i na učesnike u izvršnom postupku, pod kojima je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine podrazumevao svako lice u postupku izvršenja ili obezbeđenja koje ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku. Kako je pomenuti procesni zakon dozvolio učesnicima u izvršnom postupku podnošenje zahteva za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, to Ustavni sud nalazi da su ova lica imala aktivnu legitimaciju i za podnošenje prigovora protiv rešenja koje je doneto po navedenom pravnom sredstvu.

Imajući u vidu da je u predmetnom izvršnom postupku određeno da se prinudno izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, Ustavni sud napominje da je učesnik u predmetnom izvršnom postupku B. I . podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja sa pozivom na odredbe člana 131. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koje su eksplicitno regulisale koji akt može biti predmet pobijanja navedenim zahtevom ukoliko se izvršenje sprovodi prodajom nepokretnosti. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da se zahtevom za otklanjanje nepravilnosti mogao pobijati zaključak o predaji nepokretnosti. U konkretnom slučaju, B. I . je ukazao na nepravilnosti u postupku prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, insistirajući na tome da mu izvršitelj nije omogućio da učestvuje u tom postupku uprkos tome što je položio jemstvo, pa je izričito osporio zaključak o predaji nepokretnosti, na osnovu koga je podnosilac ustavne žalbe stekao pravo svojine na nepokretnostima izvršnog dužnika za čiju je kupovinu dao najbolju ponudu na javnom nadmetanju. Privredni sud u Zrenjaninu je osporenim rešenjem Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine usvojio zahtev za otklanjanje nepravilnosti B . I, pa je podnosilac ustavne žalbe izjavio prigovor protiv tog rešenja, koji je izvršni sud rešenjem Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine odbacio kao nedozvoljen, nalazeći da odredbe člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nisu predvidele mogućnost izjavljivanja prigovora protiv rešenja kojim je odlučeno o navedenom zahtevu. Međutim, Ustavni sud je ocenio da je Privredni sud u Zrenjaninu izgubio iz vida odredbu člana 131. stav 4. pomenutog procesnog zakona, kojom je izričito bilo predviđeno da se prigovor može izjaviti protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti kojim se pobija zaključak o predaji nepokretnosti, a kao što je bila reč u konkretnom slučaju.

S obzirom na sve iznete razloge, Ustavni sud je ocenio da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima učesnika u postupku, kao što je nesumnjivo bilo reč u konkretnom slučaju, oni imaju pravo na pravni lek - prigovor u skladu sa odredbama člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, te je i podnosiocu ustavne žalbe pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja izjavi prigovor veću izvršnog suda. Međutim, podnosilac ustavne žalbe je poučen da nema pravo na izjavljivanje pravnog leka, a Privredni sud u Zrenjaninu je odbacio kao nedozvoljen prigovor koji je podnosilac samoinicijativno izjavio.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je našao da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravno sredstvo u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Ion. 6/14 od 7. decembra 2015. godine i određivanjem da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog suda Ion. 6/14 od 28. januara 2015. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Budući da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, to se nije upuštao u razmatranje povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

6. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na prigovor protiv rešenja o otklanjanju nepravilnosti u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti