Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Slobodana Jakovljevića kao nedopuštenu. Deo osporenih akata donet je pre stupanja na snagu Ustava, dok konačni akt o odbijanju predloga za ponavljanje postupka nije podoban za ustavnosudsku zaštitu jer ne odlučuje o pravima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2159/2009
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Jakovljevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Jakovljevića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, Odeljenja unutrašnjih poslova u Zemunu broj 210-712, 713, 714, 715, 716, 717, 718/03 od 10. septembra 2003. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Uprave pogranične policije za strance i upravne poslove 03 broj 210-1-1554/03 od 27. februara 2003. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, Odeljenja unutrašnjih poslova u Zemunu br. 210-712, 713, 714, 715, 716, 717 i 718 od 13. januara 2005. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Uprave za upravne poslove 03/3 broj 210-1-166/05 od 10. marta 2005. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcija policije, Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-960/09 od 23. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Jakovljević iz Beograda je 20. novembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede ustavnog načela svrhe ustavnih jemstava iz člana 19. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenog odredbama člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je višegodišnji postupak koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP), „krajnje tendenciozan i da mu je oduzeto oružje iako se nije stekao nijedan pravni osnov za njegovo oduzimanje“, što je u suprotnosti sa čl. 36. i 198. Ustava Republike Srbije. Pored toga, navodi i da je MUP, Direkcija policije, Uprava za upravne poslove odbila predlog za ponavljanje postupka kao neosnovan, ne upuštajući se u suštinu stvari i ispunjenost uslova za oduzimanje oružja predviđenih Zakonom o oružju i municiji. Ističe da se na osnovu člana 8. stav 10. navedenog Zakona protiv rešenja donetog po žalbi ne može voditi upravni spor, kao i da je prethodno iscrpeo sva pravna sredstva, te ustavnu žalbu podnosi kako bi se utvrdilo da su mu „flagrantnim kršenjem zakona i birokratskom samovoljom, aktima i radnjama službenih lica MUP-a RS povređena ljudska prava zajemčena čl. 19. i 36. Ustava“. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi rešenja MUP kojima mu je oduzeto oružje, kao i da naloži istom organu da mu vrati oduzeto oružje i oružne listove.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu.

3. Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem MUP, Direkcija policije, Uprava za upravne poslove 03/10 broj 210-1-960/09 od 23. oktobra 2009. godine odbijen predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka u predmetu oduzimanja oružja, koji je okončan drugostepenim rešenjem tog ministarstva 03/3 broj 210-1-166/05 od 10. marta 2005. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da podnosilac nije izneo, niti učinio verovatnim okolnosti koje bi predstavljale jedan od razloga za ponavljanje postupka iz člana 239. Zakona o opštem upravnom postupku.

S obzirom na to da osporenim pojedinačnim aktom nije odlučivano o postojanju prava ili obaveze podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se ponovi postupak oduzimanja oružja, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na navodne povrede člana 36. Ustava ratione materiae nedopuštena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. Ocenjujući dopuštenost ustavne žalbe u preostalom delu, Ustavni sud je konstatovao da su osporena rešenja koja su doneta pre podnošenja predloga za ponavljanje postupka, bila osporena i u ustavnoj žalbi izjavljenoj 29. maja 2009. godine u predmetu Už-818/2009, u kome je Ustavni sud obustavio postupak jer je podnosilac ustavne žalbe podneskom od 16. septembra 2009. godine obavestio Sud da povlači ustavnu žalbu „s obzirom na to da prethodno nije iscrpeo sva pravna sredstva“.

Kako su osporena rešenja, koja su prethodila podnošenju predloga za ponavljanje postupka, doneta pre 8. novembra 2006. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 1001/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog oduzimanja lovačkog oružja usled procesnih nedostataka
• Už 2749/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbačaju ustavne žalbe iz procesnih razloga
• Už 2560/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka
• Už 1274/2009: Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv akata u upravnom postupku izvršenja
• Už 2882/2010: Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku
• Už 2343/2009: Odluka Ustavnog suda o oduzimanju oružja zbog prekršaja javnog reda
• Už 2620/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti