Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je trajao preko osam godina, zbog neefikasnog postupanja sudova, i dosudio naknadu nematerijalne štete. Žalbe ostalih podnosilaca su odbačene.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , u postupku po ustavnoj žalbi B. M, I . M, B. K. i Z. A, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. K. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca B. K. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se ustavna žalba B. M, I. M. i Z. A. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05 .

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M . iz Beograda i drugi podnosioci označeni u uvodu i izreci podneli su, 18. juna 2012. godine , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Ipv. 135/12 od 10. februara 2012. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama člana 21. stav 3, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05. Po podnetoj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-4994/2012.

Podnosioci ustavne žalbe, između ostalog, ističu da im je zbog sedmogodišnjeg trajanja predmetnog izvršnog postupka, uzrokovanog „nesavesnim i nestručnim“ radom sudije, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi im pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete koju opredeljuju kao troškove postupka pred Ustavnim sudom , dok podnosilac B. M. ističe i zahtev za naknadu materijalne štete na ime izmakle koristi.

2. Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) Ustavni sud je, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustavnu žalbu dostavio na nadležnost Privrednom apelacionom sudu, a Rešenjem Už- 4994/2012 od 11. februara 2015. godine odbacio je ustavnu žalbu podnosilaca u delu kojim je osporeno rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv. 135/12 od 10. februara 2012. godine. Pomenutim rešenjem odbačena je kao neuredna ustavna žalba podnosioca Z. A. jer podnosilac u ostavljenom roku nije postupio po nalogu Suda i dostavio potpisanu žalbu.

Privredni apelacioni sud je rešenjem R4I. 46/14 od 19. februara 2015. godine Ustavnom sudu vratio spise predmeta Už-4994/2012 radi odlučivanja o ustavnoj žalbi podnosilaca u delu u kom e je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, budući da je osporeni izvršni postupak okončan pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Predmet je, nakon vraćanja, zaveden pod novim brojem Už-2159/2015.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 99/11 i 18/13 – O dluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisani su obavezni elementi ustavne žalbe, kao i dokazi koje je uz ustavnu žalbu potrebno dostaviti.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su u svojstvu izvršnih poverilaca, 19. aprila 2005. godine, podneli Trgovinskom sudu u Beogradu „Zahtev za imenovanje sudskog izvršitelja za sprovođenje sudskog naloga po rešenju R. 88/05 od 25. 3. 2005. godine“.

Zaključkom I. 1351/05 od 28. aprila 2005. godine poveriocima je naloženo da urede predlog za izvršenje i da dostave izvršnu ispravu. Postupajući po ovom zaključku, poverioci su podneskom od 18. maja 2005. godine predložili da sud zastane sa postupkom jer rešenje R. 88/05 od 25. marta 2005. godine nije pravnosnažno i izvršno , a 6. decembra 2005. godine ponovo su podneli „Zahtev za imenovanje sudskog izvršitelja za sprovođenje sudskog naloga po rešenju R. 88/05 od 25. 3. 2005. godine“. Uređen predlog za izvršenje radi prinudnog uvida u poslovnu dokumentaciju dužnika, poverioci su podneli nakon tri naloga suda - 9. februara 2006. godine.

Rešenje o izvršenju je doneto 17. februara 2006. godine i potvrđeno je rešenjem drugostepenog suda Iž. 546/06 19. aprila 2006. godine.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda Iž. 1479/06 od 19. jula 2006. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje od 19. maja 2006. godine kojim je izvršnom dužniku naloženo da u roku od osam dana postupi po rešenju o izvršenju, uz pretnju novčanim kažnjavanjem.

Izvršni dužnik je podneskom od 20. septembra 2006. godine obavestio sud da je po rešenju od 19. maja 2006. godine u određene dane i sate pozvao poverioce da izvrše uvid u dokumentaciju, a podneskom od 17. oktobra obavestio je sud da su svi poverioci, osim Z. A. koji nije došao u prostorije dužnika, ostvarili svoje pravo i izvršili uvid u traženu dokumentaciju.

Trgovinski sud u Beogradu je, rešenjem I. 1351/05 od 20. novembra 2006. godine, konstatovao da je glavno potraživanje poverilaca B . M . i I . M . namireno u celosti, da je potraživanje poverioca B. K . delimično namireno, dok je u odnosu na poverioca Z. A. postupak obustavljen.

Ovo rešenje je ukinuto rešenjem Višeg trgovinskog sud a Iž. 7/2007 od 11. januara 2007. godine .

Po nalogu prvostepenog suda, poverioci su 5. februara 2007. godine opredelili preostalu dokumentaciju dužnika u koju su tražili da im se omogući uvid, a 26. aprila su, u prisustvu sudskog izvršitelja, izvršili uvid u deo dokumentacije.

Izvršenje koje je bilo zakazano za 15. jun 2007. godine nije sprovedeno zbog odbijanja dužnika da poveriocima dâ na uvid određenu dokumentaciju.

Rešenjem od 9. oktobra 2007. godine Trgovinski sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu, ukinuo rešenje o izvršenju i sve sprovedene izvršne radnje. Ovo rešenje je ukinuto rešenjem višeg suda od 24. januara 2008. godine.

U ponovnom postupku, Trgovinski sud je izvršenje zakazao za 2. april 2008. godine, a izvršni poverioci su 7. aprila 2008. godine obavestili sud da im nije omogućen uvid u svu dokumentaciju.

Zaključkom od 29. aprila 2008. godine poveriocima je naloženo da tačno navedu dokumentaciju koja im nije stavljena na uvid, nakon čega su oni 20. juna 2008. godine ponovo izvršili uvid u dokumentaciju dužnika.

Trgovinski sud je 3. jula 2008. godine ponovo naložio izvršnim poveriocima da taksativno navedu dokumentaciju u koju nisu izvršili uvid. Po nalogu suda poverioci su postupili 16. jula.

Rešenjem I. 1351/05 od 20. avgusta 2008. godine odbačen je zahtev poverilaca da izvrše uvid u određen e akt e dužnika , dok je u odnosu na drugu dokumentaciju konstatovano da se sprovodi izvršenje po rešenju od 17. februara 2006. godine, uz nalog poveriocima da pripreme spisak dokumentacije koju nisu pregledali.

Pomenuto rešenje ukinuto je rešenjem višeg suda od 30. oktobra 2008. godine, u delu kojim je odbačen zahtev poverilaca za uvid u bliže naveden e akt e dužnika.

Poverioci su 3. februara 2009. godine izvršili uvid u određenu dokumentaciju dužnika, a Trgovinski sud je rešenjem I. 1351/05 od 16. februara 2009. godine ponovo odbacio kao nedozvoljen njihov zahtev da izvrše uvid u određene akte dužnika, sa obrazloženjem da ti akti nisu obuhvaćeni rešenjem o izvršenju od 17. februara 2006. godine. I ovo rešenje je ukinuto rešenjem drugostepenog suda od 2. aprila 2009. godine.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda Iž. 1765/09 od 15. jula 2009. godine ukinuto je treće po redu doneto prvostepeno rešenje od 5. juna 2009. godine kojim je odbačen zahtev poverilaca da izvrše uvid u određenu dokumentaciju dužnika.

Izvršni poverioci su 5. oktobra 2009. godine izvršili uvid u određenu dokumentaciju dužnika, a nakon odlučivanja drugostepenog suda o žalbama dužnika protiv rešenja kojim mu je naloženo izvršenje obaveze, uz pretnju novčanim kažnjavanjem i rešenja kojim je odbijen njegov predlog za sprovođenje veštačenja, zaključkom od 6. septembra 2010. godine izvršenje je zakazano za 1. april 2011. godine, kada su poverioci ponovo izvršili uvid u dokumentaciju dužnika. Poverioci su 4. aprila iste godine obavestili sud da im nije stavljena na uvid sva dokumentacija, te su po nalogu suda u septembru te godine dostavili spisak pomenute dokumentacije.

Rešenjem Privrednog suda I. 1351/05 od 27. oktobra 2011. godine konstatovano je u kom delu nije sprovedeno rešenje o izvršenju od 17. februara 2006. godine, delimično je obustavljen izvršni postupak i odbijen je zahtev poverilaca za uvid u određenu dokumentaciju dužnika.

Drugostepenim rešenjem toga suda Ipv. 135/12 od 10. februara 2012. godine ukinuto je prvostepeno rešenje u delu kojim je delimično obustavljeno sprovođenje izvršenja.

U ponovnom postupku, poverioci su po nalogu suda u junu 2012. godine uplatili predujam na ime troškova sprovođenja izvršenja. Kako izvršenje, koje je bilo zakazano za 27. jun 2013. godine, nije sprovedeno zbog nedolaska poverilaca, predmetni izvršni postupak je obustavljen rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05 koje je doneto istoga dana.

Rešenjem Ipv. 507/13 od 23. jula 2013. godine odbijen je prigovor poverioca I. M. i potvrđeno je rešenje o obustavi postupka.

Ustavni sud konstatuje da je na sednici održanoj 19. februara 2014. godine doneo Odluku Už-1558/2011 kojom je usvojio ustavnu žalbu podnosilaca B. M. i I. M. i utvrdio da je ovim podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05. Pomenutom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca B. K. sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni su d je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava , trajao nešto više od osam godina. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka, ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja nadležnih sud ova, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca, Ustavni sud smatra da je podnosilac imao legitiman interes da se predmetni izvršni postupak okonča u kratkom roku.

Međutim, i pored legitimnog interesa na strani podnosioca za okončanje postupka u kratkom roku, Ustavni sud nalazi da je podnosilac svojim ponašanjem u određenoj meri doprineo dužini postupka. Naime, podnosilac je, zajedno sa ostalim poveriocima, podneo neuredan predlog za izvršenje, tako da se period od 19. aprila 2005. do 9. februara 2006. godine, kada je podnet uredan predlog za izvršenje , ne može staviti na teret izvršnom sudu, već isključivo podnosiocu. Pored toga, podnosilac je više puta tokom postupka opredeljivao dokumentaciju u pogledu koje je traženo sprovođenje izvršenja, što je svakako u određenoj meri doprinelo dužem trajanju postupka.

Ipak, po oceni Ustavnog suda, odgovornost za preostali period snose postupajući sudovi, koji nisu preduzimali zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Viši trgovinski sud je čak četiri puta ukidao razna rešenja prvostepenog suda i svaki put mu vraćao predmet na ponovni postupak. Štaviše, jedno od ukinutih rešenja je bilo i ono kojim se Trgovinski sud, nakon godinu i po dana od podnošenja predloga za izvršenje i godinu dana nakon donošenja rešenja o izvršenju , oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i ukinuo sve do tada sprovedene radnje. Pored toga, Ustavni sud konstatuje i da je zaključkom od 6. septembra 2010. godine, izvršenje zakazano za 1. april 2011. godine , te da je, nakon što su poverioci uplatili predujam na ime troškova sprovođenja izvršenja u junu 2012. godine, sprovođenje izvršenja zakazano za 27. jun 2013. godine.

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom sluč aju povređeno pravo podnosioca B. K. na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje , posebno dužinu trajanja izvršnog postupka, ali i doprinos podnosioca njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pret rpeo zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je ima o u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećeno m pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime postupka pred Ustavnim sudom , Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Sudom . S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

7. Imajući u vidu da je Odlukom Ustavnog suda Už -1558/2011 od 19. februara 2014. godine utvrđeno da je podnosiocima B. M. i I. M. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05, te da im je na ime pravične naknade zbog povrede navedenog ustavnog prava utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da na strani podnosilaca ne postoji pravni interes za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu ovih podnosilaca jer je o njihovim zahtevima odlučeno pomenutom Odlukom, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Kako podnosilac Z. A . po nalogu Ustavnog suda nije u ostavljenom roku dostavio uređenu ustavnu žalbu , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca Z. A, jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.