Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra zbog neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2163/2012
26.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Borivoja Blagojevića iz Miloševa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Borivoja Blagojevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu P. 1244/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Zaječaru P. 184/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borivoje Blagojević iz Miloševa podneo je, 22. marta 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu P. 1244/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da je u svojstvu tužioca pokrenuo 1998. godine parnični postupak pred Opštinskim sudom u Negotinu, ali da postupak nije bio pravnosnažno okončan do trenutka podnošenja ustavne žalbe. Istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Zaječaru P. 1244/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu tužioca, 2. septembra 1998. godine, Opštinskom sudu u Negotinu tužbu protiv tuženog D. B. iz Miloševa, kojom je tražio da se utvrdi da ½ dela više opredeljenih nepokretnosti koje se nalaze u KO Dušanovac i KO Miloševo predstavljaju zaostavštinu pok. Zorke Blagojević iz Miloševa. Po tužbi je formiran predmet P. 1232/98.

Po nalogu suda, tužilac je 26. novembra 1998. godine uredio tužbu, a kao tužene je označio D. B. i Ž. M. Tužilac je potom tužbenim zahtevima tražio i utvrđenje prava svojine na više nepokretnosti, po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju i nasleđa.

Na ročištu održanom 30. decembra 1998. godine određeno je da se spisima predmeta združe spisi predmeta tog suda O. 367/76, O. 220/97, R. 94/97 i R. 226/98, radi uvida.

U periodu od 1999. do kraja 2002. godine u postupku je održano 17 ročišta za glavnu raspravu i izvedeni su dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem 15 svedoka, kao i veštačenjem preko veštaka geodetske struke. U tom periodu nisu održana četiri ročišta, i to jedno na predlog tužioca, jedno na predlog parničnih stranaka radi pokušaja zaključenja poravnanja, jedno zbog nedolaska svedoka i jedno zbog toga što svedoci nisu bili uredno pozvani.

Drugotužena Ž. M. podnela je 6. maja 2003. godine protivtužbu, radi utvrđenja delimične nevažnosti ugovora, obima zaostavštine i prava svojine. Postupak po protivtužbi je spojen sa postupkom po tužbi.

U toku 2003. godine održana su dva ročišta i izveden dokaz ponovnim veštačenjem preko veštaka geodetske struke, dok četiri ročišta nisu održana zbog nedolaska tužioca-protivtuženog.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 660/03 određen (delegiran) je Opštinski sud u Zaječaru (u daljem tekstu: Opštinski sud) kao stvarno nadležan sud za postupanje u ovoj parnici.

Rešenjem Opštinskog suda P. 160/04 od 19. maja 2004. godine postupak je prekinut zbog smrti prvotuženog D. B, nakon čega je tužena-protivtužilja u podnesku sudu od 1. decembra iste godine navela da je rešenjem Opštinskog suda u Negotinu O. 347/04 od 5. novembra 2004. godine oglašena za jedinog naslednika iza pok. D. B, te je predložila nastavak postupka. Postupak je nastavljen 28. januara 2005. godine.

U periodu od 2005. do kraja 2007. godine održano je 18 ročišta za glavnu raspravu, izvedeni su dokazi saslušanjem parničnih stranaka i troje svedoka, kao i novim veštačenjem preko veštaka geodetske struke. Pet ročišta u tom periodu nije održano, i to jedno zbog nedolaska tužioca-protivtuženog, jedno jer je podnesak tužene-protivtužilje uručen suprotnoj parničnoj stranci uoči ročišta, a tri na predlog parničnih stranaka radi pokušaja zaključenja poravnanja.

Presudom Opštinskog suda P. 184/05 od 14. januara 2008. godine, u ukupno 11 stavova izreke, usvojeni su (u celini ili delimično) ili odbijeni pojedini tužbeni i protivtužbeni zahtevi parničnih stranaka, te odlučeno da svako snosi svoje troškove postupka. Presuda je dostavljena parničnim strankama 22. i 23. septembra 2008. godine, nakon čega su obe izjavile žalbe Okružnom sudu u Zaječaru.

Tužilac-protivtuženi je 6. oktobra 2008. godine podneo predlog Opštinskom sudu za donošenje dopunske presude.

Opštinski sud je rešenjem P. 184/05 od 6. novembra 2008. godine ispravio presudu tog suda P. 184/05 od 14. januara 2008. godine.

Osnovni sud u Zaječaru je rešenjem P. 1244/10 od 15. aprila 2010. godine odbio kao neosnovan predlog tužioca-protivtuženog za donošenje dopunske presude. Tužilac-protivtuženi je i protiv tog rešenja izjavio žalbu.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 12939/10 od 14. juna 2012. godine ukinuo prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Zaječaru P. 1244/10 od 15. aprila 2010. godine i presudu Opštinskog suda P. 184/05 od 14. januara 2008. godine u onim stavovima izreke protiv kojih su stranke izjavile žalbe, te u tom delu predmet vratio Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred Osnovnim sudom u Zaječaru predmet je dobio broj P. 1244/10, a parnične stranke su na glavnoj raspravi održanoj 14. novembra 2012. godine zaključile sudsko poravnanje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak, po svojoj prirodi, predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , pokrenut 2. septembra 1998. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Negotinu, a pravnosnažno okončan 14. novembra 2012. godine, zaključenjem poravnanja pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu P 1244/10 , trajao više od 14 godina, s tim što je u periodu od 19. maja 2004. godine do 28. januara 2005. godine parnica bila u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, predmetni postupak je nesumnjivo bio i pravno i činjenično složen i zahtevao je sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, imajući u vidu da je sud odlučivao o tužbi i protivtužbi, sa velikim brojem međusobno postavljenih zahteva imovinskopravnog karaktera, da su u toku postupka izvedeni dokazi saslušanjem više svedoka, uvidom u spise drugih predmeta, te da je čak tri puta izvođen dokaz veštačenjem preko veštaka geodetske struke.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca-protivtuženog, jer se radilo o tužbenim zahtevima kojima je traženo utvrđenje prava (su)svojine na nepokretnostima. Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud je utvrdio da je on svojim ponašanjem doprineo dužem trajanju postupka, s obzirom na to da u toku parnice pred Opštinskim sudom u Negotinu i Opštinskim sudom u Zaječaru pet ročišta nije održano zbog nedolaska podnosioca, jedno na njegov predlog, a četiri na zajednički predlog stranaka radi pokušaja zaključenja poravnanja.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog suda u Negotinu i Opštinskog suda u Zaječaru, s obzirom na to da je jedina prvostepena presuda u postupku doneta tek nakon više od devet godina po podnošenju tužbe. Pored toga, Opštinski sud u Zaječaru je prvostepenu presudu P. 184/05 od 14. januara 2008. godine dostavio parničnim strankama tek posle više od osam meseci, u septembru 2008. godine. Na ovakvu ocenu Ustavnog suda nije od uticaja činjenica da je postupak bio u prekidu od 19. maja 2004. do 25. januara 2005. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Zaječaru u predmetu P. 1244/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Zaječaru P. 184/05) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, njegovu izraženu složenost, činjenicu da je postupak bio u prekidu, kao i doprinos podnosioca dužem trajanju parnice. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti