Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao četiri godine, sud nalazi da je podnosilac doprineo odugovlačenju, čime je zloupotrebio pravo na ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2165/2011
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nemet Petera iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 17. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nemet Petera izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici P. 5020/10 od 2. februara 2011. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 215/11 od 28. marta 2011. godine, i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku u kome su doneta osporena rešenja.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Nemet Peter iz Subotice izjavio je 11. maja 2011. godine, preko punomoćnika Miodraga Batinića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici P. 5020/10 od 2. februara 2011. godine, rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 215/11 od 28. marta 2011. godine, kao i zbog povrede povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku u kome su doneta osporena rešenja.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjima „povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom ... predviđeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, i pravo na jednaku zaštitu prava predviđeno članom 36. stav 1. Ustava“.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi takođe naveo: da je državinska parnica koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe trajala više od četiri godine; da je „postupak u parnicama zbog smetanja poseda po samom zakonu hitan, te da je sasvim jasno da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenično stanje:
Podnosilac ustavne žalbe i M.T. podneli su 19. februara 2007. godine, Opštinskom sudu u Subotici tužbu protiv: Z.R, S.V, privrednog društva „Andex“ d.o.o. i privrednog društva „Elektrovojvodina“ d.o.o. iz Novog Sada, ogranak „Elektrodistribucija“ Subotica iz Subotice.

Tužbom je traženo: da se utvrdi da su tuženi 6. februara 2007. godine tužioce smetali u državini stanova, koji se nalaze u stambenoj zgradi u Ulici Vuka Karadžića 6 u Subotici, tako što su „naložili i izvršili demontažu dva električna brojila i time prekinuli snabdevanje električnom energijom stanove tužilaca“ (stav 1. tužbenog zahteva); da se obaveže četvrtotuženi, „Elektrovojvodina“ d.o.o. iz Novog Sada - „Elektrodistribucija Subotica“ iz Subotice, da „u roku od 24 časa uspostavi pređašnje stanje tako što će izvršiti montažu dva monofazna električna brojila, te stanove tužilaca priključiti na distributivni elektroenergetski sistem“ (stav 2. tužbenog zahteva); da se zabrani tuženima „svako dalje ometanje tužilaca na ovakav ili sličan način, pod pretnjom novčane kazne, te prinudnog izvršenja“ (stav 3. tužbenog zahteva).
Tužbom je takođe predloženo da sud rešenjem o određivanju privremene mere, koja će trajati do pravnosnažnog okončanja parnice, naloži četvrtotuženoj „da u roku od 24 časa izvršiti montažu dva monofazna električna brojila, te stanove tužilaca priključiti na distributivni elektroenergetski sistem“. Na prvom ročištu za glavnu raspravu, održanom u predmetnoj parnici 27. februara 2007. godine, sud je doneo i objavio rešenje kojim je usvojen predlog za određivanje privremene mere.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 19. januara 2009. godine, tužioci su preinačili tužbu tako što su odustali od zahteva da se četvrtotuženi obaveže da izvrši montažu dva električna brojila i da stanove tužilaca priključi na distributivni elektroenergetski sistem.

Opštinski sud u Subotici je rešenjem P. 1092/07 od 9. oktobra 2009. godine konstatovao da je tužba prema tuženom Z.R. povučena, dok je tužbeni zahtev u odnosu na ostale tužene usvojen. Viši sud u Subotici je, odlučujući o žalbi tuženog S.V. izjavljenoj protiv navedenog rešenja Opštinskog suda u Subotici, rešenjem Gž. 138/10 od 18. juna 2010. godine žalbu usvojio, te je prvostepeno rešenje samo u odnosu na tuženog S.V. ukinuo. Ostali tuženi nisu izjavili žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici P. 1092/07 od 9. oktobra 2009. godine, te je u odnosu na njih ova parnica pravnosnažno okončana.

Nakon donošenja rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 138/10 od 18. juna 2010. godine, ova parnica je nastavila da se vodi protiv tuženog S.V, pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu broj P. 5020/10.
Osnovni sud u Subotici je na ročištu održanom 2. februara 2011. godine, na kome nije bio pristuan tužilac Nemet Peter, iako je bio uredno pozvan radi saslušanja, zaključio glavnu raspravu. Punomoćnik tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, se protivio zaključenju glavne rasprave, te je insistirao da se ročište odloži „za dva – tri meseca“, kako bi se tužilac Nemet Peter, koji je u ranijem toku postupka već bio saslušan, ponovo saslušao. Viši sud u Subotici je, u postupku po žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv osporenog prvostepenog rešenja osporenim rešenjem Gž. 215/11 od 28. marta 2011. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, kojim je tužbeni zahtev u nepresuđenom delu u odnosu na tuženog S.V. odbijen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, dok se odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je: da će sud prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.), i da će sud, u parnici zbog smetanja državine, odluku doneti u roku od 90 dana (član 448. stav 2.).

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji ukazuju da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Okolnost da prvostepeni sud nije odlučio u instruktivnom roku propisanom odredbom člana 448. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sama po sebi, ne znači da je prvostepeni parnični postupak nerazumno dugo trajao. Povreda zakonske odredbe kojom se propisuje rok za preduzimanje određene procesne radnje, učinjena od strane suda, može da dovede do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, nepostupanje parničnog suda u zakonom propisanom roku ne znači uvek i povredu navedenog ustavnog prava.

Ustavna žalba, pored tvrdnje da sud nije odlučio u zakonskom roku, u slučaju kada trajanje parnice nije tako dugačko da samo po sebi ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, mora sadržati konkretne i činjenično utemeljene razloge koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a koji ukazuju na povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.

Činjenica da je parnični postupak započet 19. februara 2007. godine, da je prvostepena dopunska odluka doneta 2. februara 2011. godine, a da je parnica okončana 28. marta 2011. godine, ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, iako je reč o državinskoj parnici. Okolnost da je osporeni parnični postupak hitan, ne znači da se o ustavnoj žalbi može meritorno odlučivati iako navodi o povredi prava na suđenje u razumnom roku nisu potkrepljeni ustavnopravnim razlozima.

Tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe bio je takav da je zahtevao hitno postupanje suda, jer je podnosilac tražio da se njegov stan, nakon što je isključen sa distributivne elektroenergetske mreže, na istu ponovo priključi. Međutim, obaveza suda da naročito hitno postupa prestala je 27. februara 2007. godine, kada je rešenjem o određivanju privremene mere naloženo tuženom preduzeću „Elektrovojvodina“ d.o.o. Novi Sad, „Elektrodistribucija Subotica“ iz Subotice, da stan podnosioca priključi na distributivni elektroenergetski sistem. Naime, nakon usvajanja predloga za određivanje privremene mere podnosiocu je omogućeno da svoj stan koristi na način koji je prethodio smetanju državine, te je prestala opasnost da će podnosiocu neažurnim postupanjem suda, biti naneta nenadoknadiva šteta.

Ustavni sud takođe konstatuje da je punomoćnik podnosioca, na ročištu održanom 2. februara 2011. godine, na kome je zaključena glavna rasprava, zahtevao odlaganje ročišta i prolongiranje prvostepenog postupka za još „dva do tri meseca“, i to zbog toga što uredno pozvani tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije pristupio na ročište. Okolnost da je podnosilac, nakon ovakvog držanja u parnici, izjavio ustavnu žalbu zbog dugog trajanja prvostepenog parničnog postupka, ukazuje na zloupotrebu prava na izjavljivanje ustavne žalbe. Ustavni sud zbog toga smatra da navodi podnosioca da je od podnošenja tužbe do donošenja osporenog prvostepenog rešenja prošlo skoro četiri godine ne predstavljaju ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je sam podnosilac tražio da postupak pred prvostepenim sudom traje još duže.
Imajući u vidu da ustavna žalba sadrži samo navode kojima se osporava trajanje parničnog postupka, a da ne sadrži navode i razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje i povredom prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud se nije upuštao u ocenu povrede tih ustavnih prava.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati na povredu označenih ustavnih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za meritorno odlučivanje.

6. Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1530/2011: Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja parničnog postupka
• Už 63/2008: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje
• Už 313/2007: Odluka Ustavnog suda o dužini postupka uslovljenoj ponašanjem podnosioca
• Už 5068/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku
• Už 1344/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2689/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku
• Už 2238/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku