Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer podnosioci nisu dokazali da su bili stranke u postupku na koji se žalba odnosi. Formalno pozivanje na povredu prava, bez dokaza o pravnom interesu, ne čini žalbu dopuštenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2166/2009
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, svih iz Beograda, i Gordane Kopše iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović, Gordane Milovanović Daničić i Gordane Kopše izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u predmetu P1. 1292/95.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda, i Gordana Kopša iz Pančeva, su 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95, P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99; u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu – P. 2430/99 i P. 2019/05; u predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už- 256/2008.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-2164/09 – postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/09 – postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95; Už-2167/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95; Už-2168/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/09 – postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07; Už-2172/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 826/99; Už-2173/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/09 - postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/09 - postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05; Už-2177/09 - postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93;Už-2178/09 - postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93. Dakle, Ustavni sud se u predmetu Už- 2166/09 isključivo bavio tvrdnjama podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1292/95.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku. Naime, Ustavni sud je zaključio da podnosioci ustavne žalbe nisu pružili odgovarajuće dokaze koji bi potvrdili da su oni imali svojstvo stranke u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95, te da nisu naveli konkretne i činjenično utemeljene razloge koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, postupanjem samih podnosilaca i značajem koji je predmet spora imao za njih, a što bi moglo predstavljati ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud i u ovoj ustavnopravnoj stvari napominje da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava i sloboda, a bez navođenja konkretnih razloga koji bi ukazali na povredu tih prava, odnosno sloboda, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Pored toga, treba istaći i da je v.f. predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu dopisom od 25. maja 2011. godine obavestio Ustavni sud da su tužioci u navedenoj parnici bili Uroš Kovačević i dr, a tuženi JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda i da je Treći opštinski sud u Beogradu 21. septembra 1998. godine doneo rešenje o prekidu parničnog postupka zbog smrti parnične stranke, te da je 5. novembra 1998. godine, nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, arhiviran predmet povodom koga je podneta ustavna žalba. Imajući u vidu razlog za prekid ovog parničnog postupka i činjenicu da se više od 12 godina nisu stekli uslovi za nastavak postupka, u smislu odredbe člana 217. stav 1. ZPP (preuzimanje postupka od strane naslednika umrlog lica), postavilo se pitanje da li je zbog specifičnih okolnosti ovaj parnični postupak formalno okončan od momenta pravnosnažnosti prvostepenog rešenja o prekidu postupka, koje je doneto 21. septembra 1998. godine, odnosno da li je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je formalno okončan pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije od 2006. godine. Uzimajući u obzir navedene činjenice, Ustavni sud smatra da ne postoje procesne pretpostavke za postupanje u ovoj ustavnopravnoj stvari.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 2165/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radno-stambenom sporu
• Už 2168/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 21 godinu
• Už 2167/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2164/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2169/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stambenom sporu
• Už 2171/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2170/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku