Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 16 godina i još nije prvostepeno okončan. Sud je naložio nadležnom sudu da hitno okonča postupak, ističući da je dugotrajnost posledica neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, svih iz Beograda, i Gordane Kopše iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski i Gordane Kopše i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1293/95, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 8656/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

4. Odbacuje se ustavna žalba Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku iz tačke 1.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda, i Gordana Kopša iz Pančeva, su 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95, P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99, u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu – P. 2430/99 i P. 2019/05 i predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-216420/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95; Už-2167/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95; Už-2168/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07; Už-2172/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 826/99; Už-2173/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/2009 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/2009 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05; Už-2177/2009 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 i Už-2178/2009 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93. Samim tim, Ustavni sud je u predmetu Už-2167/2009 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1293/95, te da naloži Trećem opštinskom sudu u Beogradu da hitno okonča predmetni postupak.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8656/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Zoran Milovanović je 18. septembra 1989. godine podneo Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu predlog protiv Radne organizacije „Beogradski vodovod i kanalizacija“ – Osnovna organizacija udruženog rada „Vodovod“ iz Beograda, kojim je, pored ostalog, tražen poništaj odluka kojima su radnicima dodeljeni stanovi na korišćenje. Imajući u vidu da je više učesnika podnelo predlog za poništaj akata drugog učesnika, prvostepeni sud je 25. oktobra 1989. godine spojio predmete, radi vođenja jedinstvenog postupka. Predmet je zaveden pod brojem St. 971/89.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 18. maja 1990. godine doneo odluku St. 971/89, kojom je pojedine zahteve učesnika usvojio - st. I, VI, VII i VIII izreke, pojedine zahteve učesnika odbio – st. IX, XIII, XIV, XV, XVI, XVII, XVIII, XIX, XX, XXI i XXII izreke, a u stavu XXIV izreke utvrdio da, pored ostalog, nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite po predlogu učesnika sa zahtevom da sud poništi stav IV Odluke Radničkog saveta drugog učesnika broj 9846/1 od 17. jula 1989. godine, kojim je utvrđen redosled radnika čije se stambeno pitanje rešava dodelom odgovarajućeg stana mimo rang liste.

Postupajući po žalbama učesnika, Sud udruženog rada Srbije je rešenjem Sd. 4759/90 od 23. aprila 1991. godine ukinuo odluku Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu St. 971/89 od 18. maja 1990. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem Rs. 1950/91.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 10. jula 1991. godine doneo odluku Rs. 1950/91, kojom je odlučeno o zahtevima učesnika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, na isti način kao i u prethodnoj prvostepenoj odluci.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sudovima iz 1991. godine, predmet je, radi odlučivanja o žalbama tužilaca, tuženog i umešača na strani tuženog, preuzeo Okružni sud u Beogradu, koji je 10. juna 1992. godine doneo presudu Gž. I 772/92, kojom je odbio pojedine žalbe i u stavu I izreke potvrdio odluku Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu Rs. 1950/91 od 10. jula 1991. godine u st. VIII i XXIV izreke, a u stavu II izreke usvojio pojedine žalbe i ukinuo prvostepenu odluku u st. I, II, III, IV, V, VI, IX, X, XI, XII, XIII, XIV, XV, XVI, XVII, XVIII, XIX, XX, XXI, XXII i XXV izreke, te je dostavio predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P1. 5668/92.

Treći opštinski sud u Beogradu je 17. marta 1994. godine doneo rešenje P1. 5668/92, kojim je razdvojio postupke u ovoj pravnoj stvari i formirao posebne predmete za svakog tužioca ponaosob. Takođe je prvostepeni sud naložio tužiocima da u roku od 60 dana urede tužbeni zahtev, tako što će precizirati odluke čiji se poništaj traži i označiti lica koja su dobila stanove na osnovu pobijanih odluka tuženog, te je upozorio tužioce da će odbaciti tužbe kao neuredne u slučaju nepostupanja po nalogu.

Tužilac Zoran Milovanović iz Beograda je podneskom od 12. maja 1994. godine precizirao tužbeni zahtev. Tužilac je kao tužene označio Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ (u daljem tekstu: JKP „BVK“) iz Beograda, kao pravnog sledbenika Radne organizacije „Beogradski vodovod i kanalizacija“ – Osnovna organizacija udruženog rada „Vodovod“ iz Beograda, Stevana Milovanovića iz Beograda, ovde podnosioca ustavne žalbe i druga fizička lica. Predmet je zaveden pod brojem P1. 1293/95.

Tužilac je 10. oktobra 1995. godine podneo predlog za prekid postupka u predmetu P1. 1293/95 do usaglašavanja člana 87. Statuta JKP „BVK“ sa članom 120. Ustava Republike Srbije, imajući u vidu da je Odlukom Ustavnog suda IU – 77/94 od 25. maja 1995. godine utvrđeno da član 87. Statuta JKP „BVK“ nije u saglasnosti sa Ustavom.

Treći opštinski sud u Beogradu je 15. jula 1998. godine doneo rešenje o prekidu postupka u predmetu P1. 1293/95.

Tuženi Stevan Milovanović je podnescima od 3. aprila i 13. novembra 2000. godine zahtevao da se nastavi postupak u predmetu P1. 1293/95, jer su prestali razlozi za prekid postupka.

Punomoćnik tuženih drugog reda je podneskom od 7. septembra 2001. godine zahtevao da se nastavi postupak u predmetu P1. 1293/95, jer je odredba člana 87. Statuta JKP „BVK“ usaglašena sa članom 120. Ustava.

Tuženi Stevan Milovanović, kao i Dušanka Antovska i Gordana Kopša, označene kao umešači na strani tuženog, su podneskom od 20. decembra 2001. godine zahtevali da se nastavi postupak u predmetu P1. 1293/95.

Postupajući sudija je dopisom od 7. februara 2002. godine naložio punomoćniku tuženih drugog reda da dostavi dokaze na koje se poziva u podnesku od 7. septembra 2001. godine. Punomoćnik tuženih drugog reda je podneskom od 21. februara 2002. godine dostavio sudu tražene dokaze.

Dušanka Antovska i Gordana Kopša su 18. februara 2004. godine podnele Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužioca Zorana Milovanovića i svih tuženih u predmetu P1. 1293/95.

Treći opštinski sud u Beogradu je 19. septembra 2005. godine doneo rešenje P1. 1293/95 kojim je nastavljen postupak u ovoj pravnoj stvari.

Tužilac Zoran Milovanović, kao i Dušanka Antovski i Gordana Kopša, označene kao tužilje, su 7. oktobra 2005. godine izjavili žalbu protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95 od 19. septembra 2005. godine.

Okružni sud u Beogradu je 30. marta 2007. godine, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95 od 19. septembra 2005. godine, doneo rešenje Gž. I 1413/06 kojim je Trećem opštinskom sudu u Beogradu vratio spise predmeta P1. 1293/95, radi dopune postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u žalbi izjavljenoj 7. oktobra 2005. godine označeno da žalbu izjavljuju uz tužioca Zorana Milovanovića i Dušanka Antovski i Gordana Kopša, pri čemu je nejasan sam procesni položaj Dušanke Antovske i Gordane Kopše, s obzirom na to da su žalbu izjavile kao tužilje, a da u toku postupka sebe označavaju kao umešače, te da prvostepeni sud povodom ovog podneska, koji ima karakter predloga za mešanje, nije doneo odgovarajuće rešenje; da je stoga neophodno da prvostepeni sud istu procesnu situaciju razjasni, tako što će pozvati Gordanu Kopši i Dušanku Antovski da označe svoj procesni status u žalbi.

Treći opštinski sud u Beogradu je dopisima od 1. juna 2007. godine naložio Gordani Kopši i Dušanki Antovskoj da se izjasne o njihovom procesnom statusu u žalbi.

Dušanka Antovski i Gordana Kopša su se u podnesku od 14. juna 2007. godine izjasnile da imaju procesni položaj tužilja glavnog mešanja.

Okružni sud u Beogradu je 30. januara 2009. godine, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95 od 19. septembra 2005. godine, doneo rešenje Gž. 3155/07 kojim je spise predmeta P1. 1293/95 vratio Trećem opštinskom sudu u Beogradu, radi dopune postupka.

Treći opštinski sud u Beogradu je 8. juna 2009. godine doneo rešenje P1. 1293/95 kojim se ispravlja rešenje tog suda P1. 1293/95 od 19. septembra 2005. godine.

Nakon formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak se vodi pred Prvim osnovnim sudom u predmetu P1. 8656/10.

Do 16. februara 2011. godine, kada su spisi predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8656/10 dostavljeni Ustavnom sudu, još uvek nije doneta prvostepena presuda.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kome između drugih lica već teče parnica, može pred sudom pred kojim ta parnica teče tužiti obe stranke jednom tužbom, sve dok se postupak pravnosnažno ne završi (član 198.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima, kao i na učešće glavnog umešača u parnici.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je, nakon što je rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5668/92 od 17. marta 1994. godine razdvojen postupak u predmetu P1. 5668/92 i formirani posebni predmeti za svakog tužioca ponaosob, tužilac Zoran Milovanović je podneskom od 12. maja 1994. godine precizirao tužbeni zahtev, označavajući kao tuženog, pored ostalog, i Stevana Milovanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ocenio da od 12. maja 1994. godine počinje da se računa vreme koje se uzima u obzir prilikom ocene da li je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje više od 16 godina i da još uvek nije doneta ni prvostepena presuda.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, ponašanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioce, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su prouzrokovala duže trajanje parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je trebalo da ispita pravilnost i zakonitost pobijanih odluka o dodeli stanova svim tuženima, što samo po sebi iziskuje obiman dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da oni imaju legitiman interes da postupajući sudovi hitno odluče o tužbenom zahtevu, jer je predmetni spor u neposrednoj vezi sa rešavanjem njihovog stambenog pitanja.

Ispitujući njihovo ponašanje, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljke ustavne žalbe Dušanka Antovska i Gordana Kopša u određenoj meri doprineli dužem trajanju parničnog postupka. Naime, one su u podnesku od 20. decembra 2001. godine označene kao umešači na strani tuženog, a u tužbi za glavno mešanje od 18. februara 2004. godine i žalbi od 7. oktobra 2005. godine izjavljenoj protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95 od 19. septembra 2005. godine, označene su kao tužilje. Stoga je radi razjašnjenja njihovog procesnog položaja Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. I 1413/06 od 30. marta 2007. godine vratio spise predmeta Trećem opštinskom sudu u Beogradu radi dopune postupka. Postupajući po nalogu prvostepenog suda, podnositeljke su se u podnesku od 14. juna 2007. godine izjasnile da imaju procesni položaj tužilja glavnog mešanja.

Po oceni Ustavnog suda, dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju je prvenstveno prouzrokovano sporim i nedelotvornim postupanjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima podnosilaca ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, iako su podnosioci ustavne žalbe još u toku 2000. i 2001. godine zahtevali da se nastavi parnični postupak koji je prekinut 1998. godine, a podneskom od 21. februara 2002. godine su dostavili sudu dokaze da su prestali razlozi za prekid postupka, Treći opštinski sud u Beogradu je tek 19. septembra 2005. godine doneo rešenje da se nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari. Takođe, Okružni sud u Beogradu je, postupajući po žalbama izjavljenim protiv procesnih rešenja prvostepenog suda, dva puta vraćao spise Trećem opštinskom sudu u Beogradu radi dopune postupka. Konačno, ni nakon 16 godina od pokretanja parničnog postupka nije doneta ni prvostepena presuda.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku

Ustavni sud je ocenio da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u parničnom postupku ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za sporo i nedelotvorno postupanje sudova koji vode postupak i za ovako dugo trajanje postupka. Ovo posebno ako se ima da za 16 godina trajanja parničnog postupka nije doneta ni prvostepena presuda, a da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu u značajnijoj meri doprineli produžavanju trajanja postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe Stevanu Milovanoviću, Dušanki Antovski i Gordani Kopši povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku, a s obzirom na to da podnosioci u ustavnoj žalbi nisu istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe Stevana Milovanovića, Dušanke Antovske i Gordane Kopše zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. S obzirom na to da u predmetnom parničnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, Ustavni sud je utvrdio da je njihova ustavna žalba nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u tački 4. izreke.

9. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević