Povreda prava u stečajnom postupku protiv preduzeća u društvenoj svojini

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbe, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku. Sudovi su arbitrerno odbili prigovore za ubrzanje, ignorišući praksu o odgovornosti države. Dosuđena je materijalna i nematerijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2167/2016
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. M . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 6315/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06), I. 3051/12, I. 3052/12 i I. 251/13, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06 od 13. juna 2006. godine i rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 3051/12 od 14. maja 2012. godine, I. 3052/12 od 25. aprila 2012. godine i I. 251/13 od 25. februara 2013. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M . iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 19. aprila 2013. godine, preko punomoćnika S . A, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 3082/06, I. 3051/12, I. 3052/12 i I. 251/13. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06 od 13. juna 2006. godine i rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 3051/12 od 14. maja 2012. godine, I. 3052/12 od 25. aprila 2012. godine i I. 251/13 od 25. februara 2013. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-3100/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Podnositeljka je „dopunom ustavne žalbe“ od 20. marta 2016. godine osporila i postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3053/12, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, u postupku prethodne kontrole Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak još uvek u toku, te je dopisom od 2. juna 2016. godine dostavio „dopunu ustavne žalbe“ nadležnom redovnom sudu kako bi doneo odluku i o tom zahtevu podnositeljke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena i u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 68/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 3. juna 2006. godine, 28. marta 2012. godine i 18. februara 2013. godine četiri predloga za izvršenje nadležnim sudovima protiv izvršnog dužnika E. „P .“ iz Niša. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Nišu, a kojima je obavezan tuženi E. „P .“ iz Niša da tužilji Lj. M, na ime dospelih potraživanja iz radnog odnosa, isplati određene novčane iznose. Opštinski sud u Nišu, odnosno Osnovni sud u Nišu su rešenjima I. 3082/06 od 13. juna 2006. godine I. 3051/12 od 14. maja 2012. godine, I. 3052/12 od 25. aprila 2012. godine i I. 251/13 od 25. februara 2013. godine, odredili predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 68/14 od 10. februara 2016. godine utvrđeno je, pored ostalog, da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Lj. M, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 6315/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06), I. 3051/12, I. 3052/12 i I. 251/13, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima iz stava 1. izreke okončali u što kraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 50.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da joj se isplati iznos naknade preko dosuđenog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti odbijen, kao neosnovan; u stavu četvrtom izreke sud se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnositeljke da joj se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju, te rešio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 6315/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06), I. 3051/12, I. 3052/12 i I. 251/13, kao i zahteva da se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06 od 13. juna 2006. godine i rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 3051/12 od 14. maja 2012. godine, I. 3052/12 od 25. aprila 2012. godine i I. 251/13 od 25. februara 2013. godine, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Republike Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnositeljke ustavne žalbe u odnosu na poslodavca kao pravno lice koje u strukturi ima društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 3082/06 od 13. juna 2006. godine i rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 3051/12 od 14. maja 2012. godine, I. 3052/12 od 25. aprila 2012. godine i I. 251/13 od 25. februara 2013. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvar i u predmet nim izvršn im postup cima. Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo u Odluci Už-2287/2015 (Už-7421/2012), usvojenoj na sednici Velikog veća održanoj 15. jula 2015. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava u stečajnom postupku protiv preduzeća u društvenoj svojini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti