Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 21 godinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 21 godinu i još uvek nije pravnosnažno okončan. Naloženo je nadležnim sudovima da postupak hitno okončaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2168/2009
30.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušanke Antovski, Stevana Milovanovića, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, svih iz Beograda, i Gordane Kopše iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušanke Antovski, Gordane Kopše, Stevana Milovanovića i Slobodanke Davidović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 526/02, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 10875/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Gordane Milovanović Daničić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku iz tačke 1.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušanka Antovski, Stevan Milovanović, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda, i Gordana Kopša iz Pančeva, podneli su Ustavnom sudu 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95, P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99, u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu – P. 2430/99 i P. 2019/05 i predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-2164/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95; Už-2167/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95; Už-2168/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07; Už-2172/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 826/99; Už-2173/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/2009 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/2009 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05; Už-2177/2009 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 i Už-2178/2009 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93. Samim tim, Ustavni sud je u predmetu Už-2168/2009 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 526/02, te da naloži Trećem opštinskom sudu u Beogradu da hitno okonča predmetni postupak.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10875/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Dušanka Antovski, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 28. jula 1989. godine podnela Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu predlog protiv Radne organizacije „Beogradski vodovod i kanalizacija“ – Osnovna organizacija udruženog rada „Vodovod“ iz Beograda, kojim je, pored ostalog, tražen poništaj odluka kojima su radnicima dodeljeni stanovi na korišćenje. Imajući u vidu da je više učesnika podnelo predlog za poništaj akata drugog učesnika, prvostepeni sud je 25. oktobra 1989. godine spojio predmete, radi vođenja jedinstvenog postupka. Predmet je zaveden pod brojem St. 971/89.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 18. maja 1990. godine doneo odluku St. 971/89, kojom je pojedine zahteve učesnika usvojio - st. I, VI, VII i VIII izreke, pojedine zahteve učesnika odbio – st. IX, XIII, XIV, XV, XVI, XVII, XVIII, XIX, XX, XXI i XXII izreke, a u stavu XXIV izreke utvrdio da, pored ostalog, nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite po predlogu učesnika sa zahtevom da sud poništi stav IV Odluke Radničkog saveta drugog učesnika broj 9846/1 od 17. jula 1989. godine, kojim je utvrđen redosled radnika čije se stambeno pitanje rešava dodelom odgovarajućeg stana mimo rang liste.

Postupajući po žalbama učesnika, Sud udruženog rada Srbije je rešenjem Sd. 4759/90 od 23. aprila 1991. godine ukinuo odluku Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu St. 971/89 od 18. maja 1990. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem Rs. 1950/91.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 10. jula 1991. godine doneo odluku Rs. 1950/91, kojom je odlučeno o zahtevima učesnika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, na isti način kao i u prethodnoj prvostepenoj odluci.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sudovima iz 1991. godine, predmet je, radi odlučivanja o žalbama tužilaca, tuženog i umešača na strani tuženog, preuzeo Okružni sud u Beogradu, koji je 10. juna 1992. godine doneo presudu Gž. I 772/92 kojom je odbio pojedine žalbe i u stavu I izreke potvrdio odluku Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu Rs. 1950/91 od 10. jula 1991. godine u st. VIII i XXIV izreke, a u stavu II izreke usvojio pojedine žalbe i ukinuo prvostepenu odluku u st. I, II, III, IV, V, VI, IX, X, XI, XII, XIII, XIV, XV, XVI, XVII, XVIII, XIX, XX, XXI, XXII i XXV izreke, te je dostavio predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P1. 5668/92.

Treći opštinski sud u Beogradu je 17. marta 1994. godine doneo rešenje P1. 5668/92, kojim je razdvojio postupke u ovoj pravnoj stvari i formirao posebne predmete za svakog tužioca ponaosob. Prvostepeni sud je, takođe, naložio tužiocima da u roku od 60 dana urede tužbeni zahtev, tako što će precizirati odluke čiji se poništaj traži i označiti lica koja su dobila stanove na osnovu pobijanih odluka tuženog, te je upozorio tužioce da će odbaciti tužbe kao neuredne u slučaju nepostupanja po nalogu.

Tužilja Dušanka Antovska je podneskom od 16. maja 1994. godine precizirala tužbeni zahtev. Tužilja je kao tužene označila Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, Stevana Milovanovića i Slobodanku Davidović, ovde podnosioce ustavne žalbe, i druga fizička lica. Predmet je zaveden pod brojem P1. 1295/95.

Treći opštinski sud u Beogradu je 12. oktobra 1998. godine doneo rešenje o mirovanju postupka, s obzirom na to da na ročište za glavnu raspravu nije pristupila tužilja, iako je bila uredno pozvana. Postupak je nastavljen 30. marta 1999. godine.

Postupajući sudija je na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. marta 2002. godine naložio tužilji da uredi tužbu i tužbeni zahtev tako što će označiti parnične stranke i odluke čiji poništaj traži, pod pretnjom odbačaja tužbe.

Treći opštinski sud u Beogradu je 8. aprila 2002. godine doneo rešenje P1.1295/95 kojom je odbacio kao neurednu tužbu tužilje.

Okružni sud u Beogradu je 12. juna 2002. godine, odlučujući o žalbi tužilje, doneo rešenje Gž. I 951/02 kojim je uvažio žalbu tužilje, ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.1295/95 od 8. aprila 2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P1. 526/02.

Gordana Kopša, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je podneskom od 31. marta 2003. godine stupila u parnicu u svojstvu tužilje glavnog mešanja.

Treći opštinski sud u Beogradu je 5. septembra 2005. godine doneo rešenje P1. 526/02 kojim je konstatovao da je povučena tužba tužilje Dušanke Antovski.

Okružni sud u Beogradu je 12. aprila 2006. godine, odlučujući o žalbi tužilje, doneo rešenje Gž. I 1286/06 kojim je ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02 od 5. septembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Treći opštinski sud u Beogradu je 14. jula 2006. godine doneo presudu P1. 526/02 kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja Dušanke Antovski i Gordane Kopše kojim je traženo da se tužilja Dušanka Antovski rangira na prioritetno mesto rang liste po konkursu iz 1998. godine, na prioritetno mesto po konkursu iz 1989. godine i na prioritetno mesto po konkursu iz 1991. godine, da se preinači odluka stambene komisije prvotuženog 15312 od 3. novembra 1989. godine tako što bi se stan bliže opisan u izreci presude dodelio tužilji Dušanki Antovski, da se ponište odluke stambene komisije prvotuženog o raspodeli stanova, taksativno navedene u izreci presude, da se stave van snage sporazumi o čuvanju stanova bliže označeni u izreci presude i da joj se naknadi šteta od 1.000,00 dinara zbog selidbe i 150 DEM mesečno na ime kirije – zbog nezakonitog izbacivanja iz stana 1993. godine, a u stavu drugom izreke odbio zahtev svih tužilaca i svih tuženih od 14. jula 2006. godine za naknadu troškova parničnog postupka.

Okružni sud u Beogradu je 10. oktobra 2007. godine doneo rešenje Gž. I 5343/06 kojim je spise predmeta P1. 526/02 vratio Trećem opštinskom sudu u Beogradu, radi dopune postupka.

Treći opštinski sud u Beogradu je 9. novembra 2007. godine doneo rešenje P1. 526/02 kojim je ispravio presudu tog suda P1. 526/02 od 14. jula 2006. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 24. marta 2010. godine, rešavajući o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02 od 9. novembra 2007. godine, doneo rešenje Gž1. 2001/10 kojim je predmet P1. 526/02 vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. jula 2010. godine doneo rešenje P1. 10875/10 kojim je ispravio rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02 od 9. novembra 2007. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 4. novembra 2010. godine doneo rešenje P1. 10875/10 kojim je ispravio rešenje tog suda P1. 10875/10 od 9. jula 2010. godine.

Do 13. aprila 2011. godine, kada su spisi predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10875/10 dostavljeni Ustavnom sudu, još uvek nije odlučeno o žalbi izjavljenoj protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02 od 14. jula 2006. godine.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut 1989. godine podnošenjem predloga Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu i da ovaj postupak još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje 21 godinu i da još uvek nije pravnosnažno okončan, s tim da postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe Gordanu Kopšu traje osam godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga je Ustavni sud ocenio da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, trajanje sudskog postupka od preko 21 godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu u značajnijoj meri doprineli produžavanju trajanja parničnog postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe Dušanki Antovski, Gordani Kopši, Stevanu Milovanoviću i Slobodanki Davidović u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 10875/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud konstatuje da ustavnu žalbu može izjaviti samo lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda utvrđena Ustavom. Sledom iznetog, Ustavni sud u konkretnom slučaju ne može ispitivati eventualnu povredu prava na suđenje u razumnom roku licima koja nisu tražila zaštitu u tom postupku. Imajući u vidu da u predmetnom parničnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe Gordane Milovanović Daničić, Ustavni sud je utvrdio da je njena ustavna žalba nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje, te je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku, a s obzirom na to da podnosioci u ustavnoj žalbi nisu istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe Dušanke Antovski, Gordane Kopše, Stevana Milovanovića i Slobodanke Davidović zbog konstatovane povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

9. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 21 godinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti