Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačena revizija. Navodi o povredi prava na pravično suđenje su neosnovani, jer je tužba za poništaj otkaza podneta nakon proteka prekluzivnog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2168/2010
15.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Milojevića iz Despotovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mileta Milojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 1100/10 od 3. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Milojević iz Despotovca je, preko punomoćnika - advokata Nenada Sadžakovića, 30. aprila 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju tužioca zbog nedostatka punomoćja, iako je prilikom podnošenja tužbe dostavljeno punomoćje kojim je advokat Nenad Sadžaković, između ostalog, ovlašćen da može ulagati i vanredne pravne lekove. Takođe, podnosilac ističe: da je revizija odbačena zato što je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti revizija, iako je prilikom preinačenja tužbenog zahteva traženo da sud poništi rešenje kojim je prestao radni odnos podnosioca ustavne žalbe; da je navedeno rešenje o prestanku radnog odnosa primio 9. juna 2008. godine, kao i da je tužba podneta 10. septembra 2008. godine (a ne 11. septembra 2008. godine) iz čega proizlazi da je izjavljena u roku od 90 dana.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Despotovcu P.1. 357/08 od 2. juna 2009. godine odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se tuženi "AMSS" DOO iz Beograda obaveže da mu isplati novčani iznos (koji će biti preciziran nakon nalaza veštaka ekonomske struke) na ime zarade i na ime doprinosa za socijalno, invalidsko i zdravstveno osiguranje. U obrazloženju navedene prvostepene presude je, između ostalog, navedeno da je sud odbio preinačenje tužbenog zahteva, kojim je tužilac tražio da sud stavi van snage rešenje tuženog broj 6417 od 2. juna 2008. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos, imajući u vidu da je tužilac navedeno rešenje primio 9. juna 2008. godine, a da je tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo 11. septembra 2008. godine.

Presudom Okružnog suda u Jagodini Gž.1. 301/09 od 3. septembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda. Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 1100/10 od 3. marta 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude, jer je podneta od strane lica koje po zakonu nije ovlašćeno na podnošenje revizije i zato što je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 394. stav 2.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije (član 401. stav 2. tačka 1)); da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 439.)

Odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je da rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

5. Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je rešenje o prestanku radnog odnosa primio 9. juna 2008. godine i da je dan od koga počinje računanje roka za podnošenje revizije 10. jun 2008. godine; da je datum podnošenja tužbe 10. septembar 2008. godine, a ne 11. septembar 2009. godine, kako je navedeno u obrazloženju prvostepene presude. Ustavni sud konstatuje da je tužba, čak i u slučaju tačnosti ovih navoda iz ustavne žalbe, podneta nakon prekluzivnog roka od 90 dana. Samim tim očigledno je da u konkretnom slučaju nije moglo doći do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je tužba podneta nakon prekluzivnog roka.

Navod podnosioca u vezi okolnosti da li je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije se ne može smatrati ustavnopravnim razlogom, jer su razlozi zbog kojih je odbačena revizija (izjavljivanje od strane neovlašćenog lica i izjavljivanje protiv presude protiv koje se po zakonu ne može izjaviti) u Zakonu o parničnom postupku propisani alternativno, pa i ispunjenje samo jednog od njih dovodi do pravne posledice odbacivanja revizije.

Stoga se, prema oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se ukazalo da je u konkretnom slučaju moglo doći do arbitrerne i proizvoljne primene procesnog prava od strane Vrhovnog kasacionog suda i kojim bi u konkretnom slučaju moglo doći do povrede prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po predmetnoj ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti