Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stambenom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 21 godinu. Iako je predmet razdvajan i složen, dužina trajanja postupka sama po sebi ukazuje da on nije okončan u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2169/2009
08.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, svih iz Beograda, i Gordane Kopše iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stevana Milovanovića i Slobodanke Davidović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 216/07, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2771/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Dušanke Antovski, Gordane Kopše i Gordane Milovanović Daničić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku iz tačke 1.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe Stevana Milovanovića i Slobodanke Davidović na naknadu nematerijalne štete, koje mogu ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda, i Gordana Kopša iz Pančeva, podneli su 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95,

P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99, u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu –
P. 2430/99 i P. 2019/05 i predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-2164/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95;
Už-2167/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu
P1. 1293/95; Už-2168/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07;
Už-2172/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu
P1. 826/99; Už-2173/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/2009 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/2009 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/2009 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05;
Už-2177/2009 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 i Už-2178/2009 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93. Samim tim, Ustavni sud je u predmetu Už-2169/2009 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2771/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stevan Milovanović , ovde podnosilac ustavne žalbe, je 15. juna 1989. godine podneo Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu predlog protiv drugog učesnika – Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, kojim je, pored ostalog, tražen poništaj odluka kojima su radnicima dodeljeni stanovi na korišćenje. Imajući u vidu da je više učesnika podnelo predlog za poništaj akata drugog učesnika, prvostepeni sud je 25. oktobra 1989. godine spojio predmete, radi vođenja jedinstvenog postupka. Predmet je zaveden pod brojem St. 971/89.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 18. maja 1990. godine doneo odluku St. 971/89, kojom je pojedine zahteve učesnika usvojio - st. I, VI, VII i VIII izreke, pojedine zahteve učesnika odbio – st. IX, XIII, XIV, XV, XVI, XVII, XVIII, XIX, XX, XXI i XXII izreke, a u stavu XXIV izreke utvrdio da, pored ostalog, nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite po predlogu učesnika sa zahtevom da sud poništi stav IV Odluke Radničkog saveta drugog učesnika broj 9846/1 od 17. jula 1989. godine, kojim je utvrđen redosled radnika čije se stambeno pitanje rešava dodelom odgovarajućeg stana mimo rang liste.

Postupajući po žalbama učesnika, Sud udruženog rada Srbije je rešenjem Sd. 4759/90 od 23. aprila 1991. godine ukinuo odluku Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu St. 971/89 od 18. maja 1990. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem Rs. 1950/91.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 10. jula 1991. godine doneo odluku Rs. 1950/91, kojom je odlučeno o zahtevima učesnika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, na isti način kao i u prethodnoj prvostepenoj odluci.

Stevan Milovanović, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 9. septembra 1991. godine podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog - Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, radi poništaja odluke Stambene komisije tuženog broj 6298 od 28. juna 1991. godine.

Treći opštinski sud u Beogradu je 4. novembra 1991. godine doneo rešenje P. 3322/91 kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca od 9. septembra 1991. godine, te je odredio da se po pravnosnažnosti rešenja, spisi dostave Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sudovima iz 1991. godine, predmet je, radi odlučivanja o žalbama tužilaca, tuženog i umešača na strani tuženog izjavljenim protiv odluke Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu Rs. 1950/91 od 10. jula 1991. godine, preuzeo Okružni sud u Beogradu, koji je 10. juna 1992. godine doneo presudu Gž. I 772/92, kojom je odbio pojedine žalbe i u stavu I izreke potvrdio odluku Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu Rs. 1950/91 od 10. jula 1991. godine u st. VIII i XXIV izreke, a u stavu II izreke usvojio pojedine žalbe i ukinuo prvostepenu odluku u st. I, II, III, IV, V, VI, IX, X, XI, XII, XIII, XIV, XV, XVI, XVII, XVIII, XIX, XX, XXI, XXII i XXV izreke, te je dostavio predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje. U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P1. 5668/92.

Treći opštinski sud u Beogradu je 17. marta 1994. godine doneo rešenje P1. 5668/92, kojim je razdvojio postupke u ovoj pravnoj stvari i formirao posebne predmete za svakog tužioca ponaosob. Prvostepeni sud je, takođe, naložio tužiocima da u roku od 60 dana urede tužbeni zahtev, tako što će precizirati odluke čiji se poništaj traži i označiti lica koja su dobila stanove na osnovu pobijanih odluka tuženog, te je upozorio tužioce da će odbaciti tužbe kao neuredne u slučaju nepostupanja po nalogu.

Tužilac Stevan Milovanović je podneskom od 16. maja 1994. godine precizirao tužbeni zahtev. Tužilac je kao tužene označio Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, kao pravnog sledbenika Radne organizacije „Beogradski vodovod i kanalizacija“ – Osnovna organizacija udruženog rada „Vodovod“ iz Beograda, Slobodanku Davidović iz Beograda, ovde podnositeljku ustavne žalbe i druga fizička lica. Predmet je zaveden pod brojem P1. 1296/95.

U toku postupka pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu zakazano je ukupno 7 ročišta za glavnu raspravu (14. juna i 16. oktobra 1995. godine, 24. decembra 1998. godine, 23. februara, 18. maja i 7. septembra 1999. godine i 21. marta 2002. godine).

Dušanka Antovska i Gordana Kopša, ovde podnositeljke ustavne žalbe, su u podnesku od 16. novembra 2001. godine navele da žele da budu umešači na strani tužioca u ovoj parnici.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 21. marta 2002. godine sud je naložio tužiocu da precizira tužbeni zahtev, u roku od 15 dana, tako što će označiti stranke u postupku i odluke čiji poništaj traži, uz upozorenje da će tužba biti odbačena, ukoliko ne postupi po nalogu.

Tužilac je podneskom od 25. marta 2002. godine, postupajući po nalogu suda od 21. marta 2002. godine, precizirao tužbeni zahtev.

Treći opštinski sud u Beogradu je 29. aprila 2002. godine doneo rešenje P1. 1296/95 kojim je odbacio tužbu tužioca kao neurednu.

Tužilac Stevan Milovanović, i Dušanka Antovska i Gordana Kopša, označene kao umešači na strani tužioca, su 13. juna 2002. godine izjavili žalbu protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1296/95 od 29. aprila 2002. godine.

Okružni sud u Beogradu je 12. maja 2006. godine doneo rešenje Gž. I 1783/06, kojim je Trećem opštinskom sudu u Beogradu vratio spise predmeta P1. 1296/95, radi dopune postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su žalbu pored tužioca Stevana Milovanovića izjavile i „umešači“ Dušanka Antovska i Gordana Kopša; da u spisima predmeta nedostaje rešenje kojim je utvrđen njihov procesni status u ovoj parnici, s obzirom na to da su podnele i podnesak od 16. novembra 2001. godine; da je potrebno da prvostepeni sud donese rešenje o procesnom statusu u ovoj parnici Dušanke Antovski i Gordane Kopše.

Treći opštinski sud u Beogradu je 7. juna 2006. godine doneo rešenje P1. 1296/95 kojim nije dozvolio Dušanki Antovskoj i Gordani Kopši da u ovoj stvari stupe u parnicu u svojstvu umešača, zbog nepostojanja pravnog interesa, s obzirom na to da one mogu da ulože samostalnu tužbu.

Okružni sud u Beogradu je 22. decembra 2006. godine doneo rešenje Gž. I 5344/06, kojim je Trećem opštinskom sudu u Beogradu vratio spise predmeta P1. 1296/95, radi dopune postupka. U obrazloženju rešenja je navedeno da je prvostepeni sud propustio da odluči o zahtevu tužioca i umešača od 11. jula 2006. godine za ispravku rešenja prvostepenog suda
P1. 1296/95 od 7. juna 2006. godine.

Treći opštinski sud u Beogradu je 5. januara 2007. godine doneo rešenje P1. 1296/95 kojim je ispravio rešenje tog suda od 7. juna 2006. godine, „zbog očigledne omaške prilikom kucanja prepisa“.

Okružni sud u Beogradu je 16. aprila 2007. godine, odlučujući o žalbama tužioca i umešača, doneo rešenje Gž. I 1740/07 kojim je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i umešača i potvrdio rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1296/05 od 5. januara 2007. godine; u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužioca izjavljenu protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1296/95 od
7. juna 2006. godine, ispravljenog rešenjem o ispravci istog suda P1. 1296/95 od 5. januara 2007. godine; u stavu trećem izreke odbio kao neosnovanu žalbu umešača i potvrdio rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1296/95 od 7. juna 2006. godine ispravljenog rešenjem o ispravci istog suda P1. 1296/95 od 5. januara 2007. godine; u stavu četvrtom izreke ukinuo rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1296/95 od 29. aprila 2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; u stavu petom izreke odbio predlog tužioca i umešača za ispravljanje i dopunu rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. I 1783/06 od 12. maja 2006. godine i rešenja istog suda
Gž. I 5344/06 od 22. decembra 2006. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je pravilno prvostepeni sud našao da umešači Dušanka Antovska i Gordana Kopša nemaju pravno zaštićeni interes da tužilac uspe u ovoj parnici, jer se ovde radi o zaštiti njegovog pojedinačnog prava iz radnog odnosa.

U ponovnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu predmet je zaveden pod brojem 216/07.

Treći opštinski sud u Beogradu je 16. jula 2007. godine doneo presudu P1. 216/07, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Stevana Milovanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, bliže označen u izreci presude.

Treći opštinski sud u Beogradu je 30. jula 2007. godine doneo dopunsko rešenje P1. 216/07, kojim je obavezao tužioca da tuženima kao solidarnim dužnicima plati na ime troškova parničnog postupka odgovarajući novčani iznos.

Tužilac je 6. avgusta 2007. godine podneo žalbu protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07 od 16. jula 2007. godine.

Okružni sud u Beogradu je 3. decembra 2008. godine doneo rešenje Gž. I 5563/07, kojim je Trećem opštinskom sudu u Beogradu vratio spise predmeta P1. 216/07, radi dopune postupka

Apelacioni sud u Beogradu je 14. aprila 2011. godine doneo rešenje Gž1. 6979/10 kojim je Prvom osnovnom sudu u Beogradu dostavio spise predmeta P1. 216/07, radi dopune postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da Treći opštinski sud u Beogradu nije postupio po rešenju Okružnog suda u Beogradu Gž. I 5563/07 od 3. decembra 2008. godine u odnosu na predlog tužioca i Dušanke Antovski i Gordane Kopše za ispravku presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07 od 16. jula 2007. godine; da je prvostepeni sud propustio da ceni dozvoljenost žalbi od 11. jula, 23. jula i 27. jula 2007. godine, koje su podnele Dušanka Antovska i Gordana Kopša, koje nemaju svojstvo umešača u parnici; da je potrebno da prvostepeni sud u dopuni postupka oceni dozvoljenost izjavljenih žalbi Dušanke Antovski i Gordane Kopše.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut 1989. godine podnošenjem predloga Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu i da ovaj postupak još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje 21 godinu i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga je Ustavni sud ocenio da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, trajanje sudskog postupka od preko 21 godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli produžavanju trajanja parničnog postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe Stevanu Milovanoviću i Slobodanki Davidović u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu
P1. 2771/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. S obzirom na to da u predmetnom parničnom postupku podnositeljke ustavne žalbe Dušanka Antovska, Gordana Kopša i Gordana Milovanović Daničić nisu imale svojstvo parnične stranke niti umešača, Ustavni sud je utvrdio da je njihova ustavna žalba nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe Stevana Milovanovića i Slobodanke Davidović zbog utvrđene povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 4. izreke je naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

9. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stambenom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti