Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom i taksenom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbačen predlog za izvršenje protiv dužnika u stečaju i odbačena žalba na rešenje o plaćanju sudske takse na rate. Nije utvrđena povreda Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-217/2008
23.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Savić iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vere Savić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2196/07 od 29. oktobra 2007. godine i Gž. 754/08 od 24. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vera Savić iz Bora je podnela 12. februara 2008. godine Ustavnom sudu dozvoljenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2196/07 od 29. oktobra 2007. godine, kojim je odbijena njena žalba izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I.110/07 od 18. maja 2007. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem je odbačen kao nedozvoljen njen predlog za izvršenje podnet protiv stečajnog dužnika ″Borska banka″ AD – u stečaju iz Bora. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporenim sudskim aktom povređena ustavna načela o neposrednoj primeni ljudskih prava i o zasnovanosti sudskih odluka na Ustavu i zakonu iz člana 18. stav 1. i člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zajemčena prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, na jednaku zaštitu prava pred sudovima, na svojinu i prava na osnovu rada, utvrđena odredbama člana 25. stav 2, člana 36. stav 1, člana 58. stav 2. i člana 60. stav 4. Ustava. Predložila je da Ustavni sud svojom odlukom naloži izvršnom dužniku da joj u roku od 15 dana iz svoje imovine nadoknadi potraživanje priznato u stečajnom postupku.
Podneskom od 30. septembra 2008. godine ustavna žalba je proširena na rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 754/08 od 24. juna 2008. godine, kojim je odbačena žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I.110/07 od 5. februara 2008. godine. Ožalbenim prvostepenim rešenjem je odobreno podnosiocu ustavne žalbe, kao taksenom obvezniku, da dugujuću sudsku taksu plati u četiri mesečne rate. Navodeći da joj je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, kao i pravo na imovinu iz člana 58. stav 4. Ustava, predložila je da se donese privremena mera kojom bi se sprečila eventualna naplata sudske takse prinudnim putem.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupan spis Opštinskog suda u Boru u izvršnom predmetu I. 110/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Vera Savić iz Bora, ovde podnosilac ustavne žalbe, bivša je radnica ″Borske banke″ AD iz Bora. U odnosu na navedenu banku je otvoren postupak stečaja rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru br. St.124/04 od 13. februara 2004. godine. Pravnosnažnim rešenjem stečajnog veća pod istim brojem od 8. februara 2005. godine, smatraju se utvrđenim priznata potraživanja prema stečajnom dužniku, između ostalih i potraživanje podnosioca ustavne žalbe po osnovu neisplaćenih zarada (pod rednim brojem prijave 473) u iznosu od 63.514,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana otvaranja stečajnog postupka.
Trgovinski sud u Zaječaru se rešenjem I. 2234/06 od 27. decembra 2006. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca ustavne žalbe za prinudno izvršenje rešenja istog suda br. St.124/04 od 8. februara 2005. godine i, po pravnosnažnosti ovog rešenja, dostavio predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Boru na dalje postupanje.
Opštinski sud u Boru je rešenjem I.110/07 od 18. maja 2007. godine odbacio predlog podnosioca ustavne žalbe za izvršenje kao nedozvoljen, nalazeći da rešenje stečajnog veća o utvrđivanju potraživanja stečajnih poverilaca nije izvršna isprava podobna za prinudno izvršenje, jer se tim rešenjem ne ustanovljava obaveza dužnika da izvrši isplatu priznatog novčanog potraživanja poveriocu u roku koji bi mu odredio sud.
Okružni sud u Zaječaru je osporenim rešenjem Gž. 2196/07 od 29. oktobra 2007. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio ožalbeno rešenje o odbačaju predloga za izvršenje, u svemu prihvatajući pravno shvatanje prvostepenog suda.
Opštinski sud u Boru je 21. maja 2007. godine dostavio podnosiocu ustavne žalbe nalog za plaćanje takse na predlog i prvostepeno rešenje u ukupnom iznosu od 2.490,00 dinara, a 14. januara 2008. godine nalog za plaćanje takse na žalbu i drugostepenu odluku, u istom iznosu. Podneskom od 25. januara 2008. godine, bez priloga, podnosilac ustavne žalbe je molila sud da je oslobodi od plaćanja sudske takse, sa pozivom na siromašno imovinsko stanje, a ako to nije moguće, molila je da joj sud odobri plaćanje u više rata.
Rešenjem Opštinskog suda u Boru I.110/07 od 5. februara 2008. godine odobreno je podnosiocu ustavne žalbe, kao taksenom obvezniku, da ukupnu taksenu obavezu u iznosu od 4.980,00 dinara isplati u četiri mesečne rate i određeni su pojedinačni novčani iznosi i rokovi dospeća za svaku od odobrenih rata.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu, koja je odbačena osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 754/08 od 24. juna 2008. godine, kao nedozvoljena.
4. Odredbama Ustava Republike Srbije na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, između ostalog, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju (član 25. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58. st. 2. i 4.); da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se tih prava niko ne može odreći (član 60. stav 4.); da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145. stav 2.).
U članu 28. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (″Službeni glasnik RS″, br. 61/2005 i 116/2008), u odeljku Prelazne i završne odredbe, propisano je da će se stečajni postupci i postupci likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka (″Službeni list SFRJ″, br. 84/89 i 63/90 i ″Službeni list SRJ″, br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01) i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (″Službeni list SFRJ″, br. 84/89 i ″Službeni list SRJ″, br. 37/93 i 28/96) nastaviti po odredbama tih zakona.
Odredbama ranije važećeg Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka, koje se primenjuju u predmetnom stečajnom postupku, propisano je: da se tim zakonom uređuju uslovi i postupak sanacije, stečaja i likvidacije banaka (član 1.); da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se, između ostalog, u tome da se potraživanja poverilaca prema banci smatraju dospelim (član 18. tačka 4)); da se potraživanja poverilaca isplaćuju iz stečajne mase tako što prioritet imaju potraživanja po osnovu štednih uloga, tekućih računa i depozita na deviznim računima koja se isplaćuju banci koja je preuzela ove poslove od banke u stečaju, a potom dolaze na red potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke (član 19. tačke 1) i 2)), kao i da se na stečajni postupak banke u stečaju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje stečaj, izuzev odredaba o stečajnom sudiji, nagradi za rad i naknadi potrebnih troškova stečajnog upravnika i odredaba kojima je uređeno prinudno poravnanje (član 20.).
Odredbama ranije važećeg Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji se takođe primenjuje u ovom stečajnom postupku, između ostalog, propisano je: da se danom otvaranja postupka stečaja obrazuje stečajna masa u koju ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno (član 95.); da se od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava, a da se postupci radi obezbeđenja i izvršenja koji su u toku - prekidaju (član 99. st. 1. i 2.); da stečajnu masu za podelu poveriocima (deobnu masu) čine novčana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prodajom imovine i potraživanja naplaćena u tom postupku (član 137.), kao i da će stečajni upravnik, na osnovu pravnosnažnog rešenja o glavnoj deobi, isplatiti potraživanja poveriocima u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja (član 146.).
Prema odredbama Zakona o sudskim taksama (″Službeni glasnik RS″, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005 i 116/2008), u postupku pred sudovima plaćaju se sudske takse po odredbama ovog zakona i Taksene tarife koja je njegov sastavni deo (član 1.); takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, pri čemu je za odluku prvostepenog suda taksu dužan da plati tužilac, odnosno predlagač, a za odluku drugostepenog suda podnosilac žalbe (član 2. st. 1, 3. i 4.); taksena obaveza nastaje kada se podnesak preda sudu, odnosno kad se izvrši obračun takse ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora (član 3. tačka 1)); sud može osloboditi taksenog obveznika od plaćanja takse ako bi plaćanjem takse, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se takseni obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj meri umanjena da bi time bila ugrožena njihova socijalna sigurnost, o čemu odluku donosi prvostepeni sud na predlog taksenog obveznika, ceneći pri tome sve okolnosti a naročito vrednost merodavnu za naplatu takse, ukupan prihod taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, kao i broj lica koje takseni obveznik izdržava (član 10.); visinu prihoda taksenog obveznika sud utvrđuje na osnovu uverenja nadležnog organa, odnosno drugih dokaza koje takseni obveznik podnese o svom imovnom stanju, a ovo uverenje takseni obveznik podnosi uz predlog za oslobođenje od plaćanja takse, pri čemu protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog za oslobođenje od plaćanja takse nije dozvoljena žalba (član 11. st. 1, 4. i 5.); ako stranka ne prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, sud će joj dostaviti nalog da plati taksu koju duguje u roku od 15 dana od dana dostave naloga, a za podnesak primljen preko pošte za koji taksa nije plaćena, sud će podnosiocu poslati opomenu da plati taksu u roku od 15 dana od dana dostave opomene (član 37. st. 3. i 4.), a ako ukupan iznos taksa koje je takseni obveznik dužan da plati premašuje 1/3 njegovih mesečnih primanja, sud može, na zahtev taksenog obveznika, rešenjem odrediti da taksenu obavezu izmiri u ratama i to najviše u tri mesečne rate (član 38.).
Odredbom člana 27. Zakona o izvršnom postupku (″Službeni glasnik RS″, broj 125/2004) propisano je da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno, dok je Zakonom o parničnom postupku (″Službeni glasnik RS″, broj 125/2004) utvrđeno da: ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude, a ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u navedenom roku, smatraće se da je tužba u tom delu povučena (član 343. st. 1. i 3.); ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba će se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda (član 345. stav 3.) i da će se citirane odredbe ovog zakona koje se odnose na dopunsku presudu shodno primenjivati i na rešenja (član 354.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Okružnog suda u Zaječaru nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe koja su u njoj naznačena.
Povredu prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava podnosilac ustavne žalbe zasniva na činjenici da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2196/07 od 29. oktobra 2007. godine odbijena njena žalba protiv rešenja prvostepenog suda u Boru, kojim je odbačen njen predlog za izvršenje prema stečajnom dužniku, dok je isti Okružni sud, samo u drugom veću, ranije doneo rešenje Gž. 1667/07 od 26. juna 2007. godine kojim je ukinuo istovetno prvostepeno rešenje. Ustavni sud je izvršio uvid u pomenuto rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1667/07 od 26. juna 2007. godine i konstatovao da je njime ukinuto rešenje Opštinskog suda u Boru I.183/07 od 18. maja 2007. godine, kojim je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji takođe odbačen kao nedozvoljen predlog za izvršenje podnet od strane Biserke Krinić prema istom stečajnom dužniku, ali nalazi da time nije došlo do povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Razlozi za ukidanje prvostepenog rešenja u ovom drugom predmetu i njegovog vraćanja na ponovno odlučivanje su bili isključivo formalne prirode, jer je drugostepeni sud tada zauzeo stav da je predlog za izvršenje Biserke Krinić trebalo odbiti meritornom odlukom kao neosnovan, a ne odbaciti kao nedozvoljen, kako je učinio prvostepeni sud. Ovakav stav drugostepenog suda je naknadno očigledno promenjen, jer je u predmetnim izvršnim postupcima zaključeno da se radi o nedozvoljenim predlozima za izvršenje, pri čemu su pravne posledice za sve bivše radnike ″Borske banke″ AD – u stečaju, kao stečajne poverioce, potpuno iste. Ni jedan od podnetih predloga ove vrste za izvršenje prema stečajnom dužniku nije uvažen, zbog čega ne postoji ni praksa sudova koja bi ukazivala na diskriminaciju prema podnosiocu ustavne žalbe ili bilo kom drugom licu. Ustavni sud ocenjuje da je u osporenom rešenju Okružnog suda u Zaječaru dato u svemu ustavnopravno prihvatljivo tumačenje primenjenog materijalnog i procesnog prava, jer rešenje stečajnog veća nadležnog trgovinskog suda, kojim se smatraju utvrđenim prethodno priznata potraživanja stečajnih poverilaca prema stečajnom dužniku, nije izvršna isprava podobna za prinudno izvršenje u redovnom sudskom postupku. Nakon otvaranja postupka stečaja, prema dužniku se uopšte ne mogu dozvoliti mere prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja, čak i u pogledu izvršnih isprava, jer bi to vodilo favorizovanju jednih poverilaca u odnosu na druge. Stečajni poverioci mogu da ostvaruju svoja priznata potraživanja prema stečajnom dužniku samo u stečajnom postupku.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Zajčaru Gž. 2196/07 nisu povređena ni prava podnosioca ustavne žalbe na svojinu i pravičnu naknadu za rad, odnosno pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, jer je podnosiocu u stečajnom postupku priznato u celini prijavljeno novčano potraživanje, nastalo po osnovu neisplaćenih zarada od strane ranijeg poslodavca, što predstavlja njeno utvrđeno imovinsko pravo koje će se realizovati nakon donošenja rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti.
Ukazivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu načela iz člana 18. stav 1. Ustava - da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, zatim iz člana 145. stav 2. Ustava - da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u konkretnom ustavnosudskom predmetu jer, s obzirom na svoju prirodu i sadržinu, ne mogu biti povređena osporenim aktom. Isto se odnosi i na istaknutu povredu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zabranu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja utvrđenog u članu 25. stav 2. Ustava, jer ovo pravo, odnosno zabrana, ne stoji ni u kakvoj vezi sa osporenim rešenjem donetim u sudskom izvršnom postupku.
6. Ocenjujući posebno navode podnosioca iz naknadno podnete ustavne žalbe od 30. septembra 2008. godine, izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž.754/08 od 24. juna 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.
Naime, neosnovani su navodi podnosioca ustavne žalbe da je njena taksena obaveza mogla biti utvrđena samo rešenjem kojim je odbačen predlog za izvršenje u prvostepenom postupku, odnosno rešenjem kojim je odbijena njena žalba u postupku pred drugostepenim sudom, te da je dostavljanjem posebnih naloga za plaćanje takse sud izvršio nezakonito i neustavno zadiranje u njeno pravo svojine. Iz navedenih odredaba Zakona o sudskim taksama proističe da sud upravo dostavljanjem naloga ili opomene za plaćanje takse upozorava taksenog obveznika da nije platio taksu koju je po zakonu dužan da plati za radnju u postupku koju je preduzela stranka ili sud, i ostavlja dopunski rok od 15 dana u kom je stranka dužna da svoju taksenu obavezu ispuni. Taksena obaveza se ne konstituiše rešenjem suda, već ona proističe neposredno iz zakona, a stranka se na to samo upozorava dostavljanjem taksenog naloga ili opomene. Rešenjem se odlučuje o troškovima sudskog postupka, ali njih u predmetnom izvršnom postupku nije ni bilo, osim zakonom utvrđene obaveze podnosioca ustavne žalbe da plati sudsku taksu na predlog i žalbu, kao i na prvostepenu i drugostepenu odluku suda.
Taksena obaveza je opšta i podleže joj svako po čijem zahtevu ili u čijem interesu se vrše Zakonom određene radnje u sudskom postupku. Oslobođenje od plaćanja sudske takse je zakonski izuzetak, motivisan razlozima socijalne sigurnosti. Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe, nakon prijema naloga za plaćanje dugujuće takse, uputila prvostepenom sudu podnesak u kom je molila da zbog siromašnog imovinskog stanja bude oslobođena plaćanja sudske takse, a ako to nije moguće, da joj se odobri plaćanje u više rata. Uz ovu molbu nije dostavila neophodno uverenje nadležnog organa o visini primanja, odnosno ukupnom prihodu njenog domaćinstva, niti druge dokaze na osnovu kojih bi sud uopšte mogao da odluči o ovakvom zahtevu. Zbog toga je sud odlučivao o njenom supsidijarno postavljenom zahtevu i doneo rešenje kojim je podnosiocu ustavne žalbe odobreno da taksenu obavezu plati u četiri rate, iako je odredbom člana 38. Zakona određeno da se ova obaveza može izmiriti u najviše tri mesečne rate. Ukoliko je smatrala da je sud time propustio da odluči o svim zahtevima iz njenog podneska – molbe, konkretno da nije odlučio o njenom primarnom zahtevu da bude oslobođena od plaćanja takse, podnosilac ustavne žalbe je, u smislu odredbi člana 343. Zakona o parničnom postupku, mogla da traži donošenje dopunskog rešenja, i to u žalbenom roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Iz navoda žalbe koju je podnela protiv prvostepenog rešenja o odobravanju plaćanja taksene obaveze na rate, ne proističe da se radi o predlogu za donošenje dopunskog rešenja.
Iz svega navedenog proističe da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 754/08 od 24. juna 2008. godine pravilno odlučeno kada je žalba podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena. Ožalbenim prvostepenim rešenjem je u celini udovoljeno zahtevu podnosioca da svoju taksenu obavezu izmiri u više mesečnih rata. Zbog toga ne postoji zakonski interes podnosioca za izjavljivanje ovakve žalbe, niti je Zakonom o sudskim taksama predviđeno da se može izjaviti žalba protiv rešenja kojim se, na zahtev taksenog obveznika, određuje plaćanje taksene obaveze u mesečnim ratama.
Prema oceni Ustavnog suda, pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo nije apstraktno pravo koje se može uvek koristiti, nezavisno od postojanja konkretnog pravnog interesa žalioca. Dostupnost prava na pravno sredstvo uslovljena je prethodnim donošenjem odluke kojom je odlučivano o nečijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, pri čemu osporena odluka nije doneta u celini u skladu sa podnesenim zahtevom tog lica ili u njegovu korist. U konkretnom slučaju, u drugostepenom postupku se odlučivalo o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja donesenog isključivo u njenu korist i u skladu sa njenim zahtevom, što žalbu i sa ustavnopravnog stanovišta čini nedozvoljenom. Osporenim rešenjem nije došlo do bilo kakvog nezakonitog oduzimanja ili ograničenja imovine podnosioca ustavne žalbe, tako da isto ne sadrži ni povredu imovinskog jemstva iz člana 58. stav 4. Ustava.
7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da osporenim rešenjima Okružnog suda u Zaječaru nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se u ustavnoj žalbi i njenoj dopuni poziva. Stoga je ustavna žalba odbijena kao neosnovana, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).
Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom i taksenom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti