Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu stranaka u postupku, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parnici koja traje preko 20 godina. Dosuđena im je naknada nematerijalne štete, dok je žalba ostalih podnosilaca odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2171/2009
29.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović, Gordane Milovanović Daničić, svih iz Beograda i Gordane Kopša iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stevana Milovanovića i Dušanke Antovski i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 146/07, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2759/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na naknadu nematerijalne štete, tako što im se svakom dosuđuje iznos u visini od po 2000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde.

4. Odbacuje se ustavna žalba Gordane Kopša, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 146/07, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 27 59/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda i Gordana Kopša iz Pančeva, su 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95, P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99, u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu – P. 2430/99 i P. 2019/05 i predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), odlučio da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-2164/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95; Už-2167/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95; Už-2168/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07; Už-2172/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 826/99; Už-2173/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/09 – za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/09 – za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05; Už-2177/09 – za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 i Už-2178/09 – za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93.

Samim tim, Ustavni sud je u predmetu Už-2171/09 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 2759/10).

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta (ranije) Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

K ao tužioci u navedenom parničnom postupku pojavljuju se J.Ž, Č.Dž, Stevan Milovanović i Dušanka Antovski. Gordana Kopša, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić nisu bile stranke u osporenom parničnom postupku.

J.Ž. Č.Dž, Stevan Milovanović i Dušanka Antovski su kao predlagač i podne li predlog Osnovnom sudu udruženog rada 3. oktobra 1991. godine protiv JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, radi poništenja odluke Stambene komisije protivnika predlagača broj 6298 od 2. jula 1991. godine. Predmet je dobio broj RS. 3789/91. Do 12. februara 1992. godine, kada je Osnovni sud udruženog rada, nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sudovima iz 1991. godine, prosledio predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu, zakazano je dva ročišta (26. novembra 1991. godine – kada je sud , između ostalog, naložio predlagačima Stevanu Milovanoviću, M.D. i Dušanki Antovski da dostave sudu još po dva primerka tuž be radi dostave drugom učesniku i 18. decembra 1991. godine - koja nije održana, jer nisu bile ispunjene procesne pretpostavke).

Predmet je u Trećem opštinskom sudu u Beogradu zaveden pod brojem P1. 3126/92. Do donošenja prvostepene presude P1. 3126/92-94-96 od 26. decembra 1997. godine Treći opštinski sud u Beogradu je zakazao 16 ročišta, od kojih pet nije održao ( 12. maja 1992. godine; 1. septembra 1992. godine ; 13. oktobra 1992. godine ; 1. aprila 1994. godine - koje nije održano, jer nije bilo dokaza da su tužioci i tuženi primili poziv za ročište; 29. aprila 1994. godine; 27. maja 1994. godine; 5. jula 1994. godine; 1. septemb ra 1994. godine - koje nije održano usled bolesti postupajućeg sudije; 1. novembra 1994. godine - koje nije održano; 18. januara 1995. godine - koje nije održano usled bolesti postupajućeg sudije; 20. decembra 1995. godine; 7. februara 1997. godine; 24. oktobra 1997. godine - koje nije održano usled bolesti post upajućeg sudije i 26. decembra 1997. godine – kada je sud zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P1. 3126/92-24-96 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilaca J.Ž, Č.Dž, Stevana Milovanovića i Dušanke Antovski, poništio odluk u Stambene komisije tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ broj 6298 od 2. jula 1991. godine kojom je V.G. dodeljen na korišćenje stan, kao i odluk u Komisije za stambena pitanja radnika drugog stepena broj 9973/1 od 11. novembra 1991. godine ).

Postupajući po žalbi tuženog Okružni sud u Beogradu je 10. marta 1999. godine doneo rešenje Gž1. 1297/98 kojim je Trećem opštinskom sudu u Beogradu dostavio spise predmeta P1. 3126/92-94-96 radi dopune postupka.

Treći opštinski sud u Beogradu je 1. aprila 1999. godine doneo dopunsko rešenje P1. 3126/92-94-96 kojim je odbacio kao nedozvoljenu tužbu J.Ž. u delu kojim je tražio da mu se dodeli u zakup sporni stan, a 30. decembra 1999. godine rešenje P1. 3126/92-94-96 kojim je odbacio kao neblagovremenu žalbu tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ izjavljenu 16. septembra 1998. godine na presudu P1. 3126/92-94-96 od 26. decembra 1997. godine, sa obrazloženjem da je tuženi navedenu presudu primio 4. septembra 1998. godine, a da je žalba izjavljena 16. septembra iste godine, dakle po isteku roka od osam dana.

Postupajući po žalbi tuženog izjavljenoj na rešenje prvostepenog suda P1. 3126/92-94- 96 od 30. decembra 1999. godine, Okružni sud u Beogradu je 20. septembra 2001. godine doneo rešenje Gž1. 355/01 kojim je vratio nerazmotrene spise predmeta P1. 3126/92-94-96 prvostepenom sudu radi dopune postupka.

Treći opštinski sud u Beogradu je 17. januara 2002. godine doneo dopunsko rešenje P1. 3126/92-94-96 kojim se tužba tužioca J.Ž. odbacuje kao nedozvoljena u delu u kojem je tražio da sud naloži umešaču V.G. da se iseli iz spornog stana, na koje je tužilac J.Ž. je 22. februara 2002. godine izjavio žalbu.

Okružni sud u Beogradu je 26. juna 2002. godine, 18. decembra 2002. godine i 16. aprila 2003. godine donosio rešenja kojim a je nerazmotrene spise parničnog predmeta P1. 3126/92-94-96 vra ćao prvostepenom sudu na dopunu postupka.

Okružni sud u Beogradu je 21. januara 2004. godine doneo rešenje Gž1. 1807/03 kojim je ukino rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 3126/92-94-96 od 31. decembra 1999. godine, sa obrazloženjem da tuženi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ žalbu nije izjavio po isteku zakonom propisanog roka, a spis predmeta P1. 3126/92-94-96 vratio prvostepenom sudu na dopunu postu pka.

Okružni sud u Beogradu je 21. februara 2007. godine doneo rešenje Gž1. 2329/06 kojim je ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 3126/92-94-96 od 26. decembra 1997. godine u stavu jedan izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, kao i potvrdio rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 3126/92-94-96 od 1. aprila 1999. godinem 30. decembra 1999. godine i od 17. januara 2002. godine, te žalbu tužioca J.Ž. odbio kao neosnovanu, a žalbe tužilaca Stevana Milovanovića i Dušanke Antovski odbacuju kao nedozvoljene.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P1. 146/07. Do donošenja prvostepene presude u ponovnom postupku, Treći opštinski sud u Beogradu je zakazao pet ročišta (21. juna 2007. godine; 7. novembra 2007. godine; 17. januara 2008. godine; 5. maja 2008. godine i 26. maja 2008. godine – kada je zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P1. 146/07 kojom je odbacio tužbu tužioca J.Ž. i Č.Dž, kao i odbio tužbeni zahtev tužilaca Stevana Milovanovića i Dušanke Antovski.

Postupajući po žalbi tužilaca J.Ž, Stevana Milovanovića i Dušanke Antovski protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07 od 26. maja 2008. godine drugostepeni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku, te doneo rešenje Gž1. 95/11 od 26. januara 2012. godine kojim je (sada) predmet P1. 2759/10 vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 177. Zakona o udruženom radu (“Službeni list SFRJ“, broj 11/88) je bilo propisano da radnik u udruženom radu ima pravo da zahteva zaštitu svojih prava, pored ostalog, pred sudovima udruženog rada.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o sudovima udruženog rada (“Službeni glasnik SRS“, broj 32/75) je bilo propisano da se postupak pred sudovima udruženog rada pokreće predlogom učesnika.

Odredbama Zakona o sudovima (“Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) je bilo propisano: da danom početka primene ovog zakona prestaju sa radom, između ostalog, Sud udruženog rada Srbije i Osnovni sud udruženog rada u Beogradu (član 74. stav 1. al. 3. i 6.); da će predmete primljene do početka primene ovog zakona sudovi udruženog rada predati odgovarajućim sudovima i to okružnim sudovima predmete po redovnim pravnim lekovima i da će se u nedovršenim predmetima u kojima nije doneta prvostepena odnosno drugostepena odluka postupak nastaviti po propisima koji se primenjuju pred sudovima iz ovog zakona (član 76. stav 1. alineja 3. i stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je dužnost predsednika veća da se stara da se predmet spora svestrano pretrese ali da se usled toga postupak ne odugovlači, tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu i da nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom (član 311. st. 2. i 5.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, je ima o sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg ZPP koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima.

Odredbom člana 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, propisano je: da postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (stav 1.); da ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona (stav 2.).

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 3. oktobra 1991. godine podnošenjem predloga Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu, kao i da još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni parnični postupak traje više od 20 godina. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca (složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, postupanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce), trajanje sudskog postupka u periodu od preko 20 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su prouzrokovala duže trajanje parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je trebalo da ispita pravilnost i zakonitost pobijane odluke o dodeli spornog stana tuženom, što samo po sebi iziskuje obiman dokazni postupak. Ipak, sama priroda spora, neophodnost izvođenja velikog broja dokaza, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju opravdane razloge za toliko dugo trajanje ovog parničnog postupka.

Predmet spora je nesumnjivo od izuzetnog značaja za podnosioce, s obzirom na to da su tužbu , između ostalih, podneli sudu sa zahtevom da sud poništi odluku Stambene komisije JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, kojom je stan dodeljen V.G, da su se shodno tome ponašali, te da nisu doprineli dužem trajanju parničnog postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju je prvenstveno prouzrokovano nedelotvornim i pogrešnim postupanjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu (sada Prvog osnovnog suda u Beogradu) koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima podnosilaca ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, prevashodno polazeći od toga da je prvostepena presuda P1. 3126/92-94-96 od 26. decembra 1997. godine, doneta tek nakon šest godina, ukinuta i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je Okružni sud u Beogradu, postupajući po žalbi, čak sedam puta vraćao predmet prvostepenom sudu na dopunu postupka. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta konstatovao i dva perioda neaktivnosti i nerazumnog kašnjenja prvostepenog suda: 13. oktobar 1992. godine – 1. april 1994. godine i 20. decembar 1995. godine - 7. februar 1997. godine kada parnični sud nije zakazao ni jedno ročište za glavnu raspravu, niti je preduzimao druge procesne radnje u cilju brzog rešenja ovog spora. Ustavni sud ističe da je prvostepeni parnični sud do donošenja presude zakazao 21 ročište (od kojih šest nije održao usled nedostataka procesnih pretpostavki), iz čega proizlazi da je zakazivao prosečno jedno ročište godišnje, koja činjenica je u direktnoj vezi sa dužim trajanjem postupka, te se u konkretnom slučaju može staviti na teret parničnom sudu.

7. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je postupanje Trećeg o pštinskog suda u Beogradu dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje duže od 20 godina i da još uvek nije okončan .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke i saglasno članu 89. st av 2. Zakona, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere da se predmetni parnični postupak okonča u najkraćem roku.

Budući da su podnosioci ustavne žalbe podne li zahtev za naknadu nematerijalne štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a nisu doprineli dugom trajanju osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da im svakom pojedinčano pripada naknada nematerijalne štete u visini od po 2000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate na teret budžetskih sredstava, te odlučio kao u tački 3. izreke.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja i predmet parničnog postupka povodom kojeg je podneta ustavna žalba . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće pravično zadovoljenje.

8. Polazeći od odredbe člana 32. stav 1. Ustava i prirode parničnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je zaključio da samo parničnim strankama u takvom postupku može biti povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. S obzirom na to da u predmetnom parničnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama Gordane Kopša, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, Ustavni sud je utvrdio da je njihova ustavna žalba nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u tački 4. izreke.

9. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti