Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom devet godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro devet godina. Kao osnovni razlog za dugotrajnost postupka, Sud je naveo nedelotvorno postupanje nadležnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Kujundžić iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2013. godine, doneo

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirjane Kujundžić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 185/10 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Kujundžić iz Novog Sada je 4. maja 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 4717/04.

Podnositeljka ustavne žalbe je u dosta nejasnoj i neodređenoj ustavnoj žalbi izrazila nezadovoljstvo postupanjem pravosudnih organa u sudskim postupcima koje je vodila pred nadležnim sudovima i obrazlažući činjenično stanje iz tih postupaka , navela je da je postupanje nadležnih sudova nezakonito i nepravilno. Iz navoda ustavne žalbe se nesporno moglo utvrditi samo da je podnositeljka osporila nerazumno dugo trajanje postupka u predmetu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4717/04 zahtevajući "da Ustavni sud naredi rešavanje ovog spora u što kraćem roku i razrešenje postupajućeg sudije". Podnositeljka je zatim dostavila Ustavnom sudu više "dopuna ustavne žalbe" u kojima je ponovo izrazila nezadovoljstvo vođenjem sudskih postupaka, kao i postupanjem nadležnog suda i postupajućeg sudije u osporenom postupku Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4717/04. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu utvrdio da je podnositeljka dostavila odluke iz raznih sudskih postupaka koje je vodila i koji nisu u vezi sa postupkom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4717/04. Takođe, s obzirom na to da je ustavna žalba podneta na obrascu ustavne žalbe kao i da je podnositeljka konstantno podnosila dopune ustavne žalbe, po oceni Suda, nije bilo osnova da se traži uređenje ustavne žalbe.

Na osnovu izloženog, imajući u vidu da je podnositeljka jedino jasno istakla da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 4717/04, od nadležnog suda su traženi spisi navedenog predmeta.

Ustavni sud je izvršio uvid u spise traženog predmeta, koji se u Osnovnom sudu u Novom Sadu sada vodi pod brojem P.185/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 17. juna 2004. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv tužene Stambeno-poslovne zgrade u Novom Sadu, ul. Futoška 40, koju je zastupao p redsednik skupštine zgrade i protiv više fizičkih lica, radi utvrđenja ništavosti ugovora, zabrane uznemiravanja i isplate novčane naknade. Tužbeni zahtev je precizirala 6. marta 2009. godine.

Pred Opštinskim sudom u Novom Sadu održano je tri ročišta za glavnu raspravu i delimičnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P.4717/04 od 26. maja 2005. godine, u stavu prvom izreke , odbačen je zahtev tužilje da sud utvrdi da je ništav ugovor zaključen 13. avgusta 1997. godine između tuženih kao vlasnika pojedinih delova Stambeno poslovne zgrade u Novom Sadu , ul. Futošk a 40 i ugovor o kupoprodaji zaključen 13. avgusta 1997. godine između tuženih A. S. kao prodavca i M. S. kao kupca tavanskog prostora; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud utvrdi da je odluka prvotužene od 1. jula 1997. godine kojom su članovi skupštine zgrade preneli svoje pravo vlasništva na tavanskom prostoru u korist tužen e J. A. radi sanacije i pretvaranja u stambeni prostor, ništava; u stavu trećem izreke određeno je da će sud o preo stalom delu tužbenog zahteva i o troškovima postupka odlučiti naknadno.

Odlučujući o žalbi tužilje protiv navedene prvostepene delimične presude, Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž.3673/05 od 30. maja 2007. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Presudom Vrhovnog suda Srbije, Rev.2949/07 od 5. marta 2008. godine, odbijena je kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž.3673/05 od 30. maja 2007. godine. Prilikom dostavljanja navedene revizijsk e presud e povratnica je vraćena sa naznakom da tužilja živi u Crnoj Gori i zatim je dostavljanje izvršeno pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda.

Dalje, u odnosu na deo tužbenog zahtev a o kome nije odlučeno, u nastavku postupka prvo pred Opštinskim sudom u Novom Sadu, a od 2010. godine pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, bilo je ukupno održano devet ročišta, dok šest ročišta nije bilo održano i to: jedno zbog nedolaska tužilje, jedno zbog dojave o bombi, jedno zbog štrajka u pravosuđu, jedno na zahtev tužilje, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, i jedno zbog procesnih nedostataka.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu VII Su.37/08-222 od 3. decembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za izuzeće postupajućeg sudije a rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu VII Su.39/08-65 od 31. decembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke, kao i pribavljanjem izveštaja od strane Sekretarijata za urbanizam, stambene poslove i zaštitu životne sredine. Takođe, izvršeno je i veštačenje od strane Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmet je dobio broj P.185/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Novom Sadu.

Rešenjem P. 185/10 od 30. novembra 2010. godine odbačen je zahtev tužilje za izuzeće postupajućeg sudije.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P.185/10 od 24. oktobra 2011. godine, u stavu prvom izreke , t užbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud obaveže tužene da joj zbog bespravne izgradnje garsonjere na drugom spratu Stambeno-poslovne zgrade u Novom Sadu, ul. Futoška 40, pored njenog stana, solidarno isplate novčani iznos od 730.000,00 dinara na ime sprečavanja povećanja vrednosti njenog stana, te novčani iznos od 584.000,00 dinara na ime umanjenja vrednosti njenog stana, sa zakonskom zateznom kamatom, je odbijen; u stavu drug om izreke t užbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud obaveže sve tužene da joj solidarno isplate novčani iznos od 365.000,00 dinara na ime nematerijalne štete zbog nanošenja duševnih patnji koje je trpela i još uvek trpi radi ograničavanja i nemogućnosti uživanja u svojoj imovini, sa zakonskom zateznom kamatom, je odbijen; u stavu trećem izreke t užbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud obaveže tuženog T. D. da zazida otvore u svom stanu, koji je susedan stanu tuži lje, u koji je ugrađen prozor koji gleda u prozor kupatila stana tužilje, kao i da zazida otvor u koji su ugrađeni prozori njegovog stana na udaljenosti od oko 20 cm od ograde terase stana tužilje, je odbijen; u stavu četiri izreke t užbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud obaveže tužene da joj solidarno nadoknade troškove parničnog postupka je odbijen; u stavu petom izreke o dređen je prekid postupka u odnosu na tužene B.M. i D. M; u stavu šestom izreke o bavezana je tužilja da naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedne presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu P.875/12 od 14. marta 2012. godine vraćeni su spisi predmeta P. 185/10 Osnovnom sudu u Novom Sadu radi ispravke presude i otklanjanja procesnih nedostat aka. Imajući u vidu da prvostepeni sud nije postupio po nal ozima drugostepenog suda, ponovo su rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.2997/12 od 15. avgusta 2012. godine vraćeni spisi predmeta P. 185/10 Osnovnom sudu u Novom Sadu radi ispravke presude i otklanjanja procesnih nedostat aka.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P.185/10 od 14. septembra 2012. godine ispravljena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P.185/10 od 24.oktobra 2011. godine zbog očigledne greške u pisanju i rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P.185/10 od 14. septembra 2012. godine određen je prekid postupka u odnosu na tuženog V.R. zbog njegove smrti.

Spisi predmeta su dostavljeni Apelacionom sudu u Novom Sadu 4. decembra 2012. godine radi odlučivanja o žalbi i dalje u spisima predmeta nema dokaza o postupanju tog suda.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i Zakon om o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko dve godin e, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 17. juna 200 4. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje skoro devet godina i da dalje nije okončan, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zašitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog dugogodišnjem trajanju osporenog parničnog postupka nedelotvorno postupanje nadležnih sudova koji nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni da se predmetni postupak efikasno okonča i da se o predmetnoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnošenja tužbe, delimična prvostepena presuda je doneta posle godinu dana, drugostepeni sud je odlučio posle dve godine a revizijski posle godinu dana, u nastavku postupka pred prvostepenim sudom o tužbenom zahtevu u celini je konačno odlučeno n akon više od sedam godina od podnošenja tužbe , zatim je drugostepeni sud u dva navrata vraćao spise prvostepenom sudu za otklanjanje n edostataka prvostepene presude. Dalje, predmet se od 4. decembra 2012. godine nalazi u drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi.

Po oceni Ustavnog suda, iako je navedeni postupak bio relativno sl ožen i zahtevao izvođenje većeg broja dokaza u smislu veštačenja od strane veštaka više struka, to ne može biti opravdanje za trajanje parničnog postupka od skoro devet godina, koji i dalje nije okončan.

Podnositeljka ustavne žalbe je , po oceni Suda , donekle doprine la trajanju postupka , imajući u vidu da na dva ročišta nije pristupila, međutim ni te okolnosti ne mogu biti od uticaja na drugačiju odluku ovog suda.

Takođe, predmet spora je bio značajan za podnositeljku imajući u vidu sam predmet tužbenog zahteva .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Novom Sadu vodi u predmetu P. 185/10, te je krećući se u granicama ustavne žalbe, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede označenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

6. Na osnovu izloženog i člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević