Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 20 godina. Neefikasno postupanje prvostepenog suda, koji je odluku doneo nakon 16 godina, ocenjeno je kao glavni uzrok odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2173/2009
22.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović i Gordane Milovanović Daničić, svih iz Beograda, i Gordane Kopše iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stevana Milovanovića, Dušanke Antovski, Slobodanke Davidović i Gordane Kopše i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 5667/92 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju mogu ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba Gordane Milovanović Daničić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda, i Gordana Kopša iz Pančeva, su 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95, P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99, u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu – P. 2430/99 i P. 2019/05 i predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-2164/09 – postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/09 – postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95; Už-2167/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95; Už-2168/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/09 – postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07; Už-2172/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 826/99; Už-2173/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/09 - postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/09 - postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05; Už-2177/09 - postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 i Už-2178/09 - postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93. Samim tim, Ustavni sud je u predmetu Už-2173/09 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja postupka u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92 (ranije predmet Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu RS. 4385/90).

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Milovan Dimitrijević i Zoran Milovanović su 4. septembra 1990. godine podneli Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu predlog protiv drugog učesnika – Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, kojim su, između ostalog, tražili poništaj odluka Stambene komisije JKP "BVK" bliže navedenih u predlogu. Podnosioci ustavne žalbe – Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i dr. su tom sudu podneli predlog sa istim zahtevom i predmet je zaveden pod brojem RS. 4405/90. Rešenjem Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu, predmeti RS. 4385/90 i RS. 4405/90 su spojeni pod brojem RS. 4385/90.

Osnovni sud udruženog rada u Beogradu je 18. marta 1991. godine doneo odluku RS. 4385/90, kojom su usvojeni zahtevi predlagača kojima su tražili poništaj odluka br. 6681, 3382, 6683, 6684, 6686, 6687 i 6721 od 27. juna 1990. godine, 6858 i 6859 od 3. jula 1990. godine, 6858/1 od 7. novembra 1990. godine, 11662/9 od 24. decembra 1990. godine i 7462/16 od 31. jula 1990. godine, a odbačeni zahtevi predlagača kojima su tražili poništaj odluka br. 8905 od 19. juna 1989. godine, 9846/7- I od 25. avgusta 1989. godine, 9846/7-II od 8. decembra 1989. godine, 12495 od 11. septembra 1989. godine i 16786 od 8. decembra 1989. godine, zatim kojom je utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite po zahtevu predlagača za poništaj odluka br. 4620/3 od 11. maja 1990. godine, 7715/I od 25. avgusta 1989. godine, 7718/I od 25. avgusta 1989. godine, 7717/I od 8. decembra 1989. godine, 7718/II od 8. decembra 1989. godine, 7716/2 od 8. decembra 1989. godine, 7715/2 od 8. decembra 1989. godine, 7719/1 od 8. decembra 1989. godine, 12283/1 od 12. decembra 1989. godine, 12282/1 od 12. decembra 1989. godine, 7702/2 od 14. septembra 1989. godine, 7702/3 od 8. decembra 1989. godine, 9945 od 12. jula 1989. godine, 7864 i 8380/15 od 11. septembra 1990. godine, 7025 od 10. jula 1990. godine i 8380 od 11. septembra 1990. godine i određeno da svaki učesnik snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene odluke žalbe su 3. oktobra 1991. godine izjavili predlagači, kao i drugi učesnik u postupku - Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda. Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sudovima iz 1991. godine, predmet je radi odlučivanja o žalbama tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe i tuženog, preuzeo Okružni sud u Beogradu.

Okružni sud u Beogradu je, odlučujući o podnetim žalbama, doneo presudu Gž.I 773/92 od 10. juna 1992. godine kojom je potvrđena odluka Osnovnog suda udruženog rada RS. 4385/90 od 18. marta 1991. godine u prvom stavu izreke, a ukinuta u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet je dostavljen Trećem opštinskom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom, na ponovno suđenje i odlučivanje, sa obrazloženjem, između ostalog, da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, s obzirom da prvostepeni sud nije razjasnio sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P1. 5667/92.

Tužilja Gordana Kopša, ovde podnositeljka ustavne žalbe je stupila u parnicu 1. septembra 2003. godine.

Treći opštinski sud u Beogradu je 25. decembra 2008. godine doneo presudu P1. 5667/92 kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili poništaj odluke tuženog 4620/3 od 11. maja 1990. godine, poništaj raspodele stanova i sredstava za rešavanje stambenog pitanja radnika po drugim osnovama, a po rang listama tuženog za 1998. godinu, poništaj odluka 16786 od 8. decembra 1989. godine i 8380/45 od 11. septembra 1990. godine, poništaj izveštaja 1016/3 od 31. oktobra 1990. godine i 4620/2 od 11. maja 1990. godine, poništaj odluka tuženog 7715, 7715/1, 7715/2, 9846/7-1, 9846/7-1, 9846/7-2, 7716, 7716/2, 7717, 7717/1, 7718, 7718/1, 7718/2, 7719, 7719/1, 7702, 7702/2, 7702/3, 12282, 12282/1, 12283, 12283/1, 8905, 3100/9, 12495, 9844, 7864, 9945, poništaj konačnog redosleda prvenstva 6790/2, zatim da se preinači drugostepena odluka tuženog 7794/1, da se poništi konkurs od 27. marta 1995. godine o dodeli stanova u zakup i da se ponište odluke tuženog 1771, 1772, 1773, 1774, 1775 i 1776 o davanju u zakup na neodređeno vreme stanova, da se ponište Odluka tuženog 8380/15 od 11. septembra 1990. godine i konkurs 6790 od 13. septembra 1994. godine o dodeli stanova u zakup, da se utvrdi da je tuženi povredio pravo iz radnog odnosa Dušanke Antovski i Stevana Milovanovića, da nije izvršavao naloge konačnih sudskih odluka na štetu ta dva tužioca, da se utvrdi da je tuženi nezakonito raspolagao svim stanovima i novcem od 1989. godine nadalje na štetu ta dva tužioca, da se utvrdi da je tužilja Dušanka Antovski ostvarila pravo na korišćenje na neodređeno vreme i otkup stana bliže navedenog u izreci presude, te da tuženi to prizna i da stan ispražnjen preda toj tužilji i omogući joj otkup, kao i da je tužilac Stevan Milovanović ostvario pravo na korišćenje na neodređeno vreme i otkup stana bliže navedenog u izreci presude, te da tuženi to prizna i da stan ispražnjen preda tom tužiocu i omogući mu otkup, da se poništi odluka 2356/1, da sud dozvoli tužiocu da se uknjiži kao jedini vlasnik predmetnog stana, da sud utvrdi da je prvotuženi u svim sudskim sporovima trajno narušio zdravlje, trajno onesposobio za rad i trajno uništio mogućnost zarade i napredovanja tužiocu Stevanu Milovanoviću u periodu od 1990. godine do penzionisanja, da sud obaveže prvotuženog da tužiocu isplati štetu (stav 1.), obavezani su tužioci da tuženima naknade troškove parničnog postupka (stav 2.) i odbijeni su zahtevi tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka (stav 3.). Osporena presuda je dostavljena podnosiocima ustavne žalbe decembra 2009. godine, kada su izjavili protiv iste žalbu Okružnom sudu u Beogradu.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 177. Zakona o udruženom radu (“Službeni list SFRJ“, broj 11/88) je bilo propisano da radnik u udruženom radu ima pravo da zahteva zaštitu svojih prava, pored ostalog, pred sudovima udruženog rada.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o sudovima udruženog rada (“Službeni glasnik SRS“, broj 32/75) bilo je propisano da se postupak pred sudovima udruženog rada pokreće predlogom učesnika.

Odredbama Zakona o sudovima (“Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) je bilo propisano: da danom početka primene ovog zakona prestaju sa radom, između ostalog, Sud udruženog rada Srbije i Osnovni sud udruženog rada u Beogradu (član 74. stav 1. al. 3. i 6.); da će predmete primljene do početka primene ovog zakona sudovi udruženog rada predati odgovarajućim sudovima i to okružnim sudovima predmete po redovnim pravnim lekovima i da će se u nedovršenim predmetima u kojima nije doneta prvostepena odnosno drugostepena odluka postupak nastaviti po propisima koji se primenjuju pred sudovima iz ovog zakona (član 76. stav 1. alineja 3. i stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je dužnost predsednika veća da se stara da se predmet spora svestrano pretrese ali da se usled toga postupak ne odugovlači, tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu i da nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom (član 311. st. 2. i 5.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obratiti naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg ZPP koje se odnose na efikasno postupanje i posebnu obavezu suda da hitno postupa u radnim sporovima.

Odredbama člana 195. st. 1. i 3. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može pokrenuti spor pred nadležnim sudom i da se spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 4. septembra 1990. godine podnošenjem predloga Osnovnom sudu udruženog rada u Beogradu i da ovaj postupak još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje 20 godina i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, trajanje sudskog postupka 20 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje autoritet i delotvornost.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su prouzrokovala duže trajanje parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je trebalo da ispita pravilnost i zakonitost pobijanih odluka o dodeli stanova svim tuženima, što samo po sebi iziskuje obiman dokazni postupak. Ipak, sama priroda spora, neophodnost izvođenja velikog broja dokaza i postojanje više tužilaca i tuženih, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju opravdane razloge za toliko dugo trajanje ovog parničnog postupka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da oni imaju legitiman interes da postupajući sudovi hitno odluče o osnovanosti njihovog tužbenog zahteva, jer je predmetni spor u neposrednoj vezi sa rešavanjem stambenog pitanja podnosilaca. Ispitujući njihovo ponašanje, Ustavni sud je utvrdio da su oni u neznatnoj meri doprineli dužem trajanju parničnog postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju je prvenstveno prouzrokovano nedelotvornim i pogrešnim postupanjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima podnosilaca ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja postupka. Prvostepena presuda P1. 5667/92 od 25. decembra 2008. godine, koja je doneta nakon više od 16 godina od kada je odluka Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu RS. 4385/90 od 18. marta 1991. godine ukinuta presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.I 773/92 od 10. juna 1992. godine u st. 2, 3. i 4. izreke i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje, dostavljena je podnosiocima ustavne žalbe tek nakon godinu dana od dana donošenja. Takođe, žalbe podnosilaca ustavne žalbe koje su izjavljene decembra 2009. godine još uvek nisu prosleđene na odlučivanje nadležnom sudu.

Polazeći od svega navedenog, te dužnosti suda da hitno postupa prilikom rešavanja radnih sporova, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke naložio stvarno i mesno nadležnim sudovima, da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

8. Polazeći od odredbe člana 32. stav 1. Ustava i prirode parničnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je zaključio da samo parničnim strankama u takvom postupku može biti povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

S obzirom da u predmetnom parničnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama Gordane Milovanović Daničić, Ustavni sud je utvrdio da je njena ustavna žalba nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za njeno podnošenje, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti