Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate utvrđenog potraživanja u stečajnom postupku protiv preduzeća sa pretežnim državnim kapitalom. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini njenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2175/2017
05.03.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije M iroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Ž . iz Brusa, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Ž . i utvrđuje da je stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sud om u Kraljevu u predmetu St. 693/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Ž . iz Brusa je, 4 . novembra 2013. godine, preko punomoćnika B. T, advokata iz Brusa, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka po ovoj žalbi. Predmet je bio zaveden pod brojem Už- 10201/2013.

Imajući u vidu da je odredbama člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koje su počele da se primenjuju 21. maja 2014. godine, predviđeno novo posebno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, a o kome odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustupio predmet Privrednom apelacionom sudu na dalju nadležnost.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 188/14 od 7. maja 2015. godine je utvrđeno da je predlagaču V. Ž, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 188/14 od 14. marta 2017. godine ustupio predmet Ustavnom sudu, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu. Predmet je zaveden pod novim brojem Už-2175/2017.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Privredni apelacioni sud je 7. maja 2015. godine doneo rešenje R4 St. 188/14, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke usvojio zahtev predlagača i utvrdio joj pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate; u stavu četvrtom izreke odredio da će se spisi predmeta nakon pravnosnažnosti ovog rešenja dostaviti Ustavnom sudu na dalje postupanje i odlučivanje.

Imajući u vidu da nadležni sud u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nije odlučio i o zahtevu predlagača za naknadu troškova postupka, Privredni apelacioni sud je 14. januara 2016. godine doneo dopunsko rešenje R4 St. 188/14, kojim je odredio predlagaču naknadu tih troškova u iznosu od 6.390,00 dinara.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji s e vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, predstavka broj 5353/11, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Nakon toga, Evropski sud za ljudska prava je 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku koji se vodi protiv stečajnog dužnika AD „K .“ iz B, a koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji joj nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, umanjen ih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe ima mogućnost da se ovom sudu ponovo obrati sa zahtevom za naknadu osporenog dela svog potraživanja, a nakon okončanja parničnog postupka koji je eventualno vodila , imajući u vidu da podnositeljka nije dostavila dokaze o tome da je pokrenula parnicu povodom osporenog dela svog potraživanja, te da Ustavni sud ne raspolaže podacima na osnovu kojih bi i o tom delu njenog zahteva mogao da donese odluku.

S obzirom na činjenicu da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 188/14 od 7. maja 2015. godine dosuđena podnositeljki ustavne žalbe naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da je podnositeljki u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti