Neblagovremenost ustavne žalbe i neosnovanost zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku kao neblagovremenu. Istovremeno, odbija kao neosnovan deo žalbe koji se odnosi na postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti, jer je trajao ispod godinu dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Milovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stevana Milovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio po zahtevu za zaštitu zakonitosti u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu broj I. 219/93.

2. Odbacuje se ustavna žalba Stevana Milovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj I. 219/93.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Milovanović, Dušanka Antovski, Slobodanka Davidović i Gordana Milovanović Daničić, svi iz Beograda, i Gordana Kopša iz Pančeva, su 22. februara 2008. godine, preko punomoćnika Nenada Petkovića i Aleksandra Petkovića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu – P1. 5668/92, P1. 1290/95, P1. 1291/95, P1. 1292/95, P1. 1293/95, P1. 526/02, P1. 216/07, P1. 239/96, P1. 146/07, P1. 826/99, P1. 5667/92 i P1. 476/99, u predmetima Drugog opštinskog suda u Beogradu – P. 2430/99 i P. 2019/05 i predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu – I. 219/93 i I. 315/93.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), zaključio da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, pa je formirano 15 posebnih predmeta, i to: Už-2164/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1290/95; Už-2165/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1291/95; Už-2166/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1292/95; Už-2167/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 1293/95; Už-2168/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 526/02; Už-2169/09 - postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07; Už-2170/09 – za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 239/96; Už-2171/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 146/07; Už-2172/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 826/99; Už-2173/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 5667/92; Už-2174/09 - za postupanje u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 476/99; Už-2175/09 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2430/99; Už-2176/09 - za postupanje u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2019/05; Už-2177/09 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 i Už-2178/09 - za postupanje u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 315/93. Samim tim, Ustavni sud je u predmetu Už-2177/09 isključivo ispitivao razumnost dužine trajanja izvršnog postupka u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93, koji je kao poverilac pokrenuo Stevan Milovanović iz Beograda.

3. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 219/93 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu 7-I. 4133/2010), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe Stevan Milovanović je 20. jula 1993. godine pokrenuo postupak izvršenja pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu na osnovu izvršne isprave - rešenja Osnovnog suda udruženog rada u Beogradu St. 971/89 od 6. decembra 1989. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju I. 219/93 od 11. marta 1994. godine, kojim je naloženo dužniku prvog reda - Mileni Babić, da se iseli iz stana koji se nalazi u Beogradu u Ulici Mladena Mitrića broj 12, stan broj 36, i zabranjeno dužniku drugog reda - JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, otuđenje i opterećenje spornog stana do pravnosnažnog okončanja parnice P1. 5668/92 koja se vodila pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu.

Postupak izvršenja je sproveden 18. oktobra 2005. godine kada je predmetni stan, koji je već bio prethodno ispražnjen od svih stvari i lica, zapečaćen od strane sudskog izvršitelja, što je i konstatovano u zapisniku o sprovođenju izvršenja I. 219/93 od 18. oktobra 2005. godine.

Nakon sprovođenja izvršenja, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 11. avgusta 2006. godine doneo rešenje I. 219/93 kojim je delimično usvojio predlog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za naknadu troškova izvršenja u iznosu od 3.865 dinara, dok je zahtev u preostalom delu preko tog iznosa, a do iznosa od 225.000 dinara, odbio kao neosnovan. Postupajući po prigovoru poverioca od 21. septembra 2006. godine, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 29. januara 2007. godine doneo rešenje IPV (I) 11/07 I. 219/93 kojim je odbio kao neosnovan prigovor poverioca izjavljen protiv rešenja istog suda I. 219/93 od 11. avgusta 2006. godine. Pismeni otpravak rešenja je 27. marta 2007. godine uručen poveriocu.

Nezadovoljan pravnosnažno dosuđenim iznosom troškova izvršnog postupka, poverilac je 24. aprila 2007. godine podneo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 11/07 i I. 219/93 od 29. januara 2007. godine, da bi nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva da neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, 16. avgusta 2007. godine, poverilac to učinio lično, preko punomoćnika. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Sgzz. 333/08 od 2. aprila 2008. godine odbacio poveriočev zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen. U obrazloženju rešenja Vrhovnog suda Srbije je, pored ostalog, navedeno da je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, ali da iz navoda zahteva proizlazi da je zahtev izjavljen zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza i pogrešne primene materijalnog prava, te da je stoga nedozvoljen, jer nije izjavljen iz razloga predviđenih članom 417. Zakona o parničnom postupku.

5. Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) je propisano: da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen, kao i da je odluka donesena po prigovoru pravnosnažna (član 8. st. 1. i 4.); da protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u postupku izvršenja i obezbeđenja nije dozvoljena revizija, niti ponavljanje postupka (član 9.); da u se postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno (član 14.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) je propisano: da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala (član 3. stav 3.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3) (član 361. stav 2. tačka 5)); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek (član 418.).

6. Prema stavu Ustavnog suda u izvršnom postupku pre izjavljivanja ustavne žalbe, poslednje pravno sredstvo je iscrpljeno donošenjem odluke po žalbi, odnosno prigovoru. Međutim, kada je u pitanju ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se ona može izjaviti u svakom trenutku dok je postupak u toku, odnosno najkasnije u roku od 30 dana od dana okončanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da se postupak izvršenja može okončati ili obustavom izvršenja, ili sprovođenjem izvršenja (namirenjem poverioca). U konkretnom slučaju, izvršenje je sprovedeno 18. oktobra 2005. godine, ali je o troškovima izvršnog postupka pravnosnažno odlučeno tek 29. januara 2007. godine, kada je doneto rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 11/07 i I. 219/93.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je stao na stanovište da se povreda prava podnosioca na suđenje u razumnom roku može ceniti samo u odnosu na postupak započet podnošenjem zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 11/07 i I. 219/93 od 29. januara 2007. godine, jer predstavlja posebnu celinu u odnosu na postupak izvršenja okončan pravnosnažnim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 11/07 i I. 219/93 od 29. januara 2007. godine, zbog činjenice da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 333/08 od 2. aprila 2008. godine odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen, čime je prekinut kontinuitet meritornog odlučivanja o istom pravnom i činjeničnom pitanju. Podnosilac ustavne žalbe je podnošenjem nedozvoljenog zahteva za zaštitu zakonitosti lišio sebe mogućnosti da se pred Ustavnim sudom poziva na nerazumnu dužinu trajanja izvršnog postupka u periodu pre izjavljivanja zahteva za zaštitu zakonitosti.

Naime, u situaciji kada je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, a koji je odbačen kao nedozvoljen, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je prethodio izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može razmatrati samo trajanje postupka koji je vođen povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporava dužina trajanja izvršnog postupka pred nižestepenim sudovima odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu. S tim u vezi, videti Odluku Ustavnog suda Už – 104/2009 od 16. aprila 2010. godine.

Analizirajući dužinu trajanja sudskog postupka po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je postupak započet 24. aprila 2007. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 11/07 i I. 219/93 od 29. januara 2007. godine, a da je okončan 2. aprila 2008. godine, kada je Vrhovni sud Srbije doneo rešenje Sgzz. 333/08 kojim je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev zahtev za zaštitu zakonitosti. Dakle, postupak koji je predmet razmatranja Ustavnog suda, ukupno je trajao nešto duže 11 meseci, što se po oceni Ustavnog suda ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje po izjavljenom vanrednom pravnom sredstvu, zbog čega je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 219/93, Ustavni sud je ocenio da žalba u tom delu nije blagovremena, iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), te da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Ustavni sud je uvidom u povratnicu o prijemu rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV (I) 11/07 i I. 219/93 od 29. januara 2007. godine, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 27. marta 2007. godine primio pismeni otpravak navedenog rešenja.

Imajući u vidu datum prijema pojedinačnog akta kojim je okončan postupak izvršenja pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 219/93, te činjenicu da je ustavna žalba podneta 22. februara 2008. godine, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona.

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neblagovremenost ustavne žalbe i neosnovanost zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti