Odbacivanje revizije koju nije izjavio advokat i neblagovremenost ustavne žalbe

Kratak pregled

Odbijena je ustavna žalba protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je odbačena revizija jer je nije izjavio advokat, što je zakonski uslov. Ustavna žalba protiv nižestepenih odluka odbačena je kao neblagovremena, jer je rok počeo teći od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

 

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Milanovića, Slobodana Vukašinovića, Dobrivoja Marića, Dobrivoja Radojičića, Milojka Markovića, Vladimira Jovanovića, Alekse Šišakovića, Jovana Vidovića, Radoja Vasića i Gorgine Milanović, svih iz Bajine Bašte, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milovana Milanovića, Slobodana Vukašinovića, Dobrivoja Marića, Dobrivoja Radojičića, Milojka Markovića, Vladimira Jovanovića, Alekse Šišakovića, Jovana Vidovića, Radoja Vasića i Gorgine Milanović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2890/07 od 7. novembra 2007. godine
2. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P.6667/06 od 24. novembra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 1012/07 od 30. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Milanović, Slobodan Vukašinović, Dobrivoje Marić, Dobrivoje Radojičić, Milojko Marković, Vladimir Jovanović, Aleksa Šišaković, Jovan Vidović, Radoje Vasić i Gorgina Milanović, svi iz Bajine Bašte, podneli su Ustavnom sudu 14. februara 2008. godine ustavnu žalbu, "radi vraćanja stambenog uplaćivanog doprinosa za vreme rada u preduzeću", koja je po zahtevu Ustavnog suda, dopunjena tokom februara meseca 2009. godine. Naime, podnosioci ustavne žalbe podneli su tužbu protiv Republike Srbije kojom traže povraćaj stambenog doprinosa za vreme rada u građevinskom preduzeću "Hidrotehnika". Tužba je, rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P.6667/06 od 24. novembra 2006. godine odbačena kao neuredna, a rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž.1012/07 od 30. marta 2007. godine odbijena je žalba na prvostepeno rešenje. Po reviziji uloženoj na rešenje Okružnog suda u Beogradu, Vrhovni sud Srbije je doneo rešenje Rev. 2890/07 od 7. novembra 2007. godine kojim je odbacio reviziju kao nedozvoljenu. Podnosioci ustavne žalbe navode da im je osporenim pojedinačnim aktima povređeno pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije, jer su osporeni akti doneti bez održavanja rasprave, te da im je povređeno pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo garantovano odredbama člana 36. Ustava, jer pravna zaštita "nije dobijena". Takođe navode da je povređeno i ustavno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, iz razloga što podnosioci ustavne žalbe nisu u toku radnog veka dobili stan niti im je vraćen doprinos koji su iz svojih ličnih dohodaka uplaćivali u stambeni fond.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu:
Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem donetim van ročišta dana 24. novembra 2006. godine, odbacio tužbu protiv tužene Republike Srbije kao neurednu, primenom odredaba čl. 100. i 103. a u vezi sa čl. 186. i 187. Zakona o parničnom postupku, jer tužbeni zahtev tužilaca - ovde podnosilaca ustavne žalbe, a ni kasnije dostavljen podnesak nije sadržao sve potrebne podatke da bi sud po njima mogao postupiti. Odlučujući o žalbi tužilaca, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1012/07 od 24. novembra 2006. godine, odbio žalbu tužilaca kao neosnovanu, našavši da tužioci nisu postupili po nalogu suda i u ostavljenom roku nisu uredili tužbu, kao i da su neosnovani navodi tužilaca da je sud mogao na zapisniku tužbu da uredi i ispravi. Vrhovni sud Srbije je, odlučujući o podnetoj reviziji tužilaca - ovde podnosilaca ustavne žalbe, na sednici održanoj 7. novembra 2007. godine, doneo rešenje kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilaca, polazeći od odredaba člana 82. stav 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Članom 36. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koje su od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari, propisano je da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.). Odredbama čl. 394. do 412. ovog Zakona uređena je revizija, kao jedan od vanrednih pravnih lekova, pri čemu Zakon, u odredbama čl. 394. i 395. i člana 401. stav 2, propisuje u kojim slučajevima revizija nije dozvoljena, odnosno kada je dozvoljena. Jedan od slučajeva u kome je revizija nedozvoljena je ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat, što je predviđeno odredbom člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona. Pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije je njen odbačaj, s tim što rešenje o odbačaju može doneti predsednik veća prvostepenog suda (član 401. stav 1. ZPP), ili, ako on to nije učinio, revizijski sud (član 404. ZPP).
5. Analizirajući navedene zakonske odredbe Ustavni sud je utvrdio da Zakon o parničnom postupku, kao jedan od uslova za dozvoljenost izjavljivanja revizije propisuje da je reviziju izjavilo lice koje je advokat. Prema tome, izjavljivanje revizije lično, od strane podnosilaca ustavne žalbe u konkretnom slučaju, predstavlja nedostatak koji izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 2) Zakona. Na osnovu navedenog, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2890/07 kojim je revizija odbačena, a što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije, nisu povređena Ustavom garantovana prava podnosilaca ustavne žalbe utvrđena odredbama čl. 32. i 36. Ustava.
Imajući u vidu da je reviziju izjavilo lice koje nije advokat, što znači da, u konkretnom slučaju, revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem rešenja Okružnog suda u Beograd Gž. 1012/07 od 30. marta 2007. godine, iscrpljeno je poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Saglasno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na prvostepeno i drugostepeno rešenje neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona. S tim u vezi, Ustavni sud je takođe ocenio da ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i navedenim Zakonom za ocenu da li je osporenim rešenjima iz tačke 2. izreke učinjena povreda Ustavom zajemčenih prava iz čl. 32. i 36. Ustava.
Ustavni sud, u smislu odredbe člana 170. Ustava, nije nadležan da odlučuje o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe kojim se traži odlučivanje ovog Suda o povraćaju novca ulaganog na ime stambenog doprinosa u toku radnog veka podnosilaca ustavne žalbe sa kamatom i valorizacijom, kao i o dodeli pripadajućih stanova podnosiocima ustavne žalbe, pa nije bilo procesnih pretpostavki za odlučivanje o takvom zahtevu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Na osnovu izloženog, i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9) i odredaba člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 944/2008: Odbačaj ustavne žalbe protiv odluka u radnom sporu
• Už 104/2009: Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije
• Už 559/2008: Odbacivanje revizije izjavljene od strane lica koje nije advokat u parničnom postupku
• Už 215/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene