Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko 11 godina. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i utvrđuje pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Džokov iz Skoplja, Republika Makedonija, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marije Džokov i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 601/2010, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Džokov iz Skoplja, Republika Makedonija, je 20. novembra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Bojana Lazarevića iz Brusa, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetu I. 56/00.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 29. marta 2000. godine podnela prvostepenom sudu predlog za izvršenje i da je Opštinski sud u Brusu doneo rešenje o izvršenju tek nakon deset meseci od dana podnošenja predloga. Ona ističe da ovaj izvršni postupak traje već devet godina i “da ne postoji bilo kakva indicija da će sud ovaj predmet ozbiljno uzeti u rad i sprovesti izvršenje“, pa smatra da je u konkretnom slučaju povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i naloži Opštinskom sudu u Brusu da preduzme sve mere kako bi se okončalo ovo prinudno izvršenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Osnovnog suda u Kruševcu je 18. maja 2011. godine dostavio na uvid spise predmeta I. 601/2010 (predmet je dobio novi broj) i odgovor na ustavnu žalbu u kome je istakao sledeće činjenice i okolnosti, koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnositeljke ustavne žalbe o povredi njenog prava na suđenje u razumnom roku u ovom izvršnom postupku: da je izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela 29. marta 2000. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Milosije Božanović, a na osnovu parnične presude Opštinskog suda u Brusu, kojom je dužnik obavezana da isplati poveriocu odgovarajući novčani iznos na ime duga; da je izvršni poverilac predložila da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je Opštinski sud u Brusu doneo rešenje o izvršenju I. 56/00 od 6. februara 2001. godine, kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca; da je postupajući sudija dopisom od 20. marta 2002. godine tražio od MUP Brus da izvršnom dužniku oduzmu pasoš, s obzirom da se ona nalazila na privremenom radu u Nemačkoj, te da je MUP Brus dopisom od 26. avgusta 2003. godine obavestio izvršni sud da je oduzeo putnu ispravu dužniku uz izdatu potvrdu o oduzimanju; da je sudski izvršitelj 26. avgusta 2003. godine sačinio zapisnik u kome je konstatovao da je izašao na lice mesta i da je kuća izvršnog dužnika bila zaključana, te da nije mogao da izvrši popis i procenu pokretnih stvari dužnika; da su, nakon toga, pokušaji sudskog izvršitenja da izvrši popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika imali isti epilog, imajući u vidu da je kuća dužnika konstantno bila zaključana; da je izvršni poverilac, polazeći od toga da nije mogla da ostvari svoje potraživanje na predloženi način, tražila od prvostepenog suda da se promeni sredstvo izvršenja, tako što će preneti na nju novčano potraživanje koje izvršni dužnik ima prema Mirku Virijeviću i da je Opštinski sud u Brusu doneo rešenje I. 56/00 od 4. oktobra 2005. godine, kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca, te je zabranio Mirku Virijeviću da izmiri dugovanje prema izvršnom dužniku po osnovu ugovora o zakupu poslovnog prostora i naložio da se izvrši prenos potraživanje dužnika prema trećem licu na izvršnog poverioca; da je veće Opštinskog suda u Brusu, odlučujući o prigovorima stranaka i Mirka Virijevića protiv prvostepenog rešenja, donelo rešenje Ipv. 42/05 od 13. decembra 2005. godine kojim je odbilo prigovore (odnosno odbacilo prigovor trećeg lica kao nedozvoljen) stranaka i potvrdilo prvostepeno rešenje; da je 28. marta 2007. godine sudski izvršitelj opet izašao na lice mesta u nameri da izvrši popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, ali bez uspeha; da iz svega iznetog proizlazi da je postupajući sudija učinio sve u skladu sa važećim propisima kako bi se sprovelo ovo prinudno izvršenje, ali da je kuća izvršnog dužnika stalno bila zaključana, što je onemogućilo izvršenje prodajom njenih stvari.

Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu I. 601/2010, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti, koje su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari: da je rešenje o izvršenju I. 56/00 otpravljeno iz prvostepenog suda 25. avgusta 2003. godine; da je veće Opštinskog suda u Brusu, odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika protiv navedenog prvostepenog rešenja, donelo rešenje Ipv. 46/03 od 15. septembra 2003. godine, kojim je odbilo prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje i da, nakon toga, izvršni sud nije preduzimao nikakve izvršne radnje do 26. novembra 2004. godine, kada je sudski izvršitelj pokušao da izvrši popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je prvostepeni sud, nakon devet meseci od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je promenjeno sredstvo izvršenja u ovoj pravnoj stvari, tražio od izvršnog poverioca da dostavi obaveštenje da li je Mirko Virijević izvršio prenos navedenog potraživanja i da je izvršni poverilac pristupila u sud 19. februara 2007. godine, ističući da dužnik izvršnog dužnika nije postupio po rešenju I. 56/00 od 4. oktobra 2005. godine; da je sudski izvršitelj 29. marta 2007. godine poslednji put u ovoj pravnoj stvari izašao na lice mesta kako bi izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika i da je, nakon toga, izvršni poverilac u više navrata urgirala da sud okonča ovaj postupak; da je 12. juna 2009. godine izvršni poverilac podnela predlog da se promeni sredstvo izvršenja, tako što će se odrediti izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika i da prvostepeni sud nije odlučio o tom predlogu; da je Osnovni sud u Kruševcu preuzeo ovaj predmet radi postupanja i da postupajući sudija novoformiranog suda nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. stav 1. Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SFRJ“, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93 i 24/94), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP), koji je stupio na snagu 7. jula 2000. godine i koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga i da je o prigovoru sud dužan da odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10.); da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja dužniku prilikom preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 67) (član 40. stav 4.); da će, kad izvršnu radnju treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a dužnik nije prisutan ili neće prostoriju da otvori, službeno lice otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 45. stav 3.); da je, u slučaju nepostupanja organa unutrašnjih poslova po zahtevu suda za pružanje pomoći u sprovođenju izvršenja, sud dužan da odmah o tome obavesti nadležnog ministra unutrašnjih poslova, vladu ili nadležno skupštinsko telo (član 47. stav 2.); da će službeno lice, pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima i da će se rešenje o izvršenju dužniku dostaviti naknadno, ako nije moglo da se preda prilikom popisa (član 67. st. 1. i 2.); da se rešenjem kojim se određuje zabrana na novčanom potraživanju (rešenje o zabrani) zabranjuje dužnikovom dužniku da to potraživanje izmiri dužniku, a dužniku se zabranjuje da to potraživanje naplati ili da inače raspolaže njim i zalogom koja je data za njegovo obezbeđenje, da je zabrana sprovedena danom dostavljanja rešenja o zabrani dužnikovom dužniku, te da poverilac stiče zabranom založno pravo na dužnikovom potraživanju, ako je ovo po njegovom predlogu zabranjeno (član 90. st. 1, 2. i 3.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona (član 262.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe pokrenula izvršni postupak 29. marta 2000. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Brusu i da prinudno izvršenje još nije okončano.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog izvršnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj izvršni postupak traje već 11 godina i dva meseca, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, enormno dugo trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Uzimajući u obzir sadržinu odgovora na ustavnu žalbu, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Brusu u ovom izvršnom postupku nije postupao u skladu sa načelom hitnosti i da je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje ovog postupka.

Naime, Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine (koji je važio u vreme podnošenja predloga u ovoj pravnoj stvari) je afirmisao načelo hitnosti po kome postupa sud u ovoj vrsti građanskog postupka i pored toga što nije eksplicitno propisivao rokove za preduzimanje procesnih radnji kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita prava izvršnih poverilaca. Uprkos toj činjenici, Ustavni sud smatra da načelo hitnog postupanja podrazumeva obavezu suda da u vrlo kratkom vremenskom periodu odluči o predlogu za izvršenje izvršnog poverioca, odnosno da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. Budući da se na ovaj izvršni postupak od 7. jula 2000. godine primenjivao ranije važeći ZIP, Ustavni sud ukazuje da je navedeni zakon konkretizovao načelo hitnosti pojedinim odredbama, kojima su propisani kratki rokovi za preduzimanje određenih procesnih radnji. Polazeći od toga, Ustavni sud je zaključio da je Opštinskom sudu u Brusu trebalo više od deset meseci da odluči o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, iako je prema odredbi člana 10. stav 1. ranije važećeg ZIP bio dužan da o predlogu odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. S obzirom na to da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja najpre predložena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud nalazi da se načelo iz člana 4. stav 1. ranije važećeg ZIP odnosi i na obavezu sudskog izvršitelja da hitno dužniku preda rešenje o izvršenju i pozove ga da plati iznos na ime duga, odnosno da što pre izvrši popis stvari u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. Suprotno tome, rešenje o izvršenju je otpravljeno iz prvostepenog suda nakon dve i po godine od dana njegovog donošenja, a sudski izvršitelj je tek 26. avgusta 2003. godine izašao na lice mesta kako bi pristupio popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta konstatovao dva perioda neaktivnosti i nerazumnog kašnjenja prvostepenog suda. Prvi period neaktivnosti trajao je godinu dana i dva meseca, od 15. septembra 2003. godine kada je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, do 26. novembra 2004. godine kada je sudski izvršitelj opet izašao na lice mesta kako bi izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika. Drugi period neaktivnosti jeste period od četiri godine i dva meseca, od 29. marta 2007. godine kada je sudski izvršitelj poslednji put izašao na lice mesta kako bi izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, pa sve do današnjeg dana, iz čega proizlazi i da Osnovni sud u Kruševcu, kao nadležni sud za sprovođenje izvršenja od 1. januara 2010. godine, snosi odgovornost za dugo trajanje ovog postupka. U tom kontekstu, treba istaći i da je izvršni poverilac 12. juna 2009. godine podneo predlog za promenu sredstva izvršenja i da izvršni sud još nije odlučio o tom predlogu. Iz iznetih razloga, a posebno imajući u vidu da postupajući sudovi nisu preduzeli sve zakonom predviđene mere kako bi se ovaj izvršni postupak hitno okončao, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak po predlogu za izvršenje podnositeljke okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti