Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i neutemeljene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi. Deo protiv rešenja prekršajnih organa odbačen je kao neblagovremen, jer se rok računa od dostavljanja drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milića Lukovića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milića Lukovića, izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija - Uprava Carina – Carinarnica Kraljevo P. 1103/08 od 16. septembra 2008. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC 2337/2008 od 29. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Upr. 330/10 od 15. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milić Luković iz Ivanjice je 13. maja 2011. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu, dopunjenu 4. avgusta 2011. godine, protiv rešenja Ministarstva finansija – Uprava Cariina – Carinarnica Kraljevo P. 1103/08 od 16. septembra 2008. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC 2337/2008 od 29. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Upr. 330/10 od 15. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Upr. 330/10 od 15. aprila 2011. godine odbačen kao neblagovremen zahtev podnosioca ustavne žalbe za vanredno preispitivanje rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC 2337/2008 od 29. oktobra 2009. godine. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ne osporava zakonski osnov za odbacivanje podnetog zahteva za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju, već se sadržina ustavne žalbe u celini odnosi na odlučivanje i postupak pred prekršajnim organima.
Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da je osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Upr. 330/10 od 15. aprila 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na rešenja Ministarstva finansija – Uprava Carina – Carinarnica Kraljevo P. 1103/08 od 16. septembra 2008. godine i rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC 2337/2008 od 29. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je pošao od svog pravnog stava da će se donošenjem odluke o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju smatrati da su iscrpljena pravna sredstva u prekršajnom postupku pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o prekršajima, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepenog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke donete po žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao neblagovremen, jer je podnet Vrhovnom sudu Srbije nakon isteka zakonom propisanog roka, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja podneo 9. decembra 2009. godine, što znači da je osporeno rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije – Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC 2337/2008 od 29. oktobra 2009. godine primio pre navedenog datuma, a da je ustavna žalba podneta 13. maja 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe i u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, ceni u odnosu na dan dostavljanja osporene drugostepene odluke, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević