Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra zbog neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz Šuljma, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 2894/10 (inicijalno pr edmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 52/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Šuljma podneo je Ustavnom sudu, 26. marta 2015. godine, preko punomoćnika V. V . M, advokata iz Sremske Mitrovice, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 2894/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 52/05), kao i protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 133/15 od 10. februara 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je parnični postupak radi utvrđenja prava svojine, trajao više od deset godina , zbog čega je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U prilog tvrdnji da mu je pravo na pravično suđenje povređeno presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 133/15 od 10. februara 2015. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev i potvrđeno rešenje o troškovima postupka, podnosilac je, između ostalog, naveo da su sudovi odlučili suprotno sadržini spisa, zapisnika i iskaza svedoka, i to t ako što su iskaz svedoka M. P. i drugih svedoka tumačili suprotno sadržini istih.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , pravo na naknadu materijalne štete u iznosu od 120.000 dinara, što odgovara parničnim troškovima, te da poništi osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 133/15 od 10. februara 2015. godine. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 2894/10 (inicijalno pr edmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P . 52/05) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac M. V . iz Šuljma, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. januara 2005. godine tužbu Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, protiv tužene L. S. iz Sremske Mitrovice, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti po osnovu održaja . Tužba je u sudskom upis niku zavedena pod brojem P. 52/05

Do donošenja prvostepene presude zakazano je devet ročišta za glavn u raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana, i to jedno zbog dostavljanja poziva tuženoj na adresi u Nemačkoj, a dva zbog bolesti postupajućeg sudije. U sprovedenom dokaznom postupku, sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju, određene ostavinske spise predmeta, saslušao predložene svedoke i tužioca. Zapisnik o saslušanju tužene je sačinjen pred Generalnim konzulatom Republike Srbije u Štutgartu. Rasprava je zak ljučena na ročištu održanom 16. oktobra 2007. godine, kada je određeno da će se pismeni otpravak presude dostaviti strankama u zakonskom roku.

Presudom Optinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 52/05 od 16. oktobra 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine po osnovu kupoprodaje i održaja na predmetnim nepokretnostima i obavezan tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak prvostepene presude je 3. aprila 2008. godine dostavljen punomoćniku tužioca.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 304/10 od 5. februara 2010. godine žalba tužioca je usvojena i ožalbena presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 52/05 od 16. oktobra 2017. godine ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu pravila postupka, na koju mu je ukazano ovim rešenjem, te da će na pouzdan način sveobuhvatnom ocenom dokaza kako svakog pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, utvrditi relevantne činjenice z a presuđenje u ovoj stvari, pa će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.

Ponovni prvostepeni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu pod novim brojem P. 2894/10.

Do donošenja presude zakazano je 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih četiri ročišta nisu održana, i to jedno zbog bolesti postupajućeg sudije, dva zbog nedostatka procesnih pretpostavki - tužena je bila opravdano sprečena i nije uredno pozvana, i jedno zbog nestanka električne energije. Sud je čak tri puta zaključivao raspravu i ponovo otvarao raspravu radi upotpunjavanja činjenica od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. U ponovnom postupku saslušan je svedok K . V, tužilac u svojstvu parnične stranke i sud je izvršio uvid u celokupnu pismenu dokumentaciju.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 2894/10 od 8. septembra 2014. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima po osnovu održaja i obavezan tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak prvostepene presude je 3. decembra 2014. godine dostavljen punomoćniku tužioca.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 2894/10 od 12. decembra 2014. godine, izvršena je ispravka navedene presude u pogledu iznosa parničnih troškova koje je tužilac obavezan da plati tuženoj.

Tužilac je izjavio žalbe protiv prvostepene presude i rešenja o ispravci presude.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 133/15 od 10. februara 2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 2894/10 od 8. septembra 2014. godine, sa rešenjem istog suda P. 2894/10 od 12. decembra 2014. godine.

U obrazloženju osporene drugostepene presude, između ostalog, navedeno je: da tužilac u ovoj pravnoj stvari dokazuje da je svojinu na predmetnom zemljištu stekao održajem, po osnovu usmenog kupoprodajnog ugovora, iz kojih razloga je u smislu odredbe člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, bilo potrebno da u ovom postupku dokaže svoju savesnost i nesmetan posed u trajanju od 20 godina; da je vodeći računa o pravilnoj primeni odredbe člana 28. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojom je propisano da naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, te da vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa, taj sud našao da tužilac i u situaciji da je dokazao da je osnovano bio u uverenju da je njegov otac bio savestan držalac predmetnog zamljišta, po osnovu sopstvene savesnosti nije mogao steći svojinu na predmetnom zemljištu, budući da od smrti njegovog oca 1993. godine, do podnošenja tužbe 24. februara 2010. godine, nije prošlo 20 godina.

Dalje, drugostepeni sud je ocenio da žalbeni navodi tužioca koji se odnose na rešenje o ispravci, kojim je ispravljena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, a kojima se napada pravilnost pouke o pravnom leku iz pobijanog rešenja, nisu od uticaja na drugačije presuđenje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je sud odlučivao i o žalbi na presudu i o žalbi na rešenje o ispravci, te da je ispitujući odluku o troškovima postupka Apealacioni sud našao da je prvostepeni sud pravilnom primenom odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku o troškovima postupka obračunavajući troškove postupka prema vrednosti predmeta spora i uzimajući u obzir nužne i neophodne troškove za vođenje ove parnice, te dajući valjane razloge koje prihvata i ovaj sud, pa su suprotni žalbeni navodi tužioca bez pravnog osnova.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 27. februara 2015. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/ 13-Odluka US) bilo je propisano : da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10, st. 1. i 2.); da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 149. stav 1.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice,a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 15. stav 1.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „ Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS “, broj 115/05) propisano je: da s avestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina, a da naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa (član 28. st. 4. i 5.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 12. januara 2005 . godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 133/15 od 10. februara 2015. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao deset godina.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka, počev od podnošenja tužbe 12. janua ra 2005. godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen , imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su bile od značaja za presuđenje .

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da postupanje nadležnih sudova nije bilo efikasno, ni delotvorno. Ovakav zaključak Sud je izveo imajući u vidu da je pismeni otpravak prve presude P. 52/05 od 16. oktobra 2007. godine, dostavio punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, nakon šest meseci od donošenja presude 3. aprila 2008. godine. Odlučivanje drugostepenog suda o žalbi izjavljenoj protiv navedene presude je trajalo više od dve godine, do donošenja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 304/10 od 5. februara 2010. godine. Nakon toga, prvostepeni sud je sledeću presudu u ponovnom postupku (P. 2894/10 od 8. septembra 2014. godine) doneo nakon četiri godine i sedam meseci od ukidanja prethodne.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u primerenom roku okonča predmetnu parnicu koju je vodio u svojstvu tužioca.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja, pre svega, prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u pred metu P. 2894/10 (inicijalno predmet Opš tinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 52/05 ) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka i postupanje nadležnih sudova . Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete u iznosu od 120.000,00 dinara , koji iznos predstavlja visinu dosuđenih troškova postupka koje je obavezan podnosilac da plati , Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete nije spojiv sa svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 133/15 od 10 . februara 2015. godine, Ustavni sud ističe da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno na štetu podnosioca, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.