Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite suđenja

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbačen prigovor za ubrzavanje postupka. Utvrđeno je da je sud proizvoljno zaključio da podnosilac nema pravni interes, zanemarujući činjenicu da je prigovor podnet pre donošenja sudijske odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-21857/2023
27.11.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P(1) iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P(1) i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž. 34926/21.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P(1) iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 22. decembra 2023. godine, preko punomoćnika M. P(2), advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž. 34926/21.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. septembra 2023. godine podneo prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž. 34926/21.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine odbacio prigovor, sa obrazloženjem da je odluka u predmetu Višeg suda u Beogradu doneta 16. novembra 2023. godine, te ne postoji pravni interes podnosioca da se traži da se postupak ubrza, pa je prigovor i odbačen, u smislu člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a u vezi sa članom 5. stav 1. istog zakona.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž. 34926/21, sa obrazloženjem da je odluka u predmetu Višeg suda u Beogradu doneta 16. novembra 2023. godine, te ne postoji pravni interes podnosioca da se traži da se postupak ubrza.

Ispitujući da li je Viši sud u Beogradu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja, a taj sud, u zavisnosti od navoda prigovora, ceni njegovu osnovanost, posmatrajući postupak kao celinu ili samo tu fazu postupka. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-2750/2021 od 7. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je zaključio da Viši sud u Beogradu, prilikom odlučivanja o prigovoru, očigledno nije imao u vidu da je odluka u predmetu Višeg suda u Beogradu doneta 16. novembra 2023. godine, znači nakon podnošenja prigovora 22. septembra 2023. godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da stanovište izneto u osporenom rešenju nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca ustavne žalbe.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4P. 463/23 od 20. novembra 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž. 34926/21, odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud odredi naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pravo na pravično zadovoljenje, saglasno navedenom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite suđenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti