Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne krivične presude kao neblagovremenu. Obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, niti utiče na rok za njeno podnošenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-219/2011
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Živanovića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Živanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 485/09 od 21. septembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz.1049/09 od 21. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Živanović iz Zaječara, preko punomoćnika, advokata Zorana Markovića iz Zaječara, podneo je Ustavnom sudu 17. januara 2011. godine, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 485/09 (pogrešno označena kao Kž. 458/09) od 21. septembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz.1049/09 od 21. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je presudom Opštinskog suda u Zaječaru K. 140/09 od 26. marta 2009. godine, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za krivično delo oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i izrečena mu je uslovna osuda; da je osporenom presudom Okružnog suda u Zaječaru Kž. 485/09 od 21. septembra 2009. godine uvažena žalba Opštinskog javnog tužioca u Zaječaru i preinačena presuda Opštinskog suda u Zaječaru K. 140/09 od 26. marta 2009. godine u pogledu odluke o kazni; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 1049/09 od 30. novembra 2009. godine obavešten branilac okrivljenog, da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 140/09 od 26. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 485/09 od 21. septembra 2009. godine; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 1049/09 od 21. decembra 2010. godine, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe, advokat Zoran Marković iz Zaječara, obavešten da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 140/09 od 26. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 485/09 od 21. septembra 2009. godine i da Republičko javno tužilaštvo u svemu ostaje pri odluci Ktz. 1049/09 od 30. novembra 2009. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac kao državni organ.

Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu presudu Okružnog suda u Zaječaru Kž. 485/09 od 21. septembra 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe primio pre 30. novembra 2009. godine kada je doneta odluka Republičkog javnog tužilaštva po prvoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 17. januara 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

6. Ustavni sud je utvrdio da osporeno obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 1049/09 od 21. decembra 2010. godine, ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba, jer njime nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, odnosno o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka protiv njega.
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti