Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe Marije Ripson

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Marije Ripson izjavljenu protiv više sudskih presuda. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji se odnose na osporene akte, već ponavlja navode iz ranijeg postupka o obračunu kamate.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2191/2009
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Šoškića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slobodana Šoškića izjavljena protiv odluke Narodne skupštine RS broj 39 od 26. oktobra 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 88/09).

2. Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Šoškića izjavljena protiv „odluke-predloga Upravnog odbora AK Srbije od 5. septembra 2009. godine“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Šoškić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 23. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv „odluke-predloga upravnog odbora AK Srbije od 5. septembra 2009. godine i odluke Narodne skupštine RS od 26. oktobra 2009. godine, objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 88 od 28. oktobra 2009. godine“, zbog povrede izbornog prava i prava na učešće u upravljanju javnim poslovima, zajemčenih odredbama čl. 52. i 53. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je predlog Advokatske komore Srbije za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda advokata „zasnovan“ na odluci Upravnog odbora Advokatske komore Srbije od 5. septembra 2009. godine; da je na sednici skupštine Advokatske komore Srbije od 20. juna 2009. godine trebalo da se izvrši izbor kandidata za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca; da je skupština Advokatske komore Srbije „jedini legalni organ“ ovlašćen da predloži kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda advokata, budući da je „skupština organ članstva, a upravni odbor je organ skupštine“. Iz navedenih razloga, po mišljenju podnosioca, odluka upravnog odbora Advokatske komore Srbije da se za izbornog člana Visokog saveta sudstva predloži advokat Dejan Ćirić, „nije zakonita, ni legitimna“, što „čini nelegalnom“ i odluku Narodne skupštine kojom je Dejan Ćirić iz Niša izabran za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata. Podnosilac smatra da mu je navedenim odlukama povređeno pasivno biračko pravo jer o njegovoj kandidaturi nije odlučivala skupština Advokatske komore Srbije, a da se povreda navedenog ustavnog prava „prostire do aktivnosti Narodne skupštine RS, koja je izvršila izbor“. Pored toga, podnosilac je istakao da mu je osporenim aktima povređeno pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, s obzirom na to da je funkcija člana Visokog saveta sudstva, po svojoj prirodi, javna funkcija. Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud poništi osporene odluke, te odredi da se donese „nova odluka o utvrđivanju kandidata od strane skupštine AK Srbije i potom odluka Narodne skupštine ... u roku od 8 dana“, kao i da odloži izvršenje „svih pojedinačnih akata koje će Visoki savet sudstva da donese u nezakonitom sastavu“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je dopisom od 11. januara 2010. godine, na osnovu odredaba člana 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) i člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), tražio od Advokatske komore Srbije da dostavi zapisnik sa sednice Skupštine Advokatske komore Srbije održane 20. juna 2009. godine, kao i zapisnik sa sednice Upravnog odbora Advokatske komore Srbije održane 5. septembra 2009. godine. Tražena dokumentacija, kao i odgovor na ustavnu žalbu dostavljeni su dopisom Advokatske komore Srbije od 21. januara 2010. godine.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dostavljenu dokumentaciju, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je doneo odluku broj 55-1/09 od 15. aprila 2009. godine da se Skupštini Advokatske komore Srbije dostavi na potvrđivanje odluka Upravnog odbora od 24. januara 2009. godine o tome da Vojislav Nedić, advokat iz Beograda, bude kandidat za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda advokata.

Na sednici Skupštine Advokatske komore Srbije, održanoj 20. juna 2009. godine prihvaćen je predlog da se izostavi iz dnevnog reda tačka 4, koja je glasila: „Odlučivanje o potvrđivanju odluka Upravnog odbora od 24. januara 2009. godine o izboru kandidata za Državno veće tužilaca i Visokog saveta sudstva“, sa podtačkom 4.1: „Ukoliko Skupština ne potvrdi navedene odluke Upravnog odbora, izvršiće se izbor kandidata za izborne članove prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata“. Umesto toga, prihvaćen je predlog nove tačke 4. dnevnog reda sledeće sadržine: „Rasprava o nadležnosti organa Advokatske komore Srbije koji odlučuju o predlogu kandidata Advokatske komore Srbije za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva; u okviru te rasprave može biti ili odluka da se menja Statut ili autentično tumačenje ili i jedno i drugo“. Ustavni sud je utvrdio da Skupština Komore nije raspravljala o novoj tački 4. dnevnog reda, već se prešlo na raspravu o načinu delovanja advokata u vezi sa obavezom da pružene usluge evidentiraju putem fiskalnih kasa, posle čega je sednica završena.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je 4. jula 2009. godine doneo odluku broj 110-3/09 kojom se, pored ostalog, pozivaju sve advokatske komore u Srbiji da dostave predloge kandidata za izborne članove prvog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata. Odlučeno je da se kandidature podnose počev od 4. jula 2009. godine, a utvrđeni su i sledeći kriterijumi za predlaganje kandidata: da kandidat ima 15 godina radnog iskustva u struci, da je ugledan i priznat u svojoj sredini, da u prethodnom periodu nije disciplinski odgovarao zbog povrede Kodeksa profesionalne etike advokata i da nije pravnosnažno osuđen za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom. Navedena odluka Upravnog odbora objavljena je na web stranici Advokatske komore Srbije i dostavljena svim advokatskim komorama u Srbiji.

Advokatska komora Srbije je dopisom od 4. jula 2009. godine dostavila navedenu odluku Upravnog odbora Advokatske komore Srbije podnosiocu ustavne žalbe i ostalim advokatima koji su već imali svojstvo kandidata u postupku utvrđivanja predloga Advokatske komore Srbije za člana Visokog saveta sudstva, uz napomenu da je potrebno da ponovo dostave izjavu o prihvatanju kandidature, kao i svoju biografiju, ukoliko žele da se ponovo kandiduju za člana Visokog saveta sudstva. Dopisom od 14. jula 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je dostavio Advokatskoj komori Srbije izjavu o prihvatanju kandidature za člana Visokog saveta sudstva.

Na sednici Upravnog odbora Advokatske komore Srbije održanoj 5. septembra 2009. godine – kojoj je prisustvovao i podnosilac ustavne žalbe, najpre je utvrđeno da je Upravni odbor, saglasno članu 23. stav 1. tačka 15. Statuta Advokatske komore Srbije, nadležan za donošenje odluke o utvrđivanju predloga kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata. Potom je Upravni odbor doneo odluku: da Advokatska komora Srbije predloži po jednog kandidata za izborne članove navedenih organa; da se izbor kandidata izvrši javnim glasanjem o svakom pojedinačnom kandidatu; da se u slučaju da dva ili više kandidata dobiju isti broj glasova, za te kandidate ponovi glasanje dok jedan od njih ne dobije potrebnu većinu glasova. Od pet predloženih kandidata, četiri kandidata – među kojima i podnosilac ustavne žalbe, nisu dobila nijedan glas, a kandidat Dejan Ćirić dobio je dvanaest glasova. Na osnovu takvog rezultata glasanja, Upravni odbor je doneo osporenu odluku broj 158-2/09 od 5. septembra 2009. godine da Advokatska komora Srbije predloži Narodnoj skupštini Dejana Ćirića, advokata iz Niša, kao jedinog kandidata za izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata.

U predlogu Advokatske komore Srbije, koji je dostavljen Narodnoj skupštini 5. septembra 2009. godine, navedeno je: da je 28. januara 2009. godine Narodnoj skupštini dostavljen prvi predlog Advokatske komore Srbije, ali da predloženi kandidati nisu dobili potrebnu većinu glasova; da je Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine obavestio Advokatsku komoru Srbije da je potrebno da dostavi novi predlog; da su radi razmatranja pitanja vezanih za predlaganje kandidata za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva održane sednice Upravnog odbora i Skupštine Komore; da je Upravni odbor odlukom broj 110-3/09 od 4. jula 2009. godine pozvao sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da predlože kandidate; da su, u cilju što potpunije informisanosti članstva o mogućnosti kandidovanja, na web stranici Advokatske komore Srbije objavljeni odluka Upravnog odbora broj 110-3/09 od 4. jula 2009. godine i poziv svim advokatskim komorama u Srbiji za predlaganje kandidata; da je Skupština Advokatske komore Srbije na sednici održanoj 20. juna 2009. godine razmatrala pitanja izbora predstavnika advokature u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca; da su advokatske komore u Srbiji dostavile svoje predloge, koji su razmatrani na sednici Upravnog odbora održanoj 5. septembra 2009. godine; da je Upravni odbor na navedenoj sednici doneo odluku da se Narodnoj skupštini kao jedini kandidat za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda advokata predloži Dejan Ćirić, advokat iz Niša, potpredsednik Advokatske komore Srbije. U predlogu Advokatske komore Srbije upućenom Narodnoj skupštini navedeni su podaci iz službene evidencije za predloženog kandidata, kao i razlozi za njegovo predlaganje.

Osporenom odlukom Narodne skupštine RS broj 39 od 26. oktobra 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 88/09) za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata izabran je Dejan Ćirić, advokat iz Niša, potpredsednik Advokatske komore Srbije.

5. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično, kao i da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (član 52.); da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, broj 116/08), kojima je propisano: da je Savet nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (član 2.); da izborne članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača, a da je ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata Advokatska komora Srbije (član 20. st. 1. i 2.); da postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova, da se postupak kandidovanja, izbora i predlaganja sprovodi na način i u rokovima koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije, te da Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata Narodnoj skupštini (član 36. st. 1. do 3.).

Statutom Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 43/99, 65/01, 41/02 i 64/04) predviđeno je: da Skupštinu Komore čine delegati koje biraju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore i da svaka advokatska komora bira u Skupštinu jednog delegata na svakih 50 advokata (član 15.); da Skupština Komore donosi Statut (član 16. stav 1. tačka 1.); da članove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore, srazmerno broju delegata izabranih u Skupštini, s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru (član 22. stav 1.); da Upravni odbor određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima (član 23. tačka 15.).

6. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac svoju tvrdnju o povredi prava na učešće u upravljanju javnim poslovima zasniva na tome što predlog Advokatske komore Srbije za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata nije utvrdila Skupština Advokatske komore Srbije, već njen Upravni odbor. Iz toga je podnosilac izveo zaključak da o predloženim kandidatima, među kojima je bio i on, nije odlučeno u skladu sa odredbama člana 36. Zakona o Visokom savetu sudstva, što čini nezakonitom i odluku Narodne skupštine o izboru Dejana Ćirića za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 53. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je Zakon o Visokom savetu sudstva uredio samo postupak kandidovanja i predlaganja kandidata za članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija. S obzirom na ustavni položaj advokature kao samostalne i nezavisne službe, Advokatskoj komori Srbije je prepušteno da sama uredi postupak kandidovanja, izbora i predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata, uz obavezu da taj postupak sprovede na način kojim se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova (član 36. st. 1. i 2. navedenog Zakona). Stoga je Ustavni sud ispitivao da li je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da ravnopravno sa ostalim kandidatima učestvuje u predmetnom postupku kandidovanja i da li se o njegovoj kandidaturi odlučivalo na način i u skladu sa važećim propisima.

Po mišljenju Ustavnog suda, ne mogu se prihvatiti navodi podnosioca da Upravni odbor Advokatske komore Srbije nije nadležan da donese odluku o utvrđivanju kandidata za člana Visokog saveta sudstva. Imajući u vidu da je odredbom člana 23. stav 1. tačka 15. Statuta Advokatske komore Srbije predviđeno da Upravni odbor određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima, Ustavni sud ocenjuje da iz Statuta nesumnjivo proističe ovlašćenje Upravnog odbora da među prijavljenim kandidatima izabere onog koga će Advokatska komora Srbije predložiti Narodnoj skupštini za člana Visokog saveta sudstva iz reda advokata. Pored toga, iz odredaba člana 15. i člana 22. stav 1. Statuta Advokatske komore Srbije proizlazi da Upravni odbor Advokatske komore Srbije zapravo predstavlja Skupštinu Komore „u malom“. Ovo stoga što Skupštinu Komore čine delegati koje biraju skupštine advokatskih komora, pri čemu svaka advokatska komora bira u Skupštinu jednog delegata na svakih 50 advokata. Isto tako, i sastav Upravnog odbora Komore počiva na delegatskom principu. Naime, članove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore, srazmerno broju delegata izabranih u Skupštini, s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da utvrđivanjem predloga kandidata od strane Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, s obzirom na njegovu strukturu, nije dovedeno u pitanje ispunjenje zakonske obaveze iz člana 36. Zakona o Visokom savetu sudstva – da se postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata sprovede na način kojim se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova. Po shvatanju Ustavnog suda, ratio legis navedene odredbe sastoji se u tome da svi članovi Advokatske komore Srbije budu upoznati sa mogućnošću kandidovanja za člana Visokog saveta sudstva i da se svim advokatskim komorama u Srbiji omogući da predlože svog kandidata, kako bi se obezbedilo da predstavnik advokatske profesije u Visokom savetu sudstva bude advokat koji je dobio najveću podršku svojih kolega i time stekao neophodan legitimitet.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica neizbora na javnu funkciju ne dovodi ipso facto do povrede ustavnog prava, a da podnosilac ustavne žalbe nije osporio predmetni postupak predlaganja kandidata sa stanovišta jednakosti uslova, niti je izneo okolnosti koje bi ukazivale na njegov nejednak položaj u tom postupku. Stoga je Ustavni sud utvrdio da osporenom odlukom Narodne skupštine RS broj 39 od 26. oktobra 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 88/09) podnosiocu nije povređeno pravo zajemčeno članom 53. Ustava.

Ocenjujući navode ustavne žalbe u vezi sa istaknutom povredom izbornog prava zajemčenog odredbama člana 52. Ustava, Ustavni sud je ispitivao prirodu javne funkcije za koju se kandidovao podnosilac ustavne žalbe, pa je utvrdio: da je Visoki savet sudstva, kao posebni organ u okviru sudske vlasti, ustanovljen sa ciljem da obezbedi nezavisnost i samostalnost sudova i sudija; da izborne članove Visokog saveta sudstva čine sudije, advokati i profesori pravnog fakulteta; da Visoki savet sudstva, pored ostalog, odlučuje o izboru i prestanku funkcije sudija, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti, o vrednovanju njihovog rada i o drugim pitanjima vezanim za položaj sudija. Iz navedenog proizlazi da funkcija izbornog člana Visokog saveta sudstva nije političke prirode, zbog čega, po oceni Ustavnog suda, u postupku izbora za člana tog organa ne može ni biti povređeno izborno pravo zajemčeno članom 52. Ustava. Naime, ustavno jemstvo izbornog prava sastoji se u obezbeđivanju prava građanima da, kao nosioci suvereniteta, neposredno sudeluju u konstituisanju organa državne vlasti, a sadržina tog prava i način njegovog ostvarivanja uređuju se tzv. izbornim zakonima. Stoga je Ustavni sud utvrdio da osporenom odlukom Narodne skupštine nije povređeno navedeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluke Narodne Skupštine RS broj 39 od 26. oktobra 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 88/09).

7. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe izjavljene protiv „odluke-predloga Upravnog odbora AK Srbije od 5. septembra 2009. godine“ Ustavni sud je pošao od toga da je Zakonom o Visokom savetu sudstva propisano da izborne članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača (član 20. stav 1.), a da je ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata Advokatska komora Srbije. Imajući to u vidu, Ustavni sud je ocenio da akt kojim se utvrđuje predlog kandidata Advokatske komore Srbije za člana Visokog saveta sudstva iz reda advokata ne predstavlja pojedinačni akt, u smislu Ustava i Zakona, protiv koga se može izjaviti ustavna žalba. Po shvatanju Ustavnog suda, utvrđivanje kandidata za članove Visokog saveta sudstva predstavlja samo jednu od faza u postupku izbora za članove Saveta, s obzirom na to da odluku o izboru u konkretnom slučaju donosi Narodna skupština. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv „odluke-predloga Upravnog odbora AK Srbije od 5. septembra 2009. godine“, jer u tom delu nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Ustavni sud je ocenio da zahtev podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud odloži izvršenje „svih pojedinačnih akata koje će Visoki savet sudstva da donese u nezakonitom sastavu“ izlazi iz okvira njegovih ovlašćenja određenih odredbom člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje protiv kojih je izjavljena ustavna žalba, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud može, do donošenja odluke o ustavnoj žalbi, odložiti izvršenje samo onog pojedinačnog akta ili radnje protiv kojih je izjavljena ustavna žalba.

9. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda , odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe Marije Ripson

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti