Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neefikasnog vođenja izvršnog postupka koji traje tri godine. Naloženo je hitno okončanje postupka radi zaštite prava podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Iljane Milosavljević iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Iljane Milosavljević i utvrđuje da su u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 7922 /10 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Iljana Milosavljević iz Kruševca podne la je 13. maja 20 11. godine, preko punomoćnika, Zorana Cvetkovića advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 7922/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Ustavni sud Odlukom Už-1685/09 od 21. decembra 2009. godine usvojio ustavnu žalbu Iljane Milosavljević, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 720/04; da je na osnovu Odluke Ustavnog suda podnositeljka podnela zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete – Ministarstvo pravde (u daljem tekstu: Komisija); da je Komisija odlukom broj 010-00-1/2010-22 od 27. januara 2010. godine kojom je delimično usvojen zahtev podnositeljke za naknadu štete, te je predložila predlog sporazuma o vrsti i visini naknade štete koji je podnositeljka potpisala; da iz razloga što naknada štete nije isplaćena podnositeljka podnela Osnovnom sudu u Kruševcu tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga, s obzirom na to da navedeni sporazum ne predstavlja izvršnu niti verodostojnu ispravu; da je Osnovni sud u Kruševcu preneo platni nalog u nadležnost izvršnog suda smatrajući da sporazum predstavlja sudsko poravnanje; da je podnositeljka postupajući po nalogu suda preinačila tužbu u predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; da nakon više urgencija sud donosi rešenje o izvršenju; da je protiv rešenja I.7922/10 Osnovnog suda u Kruševcu podnositeljka izjavila žalbu 23. februara 2011. godine, o kojoj nije odlučeno ni nakon više urgencija.

Podnositeljka ustavne žalbe je istak la zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvida u spis e predmeta Osnovnog suda u Kruševcu I. 7922/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 28. aprila 2010. godine tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga, kojom je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija da tužilji na ime duga isplati odrećeni novčani iznos.

Podnositeljka je, u svojstvu izvršnog poverioca , 12. jula 2010. godine podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

Osnovni sud u Kruševcu je rešenjem I. 7922/10 od 1. februara 2011. godine odbacio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kao nedozvoljen. U obrazloženju je navedeno da isprava koju je podnela izvršni poverilac ne p redstavlja verodostojnu ispravu.

Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac - podnositeljka ustavne žalbe je podnela žalbu Višem sudu u Kruševcu 25. februara 2011. godine.

Dopisom Višeg suda u Kruševcu Gž. 507/11 od 31. avgusta 2011. godine zatraženo je od Osnovnog suda u Kruševcu da se utvrdi kada je izvršni poverilac primio rešenje Osnovnog suda u Kruševcu I. 7922/10 od 1. februara 2011. godine.

Iz službene beleške od 20. septembra 2011. godine u spisima predmeta proizlazi da je izvršni poverilac navedeno rešenje primio tek 22. februara 2011. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu Ipv. 125/12 od 26. aprila 2012. godine usvojen je prigovor izvršnog poverioca i ukinuto je rešenje tog suda I. 7922/10 od 1. februara 2011. godine . U obrazloženju je navedeno da isprava koju je izvršni poverilac podne o ima snagu sudskog poravnanja, te da je po svojoj prirodi izvršna isprava, kao i da je postupajući sudija u ovom izvršnom predmetu trebalo da naloži poveriocu uređenje predloga za izvršenje.

Osnovni sud je dopisom od 22. marta 2013. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana dostavi sudu uređeni predlog za izvršenje u skladu sa rešenjem tog suda Ipv. 125/12 od 26. aprila 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosi teljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svijine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.) , kao i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. stav 2.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, dok je članom 39. stav 4. predviđeno je da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postup ak koji je pokrenula podnositeljka ustavne žalbe , kao poverilac , u predmetu O snovnog suda u Kruševcu I.7922/10, traje tri godine.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud smatra da je nedelotvorno postupanje suda, koji je bio nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja, uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog izvršnog postupka. Naime, nadležni sud je odlučio o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe tek nakon šest meseci, iako je prema odredbi člana 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku bio dužan to da učini u roku od tri dana od dostavljanja predloga. Takođe, sud je odlučio o pravnom leku izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu I. 7922/10 od 1. februara 2011. godine tek nakon godinu dana, iako je članom 39. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnositeljku ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja njenog novčanog potraživanja. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da podnositeteljka ustavne žalbe nije podnosila odgovarajuće zahteve, pa je tako prvo podnošenjem tužbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga, umest o predloga za izvršenje, a zatim i „predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“ značajno doprinela trajanju izvršnog postupka. Uprkos tome, Ustavni sud je ocenio da pretežni doprinos za produženje postupka snosi izvršni sud , koji nije postup ao saglasno standardu hitnosti. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je članom 17. stav 4. Pravilnika o sastavu i radu Komisije za naknadu štete na osnovu odluke Ustavnog suda kojim je usvojena ustavna žalba („Službeni glasnik RS“, br. 27/08 i 23/11) predviđeno da potpisani sporazum kojim je u potpunosti ili delimično usvojen zahtev podnosioca ima snagu sudskog poravnanja, u pogledu visine naknade štete koja je sporazumom određena.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 7922/ 10.

Ustavni sud smatra da navedeni propust suda da sprovede izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe preko tri godine predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim sudskim poravnanjem, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zašštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , dok je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu .

6. Polazeći od okolnosti predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju samo utvrđivanje povrede prava dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku u pogledu njenog zahteva za naknadu nematerijalne štete, imajući u vidu njen značajan doprinos dužem trajanju postupka podnošenjem neadektvatnih akata nadležnom sudu , a posebno činjenicu da do trenutka odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi nadležnom sudu nije podnela uredan predlog za izvršenje.

7 . Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na o snovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti