Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je, nalažući rušenje objekta, izašao iz svoje nadležnosti i proizvoljno primenio materijalno pravo. Osporena presuda je poništena u delu koji se odnosi na protivtužbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi mal. J. S . iz Niša, čiji je zakonski zastupnik majka S . S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba mal. J. S . i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine, u delu u kojem je odlučeno o protivtužbenom zahtevu tuženog-protivtužioca Lj . S , povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine , u st avovima trećem i četvrtom izreke, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je tuženi-protivtužilac podneo protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 731/11 od 17. avgusta 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mal. J . S . iz Niša, čiji je zakonski zastupnik majka S . S , takođe iz Niša, podnela je Ustavnom sudu, 4. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika J. S . N, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je drugostepeni sud utvrdio da podnositeljka traži utvrđenje prava stvarne službenosti radi korišćenja nepokretnosti koja je vanknjižni objekat koji se ne uklapa u detaljni urbanistički plan i da zbog toga nije i ne može biti uknjižen, kao i to da sporna nepokretnost ne može biti legalizovana, u smislu člana 185. Zakona o planiranju i izgradnji i da se na osnovu odredbe člana 176. Zakona t reba da bude uklonjena; da je nezakonito pravno stanovište Apelacionog suda u Nišu da je sporna nepokretnost podnositeljke nelegalna i da ne može biti legalizovana; da je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 42/ 13, od 14. maja 2013. godine objavljena Odluk a Ustavnog suda kojom se čl. od 185. do 200. Zakona o planiranju i izgra dnji brišu, a drugostepeni sud se nakon donošenja navedene Odluke, u svojoj presudi pozvao na član 185. navedenog zakona ; da je odredbom člana 175. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rušenje, uklanjanje objekta ili njegovog dela, iz čega proizlazi da sud nije nadležan za donošenje rešenja o uklanjanju objekta, prema navedenom članu zakona; da tuženi-protivtužilac tokom postupka nije pružio dokaz da je vlasnik z emljišta na kome se nalazi sporna nepokretnost, samim tim tuženi-protivtužilac nije imao pravo da zahteva od podnositeljke da ukloni spornu nepokretnost sa tog dela zemljišta.

Dopunom ustavne žalbe od 1. avgusta 2014. godine podnositeljka je osporila i rešenje Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 29. maja 2014. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja mal. J. S , ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je tužbu Osnovnom sudu u Nišu p rotiv tuženog Lj.S, radi utvrđenja prava stvarne službenosti prolaza preko zemljišta tuženog, kao poslužnog dobra, u korist spornog objekta tužilje, kao povlasnog dobra, a koji se većim delom nalazi na zemljištu tuženog. Tuženi je podneo protivtužbu istom sudu protiv tužilje-protivtužene u kojoj je istakao primarni tužbeni zahtev za uklanjanje spornog objekta tužilje sa njegovog dela zemljišta, a u slučaju neusvajanja primarnog tužbenog zahteva, istakao je eventualni tužbeni zahtev za utvrđenje prava službenosti prolaza preko zemljišta tužilje-protivtužene.

Osnovni sud u Nišu je presudom P. 731/11 od 17. avgusta 2012. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i odbio primarni i eventualni tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno: da se rešenje o rušenju Up.br. 351/480-81 od 1. juna 1981. godine nije odnosi lo na sporni objekt tužilje-protivtužene koji postoji na terenu, već na neki drugi objekat koji je bio upisan u katastru zemljišta, a koji je srušen pre gradnje sada spornog objekta; da sporni objekat faktički postoji na terenu , ali da nije upisan u katastru nepokretnosti; da kako navedenim upravnim rešenjem nije bio dat nalog za rušenje spornog objekta, to je neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio nalaganje tužilji-protivtuženoj da ukloni sporni objekt , i to dela koji se nalazi na zemljištu tuženog-protivtužioca.

Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine usvojio žalbu tuženog-protivtužioca, te je u stavu prvom izreke preinačio prvostepenu presudu , tako što je , u stavu drugom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za utvrđenje prava stvarne službenosti, dok je, u stavu trećem izreke, usvojio primarni protivtuž beni zahtev tuženog-protivtužioca za uklanjanje spornog objekta sa zemljišta tuženog-protivtužioca, a u stavu četvrtom izreke obavezao tužilju-protivtuženu da tuženom-protivtužiocu naknadi određene troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da se sporni objekat tužilje -protivtužene manjim delom nalazi na njenom zemljištu, a većim delom na zemljištu tuženog-protivtužioca; da je ugovorom o kupoprodaji tužilja-protivtužena kupila sporni objekat koji ne postoji u katastarskom operatu ; da tužilja-protivtužena traži uspostavljanje prava službenosti prolaza radi korišćenja formalnopravno nepostojećog objekta, koji faktički postoji na terenu, iako je odavno treba lo da bude porušen; da je nesumnjivo utvrđeno da sporni objekat tužilje-protivtužene predstavlja vanknjižni ob jekat koji se ne uklapa u detaljni urbanistički plan i da zbog toga nije i ne može biti uknjižen; da polazeći od pravnog pravila da se od neprava ne može zasnovati pravo, taj sud nalazi da je neosnovan zahtev tužilje -protivtužene kojim traži utvrđenje prava službenosti, radi vršenja prava svojine na nelegalnom objektu; da je osnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca, jer sporni o bjekat ne može biti legalizovan shodno članu 185. Zakona o planiranju i izgradnji, jer na osnovu odredbe člana 176. tog zakona ima biti porušen; da imajući u vidu da se bespravno izgrađeni objekat delom nalazi na zemljištu tuženog-protivtužioca, koje zemljište služi redovnoj upotrebi legalno izgrađenih objekata tuženog, to tužilja bez pravnog osnova drži deo zemljišta tuženog-protivtužioca na kome se nalazi njen objekat; da tuženi, na osnovu odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao vlasnik individualno određene stvari, ima pravo da zahteva od tužilje kao držaoca njen povraćaj, jer je dokazano da tuženi-protivtužilac ima pravo svojine na tu stvar, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tužilje-protivtužene.

Apelacioni sud je osporenim rešenjem Gž. 2673/12 od 29. maja 2014. godine odbio kao neosnovan predlog podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 1. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

Odredbom člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10-Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 54/13-Rešenje US, 98/13-Odluka US, 132/14 i 145/14) propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole. Odredbama člana 185. istog zakona koje su važile do 7. juna 2013. godine bila je uređena legalizacija objekta.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ( „Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigl edno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu Osnovnom sudu u Nišu radi utvrđenja prava stvarne službenosti prolaza preko zemljišta tuženog-protivtužioca radi nesmetanog korišćenja njenog spornog objekta, kao povlasnog dobra, koji se jednim delom nalazi na zemljištu tuženog-protivtužioca, dok je tuženi-protivtužilac primarnim protivtužbenim zahtevom tražio uklanjanje spornog objekta sa njegovog zemljišta. Osnovni sudu u Nišu je presudom P. 731/11 od 17. avgusta 2012. godine istovremeno usvojio tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe i odbio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca, dok je Apelacioni sud u Nišu osporenom presudom Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan podnositeljkin tužbeni zahtev za utvrđenje prava službenosti, a usvojio primarni protivtužbeni zahtev za uklanjanje spornog objekta.

Iz činjenica i okolnosti ovog slučaja nesumnjivo proizlazi da se parnica u kojoj je doneta osporena presuda Apelacionog suda u Nišu vodila povodom pomoćnog objekta podnositeljke, površine 28m 2, koji je izgrađen bez građevinske dozvole, većim delom (22m2) na zemljištu suseda (tuženog-protivtužioca u parnici) koje služi za redovnu upotrebu njegovih legalno izgrađenih objekata. Sporni objekat je izgrađen na zemljištu podnositeljke u površini od samo 6m2 i u vreme presuđenja nije bio upisan u katastar nepokretnosti.

Ustavni sud dalje ukazuje da je u pogledu protivtužbenog zahteva tuženog-protivtužioca za uklanjanje spornog podnositeljkinog objekta sa njegovog zemljišta, prvostepeni sud utvrdio da sporni objekat faktički postoji na terenu, ali da nije upisan u katastru nepokretnosti, i da podnositeljki rešenjem upravnog organa nije dat nalog za rušenje spornog objekta već ranije postojećeg objekta , te da je neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio nalaganje podnositeljki ustavne žalbe da ukloni sporni de o objekt a koji se nalazi na parceli tuženog-protivtužioca. Međutim, Apelacioni sud u Nišu je u osporenoj preinačavajućoj presudi Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine naveo da je protivtužbeni zahtev za uklanjanje spornog o bjekta osnovan iz razloga jer se radi o nelegalnom objektu koji ne može biti legalizovan u smislu članu 185. Za kona o planiranju i izgradnji, te da stoga, na osnovu odredbe člana 176. tog zakona , treba da bude porušen . U drugostepenoj presudi se zatim navodi da podnositeljka bez pravnog osnova drži deo nepokretnosti tuženog površine 22m2, na kojoj se nalazi njen objekat, te da tuženi, na osnovu odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kao vlasnik individualno određene stvari, ima pravo zahtevati od podnositeljke kao držaoca njen povraćaj, zato što je dokazao da na toj stvari ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti podnositeljke.

Ustavni sud smatra da je osporena presuda u delu kojim je odlučivano o protivtužbenom zahtevu zasnovana na proizvoljnoj primeni procesnog i materijalnog prava. Primarnim protivtužbenim zahtevom je traženo da se podnositeljki naloži rušenje dela objekta izgrađenog na zemljištu koje služi za redovno korišćenje legano izgrađenih objekata tuženog-protivtužioca, pri čemu je sud usvajajući protivtužbeni zahtev za rušenje objekta izašao iz svoje nadležnosti. Saglasno članu 1. Zakona o parničnom postupku, sud je u ovom građanskopravnom sporu svoju odluku trebalo da zasnuje na imovinskopravnim propisima. Upuštajući se u ocenu moguće legalizacije spornog objekta podnositeljke i nalažući rušenje njenog objekta pozivom na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, Apelacioni sud u Nišu se upustio u upravno rešavanje statusa i legalizacije bespravno izgrađenog objekta, koje je u isključivoj nadležnosti upravnih organa i Upravnog suda, a ne u nadležnosti suda u parničnom postupku.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenom presud om Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine , u delu u kojem je odlučeno o protivtužbenom zahtevu tuženog-protivtužioca, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1.Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio u tom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine, u stavu trećem izreke kojim je odlučeno o protivtužbenom zahtevu tuženog-protivtužioca, a posledično i u stavu četvrtom izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka, kako bi Apelacioni sud u Nišu ponovo odlučio o žalbi tuženog-protivtužioca podnetoj protiv prvostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2673/12 od 23. jula 2013. godine , u delu u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za ustanovljenje stvarne službenosti , Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosi teljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje osporenom presudom u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu podnositeljke, jer se navodi ustavne žalbe prevashodno odnose na nalog za rušenje podnositeljkinog objekta . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ispitivajući procesne pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe protiv rešenja Apelacionog suda Gž. 2673/12 od 29. maja 2014. godine zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu , jer se razlozi zbog kojih podnositeljka osporava rešenje kojim je odbijen njen predlog za ponavljanje postupka ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom označenog prava, rešavajući takođe kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U vezi tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje da se podnositeljka ustavne žalbe samo usputno i neobrazloženo pozvala na povredu ovog Ustavom zajemčenog prava, kao i da se sadržina ustavne žalbe u suštini odnosi samo na osporavanje drugostepene presude. Imajući u vidu navedeno, Sud se nije upuštao u utvrđivanje osnovanosti samo formalne tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe o povredi njenog prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku.

10. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti