Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog akta

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje krivičnog postupka. Ovakav akt je procesne prirode i njime se ne odlučuje o pravima i obavezama, pa nije podoban za ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Šarića iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nebojše Šarića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 849/10 od 15. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Šarić iz Smedereva podneo je Ustavnom sudu 4. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 849/10 od 15. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe, koji je u žalbi označen kao tužilac, je naveo da je „tužilac voljom okrivljenog protivpravno pritvoren u CZ, proglašen za duševnog bolesnika F22, prognan iz Beograda nakon 20 godina i stavljen pod starateljstvo centra za socijalni rad u Smederevu. Kako njegov staratelj N.Č. nije pozivan pobijenim rešenjem je uzurpirano ljudsko pravo oštećenom na fer suđenje u prekluzivnom roku, te se traži vraćanje u pređašnje stanje i rehabilitacija“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je prvostepenim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 762/03 Kv. 2121/09 od 9. decembra 2009. godine odbačen zahtev oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu protiv više okrivljenih zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09); da je osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 849/10 od 15. marta 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačni pravni akt kojim je odlučeno o žalbi protiv odluke o njegovom zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 849/10 od 15. marta 2010. godine nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbi protiv njega ili njegovoj krivičnoj odgovornosti, već je osporeno rešenje doneto u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 414. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP).

Osporenim rešenjem nadležni krivični sud je odlučio da je u konkretnom krivičnom predmetu neosnovana žalba oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv odluke suda kojom je odbačen njegov zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, jer nisu ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje propisani odgovarajućim odredbama ZKP. Imajući u vidu da osporenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbi protiv njega ili njegovoj krivičnoj odgovornosti, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje akt procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više svojih odluka (videti: Rešenje Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu i istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), prema kome se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog akta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti